Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАНАТИТИ

дела тамишке жупаније. По попису, који је провела наша држава. 31/1 1991, имао је Б. на 9776 км“ 582.571 становника (од тога 3940 војника), од којих је било Србо-ХрБата 941.233, Оловенаца 2139, Чеха 2081, Словака 15.544, Русина 6, Бугара 2277, Пољака 70, Руса 2369, · Мађара 102.104, Немаца 138.2992, Јевреја 4690, Арнаута 375, Турака 91, Румуна 72.305, осталих 3867. По вери је било: православних 310.846, католика 295.000, ~ трко-католика 1649, евантелика, 39.210, мухамеданаца, 697, друтих 69, без конфесија 590.

У 2 веку био је Б. саставни део римеке провинције Дакије. После Римљана били су господари Б. редом Готи, Хуни, Гепиди, Авари, Бугари. У то доба било је већ и Јужних Оловена у Б. у знатном броју. Мађарима је тек у 12 веку пошло за руком да сломе у Ђ. словенску племенску организацију, па да је замене мађарском жупаниском и да проведу колонизацију Мађара у већем обиму. — Сеобе Срба са српске политичке територије у ове крајеве почеле су одмах после битке на Косову, у јачој мери за деспота Стевана ЈЛазаревића и Ђурђа Бранковића, а нарочито после пада Смедерева (1459). Мађарски елеменат брзо је ишчезао пред Турцима, а на њихово место населили су се Срби. Од 1552 до 1717 Б. је био под Турцима као темишварски вилајет, подељен на санџаке, а санџаци на нахије. Око половине 16 века западни, равни Ђ. био је потпуно српски. Из тога доба на територији MB. знамо за српске епископије: липовску, вршачку, бечкеречку и темишварску. 1594 дитли су Срби у Б. под вођетвом великобечкеречког владике Тодора устанак, који се несретно свршио, а владика. ухваћен и жив одеран. — Пошто је Ђ. ослобођен од Турака (1718) Аустрија уреди Ђ. као војничку провинцију под именом тамишког Ђаната, те га подели на 11 округа. Марија Терезија изузме 8 округа испод војне власти, те их споји (1741) с Утарском, док је од остала 3 округа касније (1769—1873) образовала банатску границу. После развојачења поморишке и потиске границе, многи су се Орби преселили у Ђ., и насељени су у места поред Тисе. При стварању банатске војне границе нису ушли у њен састав северни делови данашњег Ђ., и Срби су због тога били незадовољни. Да би стишала незадовољство Срба, који нису ушли у границу, 1774 формирала, је Марија Терезија велико-кикиндски округ (диштрикт), који се састојао од 10 општина, и то: Велика Кикинда, Мала Кикинда, Карлово, Кумане, Караш, Обилићево (Јозефово), Орпски Крстур, Bpameno, Meленце и Мокрин. У то доба већ се провађала, снажна, колонизација Немаца у MB. — 1849 створена је нова круновина »Bojводство Српско и Тамишки Банат«, која, је, између осталога земљишта, заузимала, изузимајући војну границу, читав DB. 1860 укинута је Војводина, 1873 развојачена. је

банатска граница, 1876 престао је кикиндски округ, те је читав Б. био подељен на три жупаније: торонталску, тамишку и вршачку, а тако подређен централној државној угарској управи. Од Натодбе даље провађали су Мађари снажну колонизацију Мађара у B. 1919 повучена је демаркациона линија између Румуније и наше државе, а касније су накнадно учињене још неке коректуре (Модош, Пардањ). Некад је Б. био врло мочваран, а када је исушен, постао је једно од најплоднијих земљишта у Европи. Као и суседна Бачка и Ђ. је, осим нешто на истоку, раван, али без шума и руда. Становништво се бави огромном већином ратарством, те се производе све врсте жита, нарочито пшеница и кукуруз. Знатна је и култура дувана и шећерне репе. Виноградарство је развијено код Вршца и Беле Цркве. Сточаретво је такође врло важно, али не у оној мери као раније, када је било главно занимање становништва. Чувени су коњи у Францфелду, а рогата марва у Чоки и Беодри. Познати су вашари за коње и стоку у В. Бечкереку, Дебељачи, Панчеву и В. Кикинди. Трговина је знатна, нарочито са житом и стоком. Индустрија је лепо развијена у градовима, а нарочито у В. Бечкереку. Знатна је млинска, а и друге индустрије, као циглана, шећерна, пивска, камена, кожна, дрвена, текстилна, хемиска и др. — Б. има врло густу железничку мрежу, али још није везан ни са Београдом ни са Сремом, а са Бачком је везан сасвим на северу, код Сенте. По вредности своје земље и положају између две пловне реке, у сред богатих покрајина, под Београдом, са врло културним – становништвом, богатом индустријом и врло знатном трговином, Б., као покрајина, заузима видно место у нашој држави. Литература: Н. Зећулскег, Сеschichte des Тешезег Вапаб (1861); Г. Bohm, Dćlmagyarorszagš vašy az ugynevezett Bans4g kudilon tortenelme {1867}; 1. Szentklaray, Szaz «v Dećlmagyarorszag ujabb tortenetćb6l 1779-t6l kezdve napjainkig [1879]; L Radonitch, Le Banat (1919); Ј. Радонић, Банат (Браство, 15); Војводина, (1924). Д. Поповић. БАНАТИТИ. То је име дао Б. Кота млађим еруптивним стенама, што се у Банату појављују у виду жица, дуж којих су постале и рудне жице. Те су стене разнога минералног. састава и структуре (диорити, ~ тимацити, ~ минете, фелсити и т. д), али су се, по мишљењу аутора, скамениле из једне, заједничке еруптивне масе, која, је куљала после јурске, а можда и после кредне перијоде. Оне се протежу на север у Мађарску, а на југ у североисточну Србију, на дужини до 40 миља, на којој би се даљини протезала једна тлавна пукотина у земљиној Бори

БАНАТСКА МЛИНСКА ИНДУСТРИЈА Д. Д. у Вршцу. Основана је 1914. Главница.

— 114 —