Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАНКЕ У ОХО

На послетку, треба нарочито истаћи, да је Српска Банка створила у Хрватској, Славонији и Војводини око стотину српских кредитних установа, које су биле пионири принципа »севој своме«.

2. Југословенска Банка, постала је од једне приватне банкарске радње у Осеку, под именом Хрватска Земаљска, Банка (1909), а уз суделовање сЖивностенске Банке из Прага. До пред рат њен је капитал био 5,000.000 круна (почетак са, 2,500.000). Крајем 1918 капитал је већ износио 7,500.000 дин., у 1919 се повећао на 195 милиона, у 1920 на 25, у 1921 на 50, а 1924 повећан је на 100 милиона. дин. Одмах после рата и доцније ова је банка, показала велику активност у преузимању великих индустриских предузећа и стварању ~ нових, обично у 'акционарском облику.

3. Хрватско-Олавонска 3 ем аљска Хипотекарна Банка. Једина је хипотекарна установа на територији Хрватске и СОлавоније. Основана је 1893. Има право издавања хипотекарних заложница. Акционарски капитал износио је при крају рата 2,250.000 дин., 1921/22. попео се на 26,250.000 дин., а 1923 достигао је 60,000.000. Резерве износе 20,805.000. Улога је имала 41:4 милиона. Хипотекарних кредита издала је за 16:+ милиона дин., а комуналних за 7:5 милиона, дин.

4 Хрватска Овеопћа Кредитна Банка. Основана је 1912, преузећем мобилних послова тадање Хрватско-Олавонске Земаљске Централне Штедионице, а уз припомоћ мађарског капитала (Мабуаг АЊајапоз ИфеЉапк), Капитал је 1918 био 1,875.000 дин., 1921 12,500.000 дИН., крајем 1923 дин. 37,500.000. Ова банка, учествује врло активно у индустрији и тртовини Хрватске и Олавоније.

5. Славенска Банка JL Д. Основана је 1/7 1918, под именом Народне Банке, преузимањем једног малог завода (Котарска Штедионица). Од 1920 промењено је име, пошто закон о Народној Банци забрањује другим заводима да носе такав назив. Капитал се скоро сваке године увећавао, те се од 2,500.000 дин. попео крајем 1923 на 50 милиона дин., пошто се 1929 сјединила са Југославенском Унион Банком. Разгранатом мрежом филијала проширила је (0. Б. брзо своју делатност на целу земљу. Има заступништво и у Америци. Улози на штедњу износе 206:9 милиона динара. Има добрих веза са трговином и индустријом. Преко 'Грбовљанског рудника ступила у тесну заједHrmy ca Banque des Pays de ГЕшсоре Сепtrale {Paris- Wien},

Осим ових 7 великих банака, у Загребу раде филијале страних банака (ЕгапсоSerbe, Wiener Bankverein) HW има још неколико банака са капиталом ON по 25,000.000 дин., које показују велику експансију (Централна Банка, Ha пр) и имају наслона на стране капитале.

Укупно има 31 новчани завод, чије је главно седиште у Загребу. Њихов капитал износи 6344 милиона дин. Резерве 184-7 милиона, улошци 1.761:2 милиона. Као што се види, Загреб је најважнији и најјачи центар нашег банкарства. Само на Загреб долази 42:33% од целокупног акционарског капитала свих новчаних завода у ОХОС, а скоро једна половина свих улога, на штедњу.

Први новчани завод у Србији основан је 1969. То је била Прва Српска Банка, са капиталом од 1,000.000 дуката. Уплаћено је 120.000 дуката или 1,440.000 дин. Одмах у почетку свога рада, ова банка се упустила у многе и разноврсне послове, ваљда под утицајем оне струје, која се у средњој Европи осећала после успеха и угледања на Стедн МођшШег у Француској. Ова прва српска банка већ је у првим годинама свога рада доживела слом, јер је претрпела штете на берзанским спекулацијама (у Бечу и Пешти), а поглавито на грађењу једног дела железничке пруге Инђија—Митровица. — После слома Прве Српске Банке било је доста опрезности у оснивању новчаних завода. У току седамдесетих година, нешто и због ратова, основано је свега три новчана завода, који су постали пре пада Прве Орпске Банке, и то два у унутрашњости. Кад је 1883 основана Народна Банка било је свега шест кредитних установа: Ваљевска Штедионица, Омедеревска Кредитна Банка, Београдски Кредитни Завод, Шабачка Штедионица, Београдска Задруга и (Српска Кредитна Банка.

Као што се види, почетак је био врло тежак за наше банкарство. Тада није било. ни банкарско-технички спремних људи за најобичније послове (књиговодство), те су нам први банкарски чиновници били Срби из прека. Привредне прилике у Србији нису још биле у довољној мери развијене, тек се улазило у новчану привреду и осећао се по мало утицај европског модерног капитализма. Али са подизањем железница, и после српско-бугарског рата осећа се јачи привредни полет, нарочито после доношења. Устава од 1888, кад су унутрашње политичке прилике постале сређеније. У то доба било је већ 37 новчаних завода са укупним капиталом од 76 милиона дин. У 1895 капитал је двојином већи, а број новчаних завода износио је 66.

Велики привредни напредак осетио се у свима областима после 1903. Тада, је настало и нагло оснивање новчаних завода у сваком већем месту у Орбији. Заводи су се формирали махом на политичкој основи тако, да је у свима већим местима било онолико банака, колико политичких партија. И ако је владао систем концесија за оснивање акционарских друштава, ипак ни једна влада није могла то да спречи. У малим местима (као што су Аранђеловац, Младеновац, Паланка и др.) било је по 4—5 завода.

— 118 —