Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

· Србији око 150.

Ерни инертних

Пред балкански рат (1912) било је у Ђеограду 40 новчаних вавода, а. .у осталој После балканског рата осетила се грозничава журба за оснивање нових завода, нарочито у Јужној Србији. Ратови од :1914—18 спречили су били сваку активност банака и тек 1919/90 осећа се понова напредак на пољу банкарства. На супрот оној тенденцији, коју смо констатовали код хрватских банака, (да се Загреб подиже на штету провинциског банкарства), у Србији је био упоредо натао развој новчарства, како у престоници, тако и у свима осталим важнијим привредним центрима. У томе погледу нарочито се истичу: Ваљево, Зајечар, Ниш, Чачак, Скопље, Лесковац. ·

Одмах после рата, у Београду се оснивају филијале свих већих хрватских банака. Још 1919 отворили су своје подружнице у Београду: Прва Хрватска Штедионица и Хрватска Земаљска Банка (сада, Јутославенска. Банка); затим долази Олавенска банка, а од 1/1 1924. и Хрватска Есконтна Банка. Сем тих постоје у Београду и филијале неких босанских (из

· Сарајева), затим скопљанских и др. ма-

њих провинциских завода. У 1920/21 отворили су у Београду своје филијале VWiener Bankverein w British Trade СогротаНоп из Лондона (Енглеска Трговинска Банка). |

Јадранска Банка, која је одмах по рату (1919) отворила свој филијал у Београду, пренела је 1921 своје главно седиште у Београд.

Колики је био надредак банкарства после рата најбоље се види из ових података. Крајем 1921 било је у Београду 48 банака, 1922 60, а 1923 65, не рачунајући стране банке и филијале загребачких и других банака из наше државе. У 1928 била је оснивачка делатност слабија него 1929, када је само у Београду основано 10 нових банака. — Акционарски капитал београдских | банака износио је крајем 1923 око 400 милиона дин., а укупне резерве 154 милиона. Значи да Београд У банкарству СХО суделује са 25% сразмерно укупној јачини сопствених средстава свих новчаних завода у нашој вемљи. :

После Загреба и Београда, као трећи центар новчарства долази Сарајево. Укупна сума уплаћеног капитала код 90 новчаних завода је 147 милиона дин. или 10% од укупног капитала свих банака у ОХО. Полет сарајевског банкарства HOBHјег је датума, он је почео после рата. Кредитне установе у опште нису постојале док је Босна и Херцеговина била под турском управом. Први пут је почетком осамдесетих тодина Земаљска Влада 8a Ђосну и Хердеговину узела иницијативу за стварање једне установе, која ће давати првенствено хипотекарне кредите. Тако је створено, на основу уговора из-

БАНКЕ У СХС

међу владе и бечке Унион Банке, 1883, Привилеговано Одељење Унион Банке за Босну и Херцеговину, коме се влада обавезала, да ће све јавне фондове улагати код ове банке. Крајем осамдесетих година · оснивају се. и приватне банке у Сарајеву и по Босни (Брчко, Бања Лука). У 1895 основана je ~ Шривилегована – Земаљска, Банка за Босну и Херцеговину, иницијативом бечког · Банкферајна и ~ Утарске Банке за Индустрију и Трговину. — Тек пре 20 година почело се са оснивањем чисто националних | кредитних | установа. Тако је 1903 постао у Мостару први српски новчани завод (Трговачка, Банка и Штедионина), доцније под именом Орпска Ђанка. Д. Д. Мостар.

Као што су се у Србији заводи, у то време, формирали по политичким партијама, тако су у Босни и Херцеговини постали на конфесионалној основи. До рата 1914 било је у Босни и Херцеговини самосталних, домаћих завода и то:

3 ЉБечкосрп. хрват. муслим. мешов. Пешт. Број завода 26 10 8 6 5

Главнида ЈЕ | dO 9 RK 4 KO IBR 20K Резерве RS Bo 06. 20 0:87. | 05 „P - BU» Улози =o у RUM ОШ Зе 22 90

Нарочито после анексије Босне и Херцегтовине (1908) настао је јачи притица) страних капитала. Аустро-Ушарска. Банка отворила је тек 1910 своју филијалу у Сарајеву, а доцније у Мостару и Бања, Луци. — Домаћи новчани заводи имали су, поред економског утицаја, да издрже и јаку националну и културну борбу. Иницијативом новчаних завода и помоћу ЊИХОВОГ. кредита поматан је и задругарски покрет у Босни и Херцеговини пре рата, па донекле и сада. — Колика, је експансија на, пољу банкарства, настала после рата види се по томе, што од 20 новчаних завода, колико их је било у Сарајеву крајем 1923, предратних међу овима нема више од 5. Туђинеки су махом престали да раде или су се национализирали. За концентрацију капитала доста је учинила Орпска Централна Банка, која се 1919 спојила, Ca, Српском Банком (Мостар) и Српском Народном Банком (Сарајево), а 1922 са Орпском Привредном Банком (Сарајево) и Српским Кредитним Заводом (Тузла). Извршене су и друге фузије у току 1994: Хрватска Централна, и Муслиманска Централна Банка су се спојиле; затим Американска, Орпска, Кредитна Банка, са Банком за Шумску Индустрију. — 'Греба Haumoменути, да у Сарајеву имају своје филијале загребачке и љубљанске банке, сем 20 самосталних завода, чије је главно седиште у Сарајеву. И неке београдске банке отварале су тамо своје филијале, али без успеха. — У Босни и Херцеговини (изван Сарајева) има још 58 новчаних завода, скоро по свима важнијим трговачким местима (Мостар, Тузла, Травник, Брчко, Ђрод, Бјељина, Бања Лука и т. д.). Од њих је најачи: Жидовска Трговачка и Обрт-

= 119. —