Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

поен танана

чланове из · Београда и Србије. Има 194

· члана. Претседник је Др. Влада 'Т. Марко-

вић, генерални директор Извозне Банке. У ЈБубљани је 1922 основано Друштво Банчних Заводов в Оловенији. Претседник му је Алоиз Тикач, генерални „равнатељ Љубљанске Кредитне Банке. · Статистику новчаних завода воде код нас поменуте корпорације у Загребу и Београду, као и Министарство Трговине и Индустрије, у чију надлежност спадају све кредитне установе. "Та званична _ статистика за 1923 није још тотова. Подаци, изнети овде, добивени су од Савеза Новчаних Завода и Удружења Банака, као и из биланса и извештаја управе појединих банака. На жалост, има новчаних завода, који нерадо гледају на публицитет (који је чак загарантован законом о акционарским друштвима и трговачким законом) и не штампају своје билансе, нити их на захтев шаљу. Код таквих банака стављен је у Нар. Енц. само назив, по могућству година оснивања и величина капитала. Због ограничености простора није се могло код сваке веће банке поменути и која су њена афилирана предузећа. У свима случаје-

· вима су. подаци из биланса од 31/19. 1993.

Као што је напред споменуто, кредитне установе у нашој земљи развијале су се засебно у свакој покрајини, те је најбоље било класификовати их азбучним редом у свима већим градовима засебно и свака покрајина понаособ. Капитал је означен обично према стању од 31/12 1923. Ако је било новијих података назначен је капитал из 1924 (до јуна). Под именом фондови или резерве, скупљени су сви фондови, који постоје код дотичног завода, ма у ком виду т. ]. редован (сталан) резервни фонд, особене резерве, фондови за отписе и т. д. Чак је ту увршћен и пенсиони фонд банкарских чиновника, ма да по својој намени и правно не претставља чисто банчина | средства. »улози« ваља разумети улоге на штедњу (улошке), било на уложне књижице, по текућем рачуну, или ма у ком другом виду. Као повериоци означени су, углавном, пасивни текући рачуни. Џо негде су ту додане и све остале обавезе (реесконт, акцепти и др.), ако се подаци O реесконту нису могли засебно истаћи. На страни активе, као готовина, показује се не само стање благајнице, Него и готовина на жиро рачуну код Народне Банке и по чековном рачуну Поштанске Штедионице. И сва остала потраживања код новчаних завода (по виђењу, без отказа), ушла су ту, ако нису засебно издвојена, као што је случај код загребачких банака. — Под меницама се разуме стање есконта, а под залогама обично и покретне и непокретне залоте уједно, у колико то није издвојено засебно под називом: хипотекарни послови. — Вредносни папири хартије од вредности — унесене су само

оне, које су својина појединих банака,

Под именом

_ БАНОВА ЈАРУГА

сопствени о ефекти. — Под дужницима ваља разумети углавном активне текуће рачуне. Ту су обухваћена и сопствена предузећа, као и консорцијални Послови и. филијали дотичних банака. СОвугде су узети подаци из биланса централе дотичног завода, па чак и код страних 3авода, чије је главно седиште ван наше државе. Ово је учињено из простог разлога, што филијали He публикују 3засебно свој биланс о раду у ОХО. Код сваке банке, која има филијале, назначено је, у којим су оне местима. Али се зато дотична банка не означава у реду завода код појединих градова, тде се спомињу само централе, т. ј. банке, којима је тлавно седиште у дотичном месту. Литература: Љуб. Косиер, Народна Банка 1884—1924; Годишњи извештаји Удружења Банака (Београд) и Савеза, Новчаних и Осигуравајућих Завода Краљевине ОХО у Загребу; Извештај за 1928, Загреб, 1924, Хрватски Штампарски Завод Д. Д., Банкарство, бр. 8, стр. 364—372 (ов. за, јули), чланак Г. Васе Ристића, Постанак и развитак банкарства у Босни и Херцеговини; Сгпадак, Berichte aus den neuen Staaten (1923, мај); Dr, VW. Вајkitsch, Die Banken im Konigreich der Ser-

ben, Kroaten und Slovenen, Bd, II, S. 306—311, Н. Станаревић. БАНКО | (БАНК-БЕНЕДИКТ7, BEHHO

БОТ) (Вапсо), бан хрватски, 1208—1209, и 1217—1218. Припадао је мађарској породици Вог, У Угарској је вршио дужности палатина (1212—1913), врховног суца (1222 до 1923) и дворског суца краљичина, као“ и дужност жупана разних жупанија. 1213 прикључио се Ђ. завери против немачке странке, против Немице Гертруде, жене краља Андрије П и њезина брата Бертолда, који је био калочки надбискуп и бан хрватски (1209—1211). Литература: В. Клаић, Хрватски бани за Арпадовића, (Вјестник краљевског земаљског аркива, 1899, Т, 240—242; Dr. M. Wertner, Ungarns Palatine und Bane im Zeitalter der Arpaden (Ungarische Revue, 1894, 151—152); O. IHgmnh, IIpemmem IOвијести хрватског народа (1916), 91. ИМ. П-г. БАНКОВНО И МЈЕЊАЧКО А. Д., ЗАГРЕБ. Основано 1920. Капитал 1,000.000 (10.000 акција mo 100 дин.). Фондови 35.000, улози 222.697, повериоци 1,123.431, тотовина 733.952, менице 788.000, вредносни папири 379.281, дужници 2,773.052, добитак 96.785 дин., дивиденда 8%. Претседник Оветозар Милинов. H..G.

БАНОВА ЈАРУГА, село у Славонији, жупанија Пожега, котар Новска, општина, Међурић; близу утока Шакре у Илову; железничка станица на прузи ДугоселоНовска с краком B. J.—- llakpam (30 км).

Има 509 становника, пошту и телетраф. У Б. Ј. је котарска шумарија имовне општине градишке. J. M-n.

+ = 121