Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

гледу кредитовања него и сама Народна, . Банка. Јер, докле новчанична банка, услед ограничења контингента за издавање новчаница, не може да стави народној привреди на расположење више од 1.500 милиона дин., дотле све остале банке у земљи имају, сем сопствених средстава (капитал и резерве), која износе 92 милијарде дин. још и улога на штедњу у износу око 3.500 милиона динара. Према томе. приватне банке располажу четири пута јачим средствима него Народна Банка. Зато је она и изгубила своју моћ на новчаном тржишту и не може да утиче на величину каматне стопе, нити да спроводи извесну одређену кредитну политику у интересу свих привредних редова наше земље. ,

Први и најстарији новчани завод у на-:

шој земљи је Крањска Хранилница (Штедионица), основана 1820 у Крању. На исти начин основани су после многи заводи, који нису ни били акционарски, већ 3адруге и градске штедионице са циљем прикупљања националног капитала. У том погледу“ ове су установе имале лепог успеха, док су све остале банкарске послове (а нарочито финансирање трговине и индустрије) вршиле бечке банке. — Задругарство је у Словенији вршило такође једну важну културну, економско-социјалну и националну задаћу, те зато и није било потребно оснивати новчане заводе у акционарском облику. То је, уосталом, и боље одговарало привредној структури ове покрајине. Задружна Звеза у Цељу прославила је 1923, 40 тодина свога постојања. :

Крајем 1918 и 1919 настало је нагло национализирање заустриских предузећа, па су после ослобођења осниване чисто словеначке банке. ЈБубљанска Кредитна Банка, која постоји од 1900, стоји на челу словеначког | новчарства и једну јаку новчану установу, која је проширила свој рад на целу земљу и продрла у све важније привредне области. У СОловеначкој има 12 новчаних завода У акционарском облику, од којих су већина у Љубљани и новијег су датума (постали су после рата). Али су гато они успели да · прикупе целокупну уштеђевину и имају јачи економски утицај, него да су капитали распарчани на више завода. Једна штедионица, на пр., има десет пута више улога на штедњу, него што износи њен акционарски капитал.

После Оловеначке, најстаријег су датума, новчани ваводи у Хрватској и Олавонији. У времену од 1866 до 1870 основано је само у тој покрајини осам штедионица и две банке. Из тога времена је Хрватска Есконтна Банка, један од најачих завода у Хрватској. Најстарија је новчана, установа у Хрватској Џрва Хрватска Штедионица (основана 1846), која и данас стоји на челу хрватског новчарства, а после ње долази Хрватска Ескон т-

претставља,

БАНКЕ У ОСХО

на Банка. При свршетку рата (1918) обе су банке имале по 5,000.000 дин. акционарског капитала. 1 Х. Ш. била је · јача у фондовима (9,150.000 дин., према · 3,356.000). Од :1919 настало је стално увећавање капитала, које се кретало овако:

TI. ХО И XX. EB. B. (у милионима динара) 1919 6 ~ 175. 1920 150 212 1921: 400 50.0 1922 50:0 750 1923 750 140-0

Хрватске провинциске банке изгубиле су свој raison д'дшге после рата, јер се сељак више не задужује. пошто има новаца. За то су многи заводи ликвидирали, или су извршили фузију, или су се претворили у филијале и експозитуре великих загребачких банака. Зато, кад се говори о хрватском банкарству, треба узети у обзир само Загреб, јер су све остале банке без великог народно-економског значаја. — OJ 112 новчаних завода на територији Хрватске и Олавоније (не рачунајући Загреб), колико обухвата статистика. Савеза новчаних и осигуравајућих завода Краљевине ОСХО, свега је 29 банака са капиталом од 1,000.000 дин. и преко ове суме. Највећи су међу њима: Олавонска аграрна – штедионица, ~ Осек ~ (капитал 5,000.000 дин.) и Банка за поморство, Оуmax. (6,250.000 дин.). — Оем те две банке, ваља истаћи као велике банке још и ове новчане заводе из Загреба:

1. Орпска Банка, основана 1895 у Загребу, вршила је важну не само привредну, него и националну улогу међу српским елементима на територији бивше аустро-угарске монархије. Главни творци Савеза српских земљорадничких задруга и покретачи благотворне акције Привредника били су основачи и Орпске Банке. Ова Банка почела је рад са капиталом од 3,060.000 круна, који се у току времена повећавао и то:

1907 на 4.5 милиона круна 1912 на 2 850 » » 1914 Ha 8:5 53 3) 1917 на, 12-75 >» a

Претворен у динаре, капитал је после рата износио 3,187.500, а. већ 1919 је удвостручен. У 1920 попео се на 15, у 1921 на 27, у 1922 на 405 милиона, колико је Haносио и крајем 1923. Резервни фондови износили су 14.125 милиона дин. — Поред осталих заслуга и успеха на пољу народноекономском, Орпска је Банка несумњиво стекла заслуге и прикупљањем улога на штедњу. Већ пре рата улози су достизали суму од 15—20 милиона зл. круна, а после рата су износили:

1919 мил. динара 20.2 1920 M o 45-8 1921 55 > 101:4 1992 Ћ 1167 1923 „5 5 182.4

= 117 ——