Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БАНКА: И. КРАЈЦЕР

ско-Српска Кредитна Банка за шумску индустрију и колонизацију, са капиталом од 10,000.000 дин. Претседник Васо ВасиЉљевић. 7: О.

БАНКА И. КРАЈЦЕР А. Д. Основана. је 1920. Централа Загреб. Капитал 3,000.000. Фондови 300.000, улози 12,085.707, повериоци 16,816.306, тотовина 1,658.793, потраживања код новчаних завода 3,879.349, менице 943.410, вредећи папири 5,752.170, дужници 920,016.193, добит 362.570 дин., дивиденде нема. Претседник Итњат Крајдер, директор Олавко Бетлхаим. У С.

БАНКА И ШТЕДИОНА. Основана 1906. Централа Лудбрег. Капитал 1,000.000 дин. Дивиденда 6% (1924). Претседник Драган витез 'Трнски. 1150.

БАНКА И ШТЕДИОНА А. Д. Основана je 1906. Централа | Петриња. | Капитал 250.000 дин. Претседник Александар ВарTOBHH. MH. (.

БАНКА И ШТЕДИОНИЦА А. Д. Основана је 1907. Централа Крапинске 'oплице. Капитал 123.000 ДИН. Ш. С.

БАНКА И ШТЕДИОНИЦА ГОРСКОГ НОТАРА А, Д. Централа Равна Гора, филијале: Делнице, Фужине, Врбовско и Босиљево. | Основана је 1907. _ Капитал 1,500.000. Фондови 643.249, улози 8,740.478, поверици ~ 10,148.131, — готовина đ 13.917, менице 3,738.056, вредећи папири 1,559.882, дужници И консорциски послови 15,709.652, непокретности 120.000, добит 499.399 дин., дивиденда 15%. Претеседник Вазмо Шепић, директор Анте АГЕНАТА,

БАНКА »ЈУГОСЛАВИЈА« А. Д. Основана је 1923. Централа Бакар. Капитал 500.000 дин. Директор Коста Томашић.

БАНКА »МЕТРОПОЛ« ЗА МЕЂУНАРОДНУ ТРГОВИНУ. (Основана је 1992. Централа, Београд. Капитал 5,000.000. Улог 787.267, повериоци ~ 6,721.005, ~ тотовина 671.543, менице 780.250, дужници 9,971.958, непокретности 2,135.927, добит 1,004.066 дин., дивиденда 10%. Претседник СОабитај Д. Демајоровић, директор А. К. O O

БАНКА Н. БОШНОВИЋ А. Д. Основана, је 1910. Централа Београд, филијале: Беч, Берлин, Будимпешта. Капитал 4,000.000 (4.000 акција по 1000 динара). Резерве 620.000, улози 3,504.829, повериоци 9,281.044, менице 1,147.206, активни тек. рачуни 7,601.424, непокретности 7,597.520, вредносне хартије 919.030, добит 354.959 дин., дивиденда 10%. Претседник Манојло Д. Клидис, директор Милан H. Коки,

БАНКА Р. СЕВЕР А. Д. Основана, је 1920. Централа Загреб. Капитал 3,000.000. Повериоци 8,799.094, тотовина 216.383, менице 424.200, вредећи папири 5,558.235, дужници 9,231.601, добитак 54.870 ДИН. Претседник Север. 7. CG:

БАНКА »СЛАВИЈА«. Основана 1910. Централа – Београд. Капитал | 92,000.000. Фондови 430.000, улози 1,435.591, менице 698.610, активни тек. рачуни 1,714.334, непокретности 728.900, вредносни папири 1,526.625, добит 330.530 дин., дивиденда 12%. Претседник Милан Добровић, дирек-

· тор Божа Вучковић. IH.

БАНКА »СТАРА СРБИЈА«. Основана 1923. Централа Окопље. Капитал 5,000.000. Фондови :244.716, остале резерве 22.000, улози 69.049, повериоци 312.836, менице 123.750, зајмови на залоге 18.000, дужници 4,.581.106, роба 148.388, вредећи папири 168.733, добит 219.779 дин. Претседник Ж. Ст. Рајевић, директор Мих. Џатрногић.

БАНКАРСКА РАДЊА БРАЋЕ ТУРНОВИЋ А. Д. Основана. је 1920. Централа, Загреб. Капитал 10,000.000 (200.000 акција. по 50). Фондови 965.000, улози 5,618.557, Поверисци 8,359.284, тотовина 1,059.694, менице 92,995.818, вредећи папири 2,961.597, дужници 18,354.123, добитак 1,197.272 ДИН., дивиденда 7%. Предузећа: Југословенски Лојд. Претседник Др. Владимир Турковић-Кутјевски, директор Драган Серт.

БАНКАРСКО ИЛИ ТРГОВАЧКО Д. Д. Београд. Основано 1921. Капитал 5,000.000 (25.000 комада. акција по 200 динара ном.). Фондови. 128.198, улози 3,222.588, повериоци 3,141.650, тотовина. 1,251.572, потраживања код новчаних завода 2,601.030, чиста добит 488.377 дин., дивиденда 8%. Претседник (Отеван Ј. Капамаџија, директор Орбислав Јеврић. Н. С.

БАНКЕ У СХС. Банкарство се до уједињења (1918), развијало потпуно засебно у свакој нашој покрајини. Друге су политичке прилике биле у Војводини и Босни, а друге у Хрватској и Олавонији. Ни законодавство није било исто. У Војводини су важили мађарски закони, у Босни и Херцеговини специјалан трговачки закон, у Далмацији и (Оловенији аустриски вакон и т. д. У Орбији је био засебан закон O акционарским друштвима, који је регтулисао све правне односе новчаних 3авода, у облику акционарском. — Из тог разлога, мора се и постанак, односно развитак банкарства посматрати засебно у Орбији, а засебно у осталим покрајинама. И за време рата није се банкарство у свима деловима ОХО подједнако развијало. У Србији је било потпуно паралисано ратом, и тек се од 1919 почело опорављати. У деловима бивше аустро-угарске монархије, није се могло самостално и слободно радити, без утицаја Беча, Пеште и Прага. Велики намети на заводе, а нарочито при упису ратних зајмова, прилично су их оштетили за време рата.

Банкарство у ОХО претставља данас важан привредни фактор у земљи. Приватне банке успеле су да прикупљањем капитала постану важнији центри у по-

— 116 —