Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

Онна

је 1,200.000 дин. Капацитет 3 вагона днев-

но. Део је предузећа Друштво 0 : 1:07.

Топионица и Домена.

БАНАТСКИ ДИЈАЛЕКАТ. ВБ. Источни дијалекат.

БАНАТСКИ МЛИН НА ВАЉНКЕ Д. Д. у Великој Кикинди. Друштво је основано 1918 (до 1920 под именом Карлов Млин). Главница је 1,250.000 динара. Капацитет три вагона дневно. (. JL

БАНДИЋ ДАНИЦА (30/9 1871, Загреб), кћи Лазе Телечкога, глумца и драмскога песника. Основну школу свршила је у Великом ЋБечкереку и Великој Кикинди, вишу девојачку у Суботици, учитељску у Сомбору. Била је учитељица у В. Кикинди преко 30 година, где се удала за Милоша Бандића, учитеља. Сада живи као пенсионисана учитељица у Београду. — Књижевни рад отпочела је у Варађанинову Женском Свету (Нови Сад) с кратким приповеткама, па га је продужила у разним листовима, политичким и књижевним. Њену шаљиву игру Еманципована натрадила, је Матица Српска, а штампана је

_ y Летопису (182). Најбољи је и најориги-

налнији њезин рад на дечјој књижевности; написала је више драмских слика, често приказиваних, и многе приповетке. У приповеткама се уздигла толико, да је Марко Цар назива Чика Јовом у прози. — Најважнија су јој дела: Тетка-Данина књига (1908), Тера. баба козлиће, с илустрацијама, Ураша. Предића (1928), Шта ласта приповеда, (1924). M. IH.

БАНДИЋЕВА МИЛИЦА, глумица, (25/10 1891, Велика Кикинда). Овршила је основну и вишу девојачку школу у Великој Кикинди, затим трговачку школу У Новом Саду. У Бечу је евршила консерваторијум и курс за драмску струку. У Беотрад је дошла 1913, и ангажована је за

чланицу Народног Позоришта, где је и:

данас. Почела је са улогама наивке, затим је прешла у сентименталне, а данас је драмска · љубавница. Главне су јој улоге: Јулија (Ромео и Јулија), Кларица, (Егмонт), Јудита (Уриел Акоста), Жермена (Посао је посао), Олга (Голгота), Косара (ЈЛазарево васкрсење), Огистен (Онај стари), Ана (Кајање), Јелена (Сан летње ноћи), Лидочка (Главна ствар), Олга (Пред новим животом), Аница (Еквиноцијо), Антоанета (Париска сиротиња). РО.

БАНДУРИ АНСЕЛМ (Вапашт), старинар (1671, Дубровник — 14/12 1743, Шариз). Пошто је ступио у бенедиктински ред, учио је у Напуљу и Риму грчку и латинску филологију, па је прешао у Фиренцу. Ту је својом ученошћу свратио на себе пажњу великога кнеза, Козима, Ш, који та, је послао o Париз. Главна су му дела: Imperium Orientale (IHapmn, 1711), два дебела, тома, о старинама и историји византског царства, и велико нумизматичко дело, такође у два тома, Numismata Impe-

ЂАНКА ЗА ШУМОКУ ИНДУСТРИЈУ

ratorum Romanorum a Trajano Decio ad Рајаеојовов Ап и505, 1 И D.

БАНИЈА. ВБ. Бановина, Карловац.

БАНИЋ МИЛУТИНП, прота смедеревски и народни посланик (29/9' 1817, Павловац, код Крагујевца — 6/7 1876, Смедерево). Б. је био посланик у неколико махова, а нарочито се истакао својим говором на Св. Андрејској Окупштини. После уступања градова Србији и прота Б. био је у депутацији, која је са кнезом Михаилом ишла у Цариград. На самрти је оставио општини смедеревској 12.000 динара за. добротворне сврхе. ДИ

БАНИЧЕВИЋ ЈАНОВ (Валп5и5), прелат и државник (15/10 1466, Корчула — 1532, Тренто). Ђ. је био секретар цара Максимилијана. Штампао је више дипломатских списа. По њему је прозван главни трг у граду Корчули. | 1 ТЕ.

БАНКА »ВОЈВОДИНА« Д. Д. Нови Сад. Капитал је 5,000.000. Резерве 672.452, улози 10,009.283, повериоци 10,520.820, тотовина, 690.600, менице 11,711.130, ефекти 2,229.747, дужници 9,824.840, непокретности 2,428.200, добит 670.960 дин. У принудној је 0

БАНКА ГАЈРЕТ, А. Д. Основана, је 1921. Централа Сарајево, филијала Вишеград. Капитал ~ 7,200.000. ~ Фондови | 1,250.000, улози 14,694.021, повериоци 2,639.856, готовина 1,071.122 (потраживање код HOBчаних завода урачунато је код готовине), менице 8,358.345, ефекти 3,601.228, дужници и консорциски послови 13,830.664,. добит 1,056.792 дин. Џретседник Омајилага, Ћемаловић, директор Ахмед O 5:

БАНКА ЗА ПОМОРСТВО. Централа Оушак, филијала Крк. Основана је 1920. Капитал 6,250.000. Фондови 179.562, улози 1,758.699, повериоци 19,055.189, тотовина 32.267, менице 7,250.000, вредећи папири 4,868.618, дужници 14,129.686, непокретности 1,050.000, добит 84.579 дин. Шретседник Бор. Маријашевић. IH. (О.

БАНКА ЗА ТРГОВИНУ И ОБРТ, Бања Лука. Основана. је 1911. Капитал 1,000.000. Повериоци 1,110.749, дужници 2,527.098, лобит 144.608 дин., дивиденда 10%. Шретседник Др. Ђорђе Букинић. Већину акција. има Босанска Банка Д. Д. Београд.

БАНКА ЗА ТРГОВИНУ И ОБРТ А. Д. Основана је 1910. Централа Пакрац. Капитал 250.000 дин. ПШретведник Лавал 0

BAHHA 3A ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ Д. Д. Сарајево. Основана, је 1919. Кашитал 2.500.000. Резерве 189.739, улови 1,146.475, повериоци 798.557, готовина 691.000, менице 172.606, роба 1,880.008, — дужници 2,273.553, добит 810.777, wqHcTa варада 474.565'дин., дивиденда 12%. — Од 1/1 1994 спојена је са Американско-Орпском Кредитном Банком, под именом: Американ-

— 115 — х