Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАНКЕ У сХО

на Банка у Тузли (капитал 3,000.000), затим 5 српских завода, од којих сваки има по 2,000.000 дин. капитала (Бања, Лука, Приједор, Сански Мост, Мостар и 'Травник). Ови заводи имају махом локални карактер.

Укупан капитал свих банака у Босни и Херцеговини, сем (Сарајева, износи 195-7 милиона дин. Резерве 38 милиона, улози на штедњу 195·:3 милиона. Ипак су ови нови заводи мното јачи и несравњено бољи од оних у Хрватској и Олавонији, где вегетирају и сасвим мали заводи са капиталом од 10 и 25.000 дин. | Тамо је,

на пр. било 112 завода са капиталом од.

70 милиона, докле у Босни и Херцеговини за половину мањи број завода има скоро три пут већи капитал. Значи, да се у Босни и Херцеговини развило солидно провинциско банкарство, докле у Хрватској и Славонији тога нема, већ је све сконцентрисано у Загребу. | ·

И у Србији су прилике боље него у Хрватској и Олавонији, и ако су тамо неки заводи старијег датума. Крајем 1923 било је у Србији око 200 новчаних завода, од којих је више од половине постојало и пре рата. Укупан капитал ових провинциских завода у Орбији износи око 250 милиона дин., резерве 50 милиона, улози око 200 милиона дин. Као што је напред напоменуто, има у извесним местима 88вода са 5—6 милиона капитала (Ниш, Скопље). Највећи је завод Орпско-Арбанска Банка, чији је капитал 10 милиона. Ова је банка основана 1922 на Цетињу, али су други старији заводи више развили послове. Један део малих, предратних завода, који нису могли обновити рад после рата, налазе се у ликвидацији. (То је напоменуто код сваког таквог завода понаособ, у азбучном реду банака.)

У Бачкој и Банату постојали су, пре рата, махом мађарски и немачки новчани заводи. После рата неки су националиви-

рани, и то у већини случајева само по“

форми, јер су акције остале и даље у туђинским рукама. (Пошто статистика још увек обухвата и Орем уз Хрватску и Олавонију, сремски новчани заводи не долазе у ову групу) — Најважнији привредни центар и главно седиште војвођанског новчарства је Нови Сад. Ту је Орпска Задружна Банка са капиталом од 10 милиона, Банка Војводина са 5 MHлиона и Српска Трговачка Банка са 3 милиона. Сем тога, у Новом Саду су филијали ових већих загребачких банака. После Новог Оада долази (Оуботица, као важно трговачко место, нарочито за H8возну трговину. Тамо постоје Општа Шривредна Банка (капитал 45 милиона) и Есконтна и Пучка Банка (5 милиона), поред филијала загребачких банака. Беотрадске банке немају толико снаге за експансију и нису заступљене у Војводини, ма да су географски ближе и приступачније. — Економска, снага, Војводине огледа,

се и у томе, што тамо у малим местима, па чак и по селима, постоје јаки новчани за води са великим капиталима. Ковинска. Банка, на пр., има солствених средстава преко 7 милиона, а улога око 5 милиона. Новчани заводи у Великом Бечкереку имају 5—6 пута веће улоге, него што су им сопствени капитали. У Белој Цркви, на пр. Трговачка и Занатска Банка има 4 милиона улога, према капиталу од 600.000 дин.

Укупан број завода у Војводини износи 71, са капиталом од 105 милиона дин. (рачунајући ту и резерве). Улози на штедњу износе 307:6 милиона дин. Углавноме се сви ови заводи баве чисто банкарским пословима, али учествују активно у житарској трговини, у млинарској индустрији, у индустрији шпиритуса, штирка и у друтим земљорадничким индустријама.

Далмација је врло сиромашна у локалним заводима. Има их свега десетак, са 15 милиона дин. капитала. У свима већим трговачким градовима (Оплит, Груж, Котор) заступљени су филијали великих зватребачких банака и Јадранске Банке. Тамо се појављују и талијанске банке, којима је по новом трговинском уговору обезбеђено право постојања филијала, у колико их већ нема на далматинској обали (Сплит, Шибеник).

У погледу активних послова југословенских банака постоји разлика између великих и малих банака, с једне, и покрајина, с друге стране. Два најважнија центра банкарства (Београд и Загреб) негују врло много берзанске послове: трговину ефектима, валутама и девизама. Ти су послови много слабије развијени у другим о местима. Затим се банке у извесним крајевима одају више индустрији (северовападни део државе), докле се друге баве трговином или чисто банкарским пословима (есконт, ломбард, текући рачун).

Велике банке, ~ нарочито – загребачке, имају добро организовану мрежу филијала, улазе у сва већа привредна предузећа, било као акционари, или консорциски учесници. Провинциске банке, међутим, ограничавају се махом на есконт и хипотекарне послове. — Све банке у Јутославији пласирале су у есконтне послове око 2 милијарде а по текућим рачунима B у консорциске послове око 5 милијарди. Непокретности свих новчаних завода претстављају вредност око пола милијарде динара, а сопствених папира од вредности имају за 850 милиона.

За заштиту професионалних интереса наших новчаних завода постоји једна организација у Загребу под именом: Савез Новчаних и Оситуравајућих Завода Краљевине СХО (основан 1920). У 1993 савез је имао 139 чланова (новчаних завода) и 250 особних чланова. Претседник савеза je Др. Јурај Врбанић, равнатељ Прве Хрватске Штедионице. — У Београду постоји од 1921 Удружење Банака, које има махом.

— 120 —