Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
с паун
БАЊА ЛУКА, варош у Босни, на. обе
стране – Врбаса. _ Предграђа: _ Новоселија, Горњи и Доњи Шехер. Има 18.005 становника. — У римско доба овде је било на-
сеље на путу Зајопа—Зегујишт. У средњем веку је ту било средиште врбашке жупе. Од 1464 до 1527 Љ. Л. је знатан град у јајачкој бановини. Под градом је била варош са једним католичким манастиром. 1527 заузели су Б. Л. Турци. Од 1588 до 1639, а неки пут и доцније, у Б. .. је било седиште босанског вилајета; иначе кадилук. Крајем 16 века подигао је у Б. JI. Ферхат-паша · Соколовић чувену | џамију Ферхадију. — Б. Л. је средиште области и столица православног митрополита, католичког бискупа и мухамеданског муфтије. У B. JL је жива трговина; годишњи вашар о православним Духовима, најважнији је у Босни (нарочито стока). — Б. Л. има гимназију, женску стручну школу, три медресе, државну фабрику дувана, пивару, велику стругару (Босанско Д. Д. за искоришћење дрвета) и рудник мрког угља на периферији вароши. У предграђу Г. Шехеру има врела сумпорне и млаке воде, познате и употребљаване још у римско доба. — У оближњем Делибашином (Селу је католички манастир траписта, Марија ЗВИјезда, основан 1867, који има велико рационално обрађено имање са електричном централом, млином, фабриком штофа. Манастир израђује и чувени сир трапист. М.
БАЊАЛУЧНА БИСКУПИЈА ~ установљена. је 1881, у северозападноме делу преЂашњега, босанског апостолског викаријата, са седиштем у Бањој Луци. Ове до 1912 није имала свога бискупа, него су њом управљали апостолски управитељи, и TO од 1889 до 1884 врхбосански надбискуп др. Штадлер, а од 1884 до 1912 фра 'Маријан Марковић, босански фрањевац и данашњи бискуп. Првим је бискупом именован 1912 фра Јосиф Гарић, такође босански фрањевац. — Бискупски двор и столна црква су саграђени 1885—1886. Бискупија броји 6 деканија, 48 што жупа, што жупеких подружница, од којих 18 провиђају фрањевци, 1 реформисани цистерцита (траписта), а остале световни клер. Уз то у бискупији раде милосрднице и сестре дралоцене крви Исусове, које имају своју покрајинску управу у Назарету код Бање Луке. У Бањој Луци је од 5—8/8 1924 држан бискупски сабор. J.PJ.
БАЊАЛУЧНКО-БИХАЋНА ЕПИСКОПИЈА обухвата северозападни део Босне. Основана је 1900 под титулом митрополије, као и све остале епископије по Босни, 8, дотле је била саставни део дабро-босанске митрополије. Џрви јој је епископ био митрополит Евгеније Летица (1900—1907), 8, затим Василије Поповић, од 1907. Организована је као и остале православне епископије у Босни. Има два манастира (Го-
ЂАЊЕ
мионицу и Моштаницу) и три протопресвитерата (бањалучки, бихаћки и дервентски), са 205 цркава и капела, 124: свештеника и 7 калуђера, на 387.646 душа.
PR
БАЊАНИ, племе у црногорској Хердетовини. ' Броји 870 домова. Од Дуге и Голије одваја их СОомина и Његош, тде је племенска планина и испаша. Отаро становништво били су Матаруге, међу њих су. се по Косову усељавали ускоци из разних страна и потисли старинце. Највећа су сад братства: Копривице, Миљанићи, Петровићи. Племе се помиње први. пут 1319. Захвата карсну безводну висораван, са валама и вртачама. Водом се служе са ублова и чатрња. У средини племена је варошица Велимље. ТИ ТИЈ,
БАЊАНИН ЈЕФРЕМ, владика. јегарски, у средњој Утарској (— после 1719). Б. је потврђен за епископа, на презентацију
· патријарха. Арсенија Ш, 1695. Под утица-.
јем кардинала Леополда грофа Колонића Б. је примио унију. Доцније се одрекао ње и отишао је у Србију. Настанио се у манастиру Павлици, где је и умро. Литература: Д. Руварац, Орпски Оион, 1904. M.
BAME. (B. Bara, KanMamoka MecTa, Mgнералне Воде, Морске Бање.) У Краљевини OXC појам Б. је шири него у другим 36мљама. Тако на пр. Врућица, Гата немају станова за посетиоце, у Темерин 60лесници дођу на колима и исти дан се враћају кући, у ШЏеврину болесници HOћивају под отвореним небом, у Штипској Бањи болесници »еиротиња« станују У кућерцима, око извора, у Височкој Бањи и Гамзиградској болесници станују у колебама, у Приликама, у Паланци, у Брлици и у Сребрници (Црни Губер) болесници се не купају, него само пију минералну воду. У неким Б. за купање служи само басен под отвореним небом (Јасеничка Бања, Пројевска Бања, (СОмрделад), | чак _ има. и Б., у којима се болесници купају У јами (Омрделац, Градачац) или на извору (Пауни). Има најпосле и читав ред вароши, које у својој средини имају извор и купатило (Стари Бечеј, Нови Сад, Обреновац, Градачац, Оплит, Отара Кањижа, а и села, која су уједно Б. Има Ђ., у којима и нема извора минералне воде, него језеро минералне воде и лечење је само купањем (Џалић, Русанда). – Под појмом бање подразумева се у обичном говору и морско купање и лечење ваздухом и сунцем. Према, торе реченом бања, (за, прилике у нашој земљи) значи место, у које се 60лесници скупљају и лече, или пићем минералне воде или купањем у минералној води и блату.
По извору минералне воде имамо ове групе бања;
Т груша;:Б. са лековитом слабо минералном водом: Бања у Бањској 43—45% С, Вишеградска Бања, 34.8% (С, Врлика, Гамзи-
= | 195]