Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

различито време, била је ово: Б. је био врховни управитељ, врховни војвода и врховни судија у краљевини. Он је управљао краљевским финансијама и претседавао је саборима, било славонским било хрватско-далматинским. Њему је припадало право, да сазива саборе; то је право покушао краљ Максимилијан П 1567, да укине, и да га задржи за себе, али је сабор“ то огласио за рушење традиционалних права банових, па је краљ попустио. Б. није дакле био суверен, али је он често вршио послове које су иначе обично вршили суверени. Тако су поред херцога (Чих) и банови имали право ковања новца (топеба Ђапанз, депати ЂапаТе), који је ковала саштега Ђапаћз. То је право трајало до краја 14 века. Б. је делио привилегије слободног града, нашто су иначе имали право краљеви. Б. је, попут краљева, потврђивао закључке сабора, који су онда имали снагу закона. —: Што се тиче материјалног положаја бановог, зна се да је он имао право на дезсепзиз (на храну и на конак онде, где би дошао; приселица Душанова закона). Осим тога позната је и даћа у корист банске блатајне, бановштина, баншчина, која је мотуће и замењивала поменуту дужност давања дееценсуса. Право баново на десценсус укинуто је крајем 13 века, па, је за Ђ. уведена стална плата, која се доцније нарочито давала Ђ. за издржавање војске (банског бандерија).

Б. су се називали и босански владари у 12, 13 и 14 веку. — Доцније се јављају још: Б. мачвански и Б. северински. У 18 веку јавља се и у Дубровнику Б., где означава вишег градског ЧИНовника.

Литература: В. Клаић, Џовјест Хрвата; КЕ, Šišić, Geschichte der Kroaten; Ф. Шишић, Преглед повјести хрватског народа; В. Клаић, Поријекло банске части у Хрватској (Вјесник зем. аркива, 1); Когbuly, A Ђап те 6545, |

M. Костренчић.

БАН МАТИЈА, књижевник, песник и драмски писац (4/12 1818, Дубровник, — 1/8 1903, Београд). (Средњу школу свршио је код фрањеваца у родном месту, а 1836 и сам је ступио у њихов ред. Ускоро је изашао из монаштва и пошао на исток, живећи на Халци, у Цариграду и у Бруси, као учитељ језика у грчким школама. 1844 дошао је у Србију и 1845 постао је васпитач кћери кнеза Александра КараЂорђевића. Орпска, влада га је често слала, у дипломатским и националним мисијама. Такву је улогу имао и 1848, када је ишао у Нови Сад, Загреб, Задар, Дубровник и Цетиње. 1850 постављен je sa професора француског језика у београдском лицеју. 1858, по династичкој промени, изгубио је службу, али 1861 буде именован за шефа пресбироа, са кога је положаја отишао у пенсију 1880. — Почео је писати 1834, поред нашег и на талијанском језику. Написао је око 40.000 стихова. Осим нови-

БАНАТ

нарских чланака, написао је и неколико! политичких, педатошких расправа, неке и на француском језику. Џесме је издао у две . свеске, под насловом Различне песме, прву 1853, а другу 1861. Написао је 13 драма, од којих су најпознатије и дуго важиле као главни део нашег националног репертоара: Мејрима (1849), Миљенко и Добрила (1850), Омрт кнеза Доброслава, (1851), Омрт Уроша МУ или последњи Немањићи · (1857), Краљ Вукашин (1857), Цвијети српске (1865) и т. д. Литература: JIL Костић, Шекспир и... Матија Бан, Отаџбина, 2 (1875); Говор Јов. Бошковића о прослави педесетотодишњице (Гласник Орпског Ученог Друштва, 65, 1886); Павле Поповић, Матија, Бан и његов књижевни рад у Дубровнику (Српски Књижевни Гласник, 13); Камила Луцерна, У спомен Матије Бана, Дубровчанина, (Летопис Југословенске Академије, 1906). : В. Петровић.

БАН МИТРОФАН, последњи аутокефални архиепископ цетињеки и митрополит Црне Горе, Брда и Приморја (1841, Грбаљ — 30/9 1920, Цетиње). Школовао се у приватним парохиским и манастирским школама у Боки. Замонашио се у манастиру (Савини 1866 и управљао је манастиром Подлаством у Грбљу. 1869 прешао је у Црну Гору, и као архимандрит манастира Мораче 1877 одликовао

се у бојевима с Турцима. 1882 постао је

администратор црногорске митрополије, а затим захумско-рашког владичанства. После смрти митрополита Висариона ЈБу-. бише (1884), изабран је архимандрит Б. за црногорског митрополита, и завладичен у Петрограду 18/4 1885. — Б. је стекао много заслуга за реорганизацију своје митрополије: уредио је духовне судове, одело и плате свештеничке; радио је и на подизању просвете и духовне културе у своме народу. Штампао је и неколико дела: Беседе, Кратки црквени устав, Помоћно упуство при исповести и Седам тајни Новога, Завета. ЈЕО,

БАНАЛОВИЋ ПЕТАР, стаклорезац. Радио је у првој половини 19 века. Један његов занимљив стаклени сервис, односно делови његови постоје у збирци MOK. Винце ДВарте, бившег професора будимпештанске политехнике. Он је у поједине овалне оквире урезао ликове: архимандрита Јована Рајића, Атанасија Отојковића и Доситеја Обрадовића. На дну једне чаше има запис: »Резао у Новом (Саду, 4 августа 1828 т. Шетар Баналовић, Орбин«. Тај се сервис данас налази, вероватно с осталим објектима Вартине керамичке збирке, у Музеју будимпештанске технике.

Литература: Ђорђе Par (Кафћ), Књига уметничког заната, Ш, 372 (мађ.); Сендреи и Сентивањи, Лексикон угарских ликовних уметника, 1 (1915). BB. II.

БАНАТ. Данашњи наш Б. састављен. је од највећег дела бивше торонталске и од

= 13] 8