Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАНОВАЦ

БАНОВАЦ звао се од 15 века заменик бана. У Олавонији била су и двојица, у Хрватској и Далмацији по један. 15 је именовао сам бан између домаћег племства, које има поседа у земљи. У новијој терминологији зове се »подбан«.

M. B.

BAHOBALI (GaHOBCKH HH3D), новац, који су ковали хрватски банови у име мађарског краља (Мопеја гедз рег 5сјауоШат) од времена краља Беле ГМ до 1348. Бановцима су се звали доцније у Босни аустриски новци у вредности од 10 крајцара. У Далмацији се зове и баница.

j |B.

БАНОВИНА, банова земља, земља, којом влада или управља бан: 1. Хрватска, Олавонија и Далмација, где су, после савеза. с Угарском 1102, вековима, са мање или више власти, владали банови као краљевски 'намесници (ргогех) све до уједињења у Краљевину ОХО 1918. — 2. Босна, пре Него што се бан СОтеван Твртко 1 венчао »двогубим (краљевским) венцем« 1877. — 3. Мачва, северозападна Србија (поречје Колубаре), понекад и (Орем. Основао је угарско-хрватски краљ Бела ТУ 1247. 4. Јајачка Б. и 5. Оребрничка Ђ., у северној Босни. Основао их је 1463 угарскохрватски краљ Матија. Краљ Матија је 1476 основао и 6. Шабачку Б. (пре Мачва), и од ње даље ка југоистоку Београдску Б. — Већ од 1233 помиње се 8. Северинска Б. Мала Влашка ка истоку до реке Алуте. 9. Крај у Хрватској између Коране, Купе и доње Уне, где су у средњем веку биле три славонске жупаније, које се помињу већ у почетку 13 века: на западу до реке Коране жупанија Горичка, у средини Горска, и на истоку до Уне жупанија Дубичка. Међу осталом властелом били су онде и кнезови Шубићи, који су се по траду Зрињу (у жупанији Дубичкој) прозвали Зрињеки (1541), После турскога тосподства, од друге половине 16 до пред крај 17 века, онде је уређена војна Крајина (две регименте, тлинска и петрињска). Била је под заповедништвом хрвагтског бана: банска Крајина или Бановина, које се име код народа до данас сачувало.

Ј. Модестин.

БАНОВИЋ СТРАХИЊА (СТРАХИЊИЋ БАН). Популарни јунак народне поезије. Није историска личност. ЈБуба, Ковачевић је написао расправу, у којој доказује, да се под тим именом крије зетски господар Ђурађ Страцимировић Балшић.

Литература: Љ. Ковачевић, Отрахинић Бан (Отаџбина, 21, 1889).

БАНОШТОР, село у Хрватској-Олавонији, жупанија Орем (Вуковар), котар Илок, општина, Черевић. На Дунаву, више Черевића, испод Фрушке Горе. Има 1.097 становника; православна је парохија. За време Римљана било је код Б. насеље Ђононија или Малата; у 12 и 13 веку Ки,

Кец, Кеме, Кићее, Сићег средиште истоимене жупаније. Око 1150 саградио је ту бан Белуш бенедиктински манастир (Ваш топазелит), Од тога је постало садашње име Ђ. 1229 постао је Б. столица обновљене бискупије сремске. 1241 Татари (Монтоли) су похарали Б. У 16 веку порушили су га Турци. 1553 помиње А. Вранчић њетову некдашњу знаменитост. Ј. М-н.

БАНСКА КОСА, брежуљци у Барањи., Пружају се правцем североисток-југозапад од Батине до Белог Манастира, са висином до 243 м. JI. B.

БАЊА. B. Велбужд, Рисан.

БАЊА, манастир Св. Николе у Јужној Србији у жупи Дабру, на десној обали доњег Лима, више Прибоја, у Ужичкој Области. Први спомен је из 1153, када се Б. обележава као већа и утврђена варош на ушћу Лима (ставе с Увцдем). Овде, при манастиру у Дабру, основао Ов. Сава Дабарску Епископију, која је позната и под краљем Милутином. Због таквог значаја манастира Б., у Босни 13—14 века и околна жупа Дабар позната је под именом Бања или Бањска Земља. Ђ. се у 14 веку иначе зове Српски Дабар, тако и кроз 16 и 17 век. Дабарска митрополија пренесена је у 18 веку у Сарајево, отуда је названа Дабробосанска. Код манастира има лековито купатило (с тога име Бања), од старина познато и добро посећено, нарочито из ближих крајева у Босни. У самом дворишту манастира избијају из пећине два топла извора; од већег је извора »стара« бања, вода топла 36%0, од мањег извора »нова« бања, вода је топла 35"0; довољно воде. Бања је хомеотерма; лечи реуматизам мишића и зглобова, узетост тела и укоченост зглобова.

Литература: Коста Н. Костић, Наши нови градови на југу (1922), 73; Гласник Географског Друштва, 1922, стр. 199, 203, 209; Министарство Народног Здравља, Лековите воде (1922), 205—206: А

БАЊАВЧИЋ ИВАН ДР, адвокат и политичар (1543, Бариловић, крај Карловца — 710 1913, Хајделберг). Учио је гимназију у Карловцу и на Реци, а права у Затребу и Грацу. 1874 отворио је адвокатску канцеларију у Карловцу. Ђ. је био 32 тодине (од 1876 до 1908) градски заступник у Карловцу, а од 1903 до 1908 и начелник. Као начелник провео је присаједињење Раковца и Баније Карловцу и саградио велику електричку централу на Купи код Овља. Од 1887 до 1907 био је члан хрватскога Сабора, као присталица, странке права. Приликом расцепа у странци прикључио се струји Франа, Фолнеговића, а доцније је приступио хрватско-орпској коалицији. 1908 повукао се огорчен са политичког поља. Овоје доста велико имање оставио је највећим делом у добротворне сврхе. М. П-г.

— 192 —