Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
ЂАЊОКА
градска Бања“ 40%0, Дарувар 44—48" С, Добрна“ 36-5 0, Јошаничка Бања 48 до 75:59 (0, Крапинске Топлице 38—449 (0, Ку-
лаши Топлице 0 29-6%0, Лакташи-Илиџа 209 (0, Лашко“ 37·5" 0, Лешће 9280, Медија“ 26%0, Нишка Бања 36" (0, Овчарска
Бања, 37-5% 0, Олово Бања, 31.5—34% C, Coko 43.5 CO, Стубичке Топлице 432 до 63" 0, Сутинске Топлице 37-4% (0, Топуско 58 0, Фојничка Бања“ 29.590, Чатешке Топлице 40—599 (0.
П трупа: Б. са извором сумпоровите воде: Биоштанска Бања 36.490, Богутовац 469 (0, Брестовачка Бања, 40" 0, Вараждинске Топлице 50%0, Височка Бања 38" 0, Врањска Бања, 84" 0, Дебарска. Бања. 42" 0, Деспотовачка Бања млака, Илиџа 57-5" 0, Катланово 420, Ковиљача Бања 30" 0, Косовратска Бања 420, Кочанска Бања 56' 0, Куршумлиска Бања 37—59% 0, Матаруге Бања 35-6"0, Мокошица 225" С, Ђевђелиска Бања 409 (0, Обреновац 21-5" 0, Џауни млака, Радаљ 24:75" 0, Рибарска, Бања, 28—41:5% 0, Смрделац 12-8% O, Омрдеће Топлице 40%0, Сплит 2290, Стари Бечеј 319 CO, ПТрепчинска Бања 29:80 (О, Џеврин 180, Новопазарска Бања 47% (), Шарбановачка Бања 30"0, Шмитхенове Топлице 92900, Штипска Бања 48—55" (.
Ш група: Б. са извором гвожђевите воде: Бистрица кисела вода“ 19-6" 0, Буковичка кисела вода“ (Аранђеловац“), Гаверник“, Добрна“, Драгуња“, Ковиљача, Врањска Бања, Кисељак код Фојнице“, Кострајница“, Раденци“, Римски Врелац“, Сијаринска Бања 7190, Сочковац 24" С, Barem, Mama Киселица, СОребрница Црни Губер, Прилике.
ТУ трупа: Ђ. са извором алкалне, земно-алкалне, алкално-муриатичне и салиничне воде: Буковичка кисела вода“ (Аранђеловац), Врњачка – Бања“ | 36-69 0, Врућица“ 28:70, Горњи Шехер“ 34% 0, Градачац“ 29.300, Јошаничка Бања“, ЈЛипик 640, Милошева Бања 9250, Младеновачка кисела ~ вода“ 31:57 0, — Нови Сад 24%0 (садржи Ј и 17 МЕ), Паланачки Кисељак, Пројевска Бања 340, Римске Топлице 36370, Рогашка (Олатина, Олатина (Бања Лука) 40:79 0, Темерин 920" (, Тополшица. 3190, Стара Кањижа 2790.
МУ трупа: Б. са извором слане воде: Сланкамен, Тузла 2790, Оплит 229) (има и 5),
М трупа: Б. са извором јодне воде: Нови Сад, Липик, Кострајница.
УП група: Б. са језерном минералном BOJIOM са, блатом): Палић, Русанда.
МШ трупа: Б. са извором минералне воде неодређеног састава: Велика 20"0, Звоначка Бања, Јапра Будимлић _ Бањ врела вода, Клокотека Бања, 30.9% 0, Николичевека Бањица 340, Прибојска Бања 36? O.
ТХ група: Б. са радиоактивном водом: Слатина, Топуско, Отубичке Топлице, Соко Бања, Нишка Бања, Крапинске Топлице, Нови Сад.
Многе Бање из 1, Ш и ЈУ групе имају купатила, природне угљене киселине. Оне су обележене звездицом. Од ових као бање за лечење срца и крвних жила долазе у обзир ове: Добрна, Лашко, Медија, Гаверник, Раденци, Римски Врелац, Римске Топлице и Врњачка Бања.
Као бање за женске болести могу се
издвојити | ове: Вараждинске – Топлице, Врањска Бања, Градачац, Дарувар, Добрна, Илиџа, Ковиљача, Матаруге, Ме-
ленце, Мокошице, Нови Сад, Нишка Бања, Раденци, Римеке Топлице, Рогашка Слатина, Слапина код Бања Луке, Оплит, Сту-
_бичке Топлице, Топуско, Тузла, Фојничка
Бања. : Л. Ненадовић.
БАЊСКА, манастир CB. Стевана у Јужној Орбији, на десној страни и изнад ушћа реке Бањске, леве притоке Ибра, ниже Косовске Митровице у Рашкој Области. Величанствена задужбина краља Милутина и његове мајке Јелене и брата Дратутина. Све до битке на Косову 1389 Б. је била веће насеље и тржиште и дивно је опевана у народној песми о Отрахињићу Бану. У манастиру је почивало тело краља Милутина, до 1460. Турци су Б. порушили, цркву преобратили у џамију (доцније срушену), а на рушевинама манастира подигли тврђавицу за војну посаду. У току 16, 17 и 18 века овде је, поред тврђаве и топле бање (по којој име Бањска), постојало варошко насеље, где су свраћали каравани на преноћиште и болесници на лечење. Почетком 19 века насеље је два пут спаљивано: најпре за Карађорђевог устанка, затим од Махмут паше (1889), Најпосле су Б. населили Мухаџири (око 50 кућа).
Литература: Ст. Новаковић, Манастир Бањска, задужбина краља Милутина, у српској историји, Глас, 32 (1892); Др. Јефто Дедијер, Нова Србија (1913), 267 и фотографија у прилогу; Коста Костић, Наши нови градови на југу (1922), 61—68; Гласник Географског Друштва, св. 7/8 (1929), 208—211; Др. Влад. Петковић, Стари српски споменици у Јужној OVOG 48. >.
B. је подигао краљ Милутин 1313—1317 и наменио себи за гробницу. Ту су сахрањени Милутин (1389 његове мошти пренете су у Трепчу, а 1460 у Софију) и краљица Теодора, жена краља (Стевана Дечанског. У Ђ. је било седиште епископије. Бањски епископ био је и доцнији архиепископ Данило. Данило се старао о подизању овог манастира, у коме је поред цркве, сазидане у мрамору, подигао и царске палате и трпезарију. Ту је Данилу било ~ поверавано на чување – краљево блато у критичним данима владавине Милутинове. Кад је. Данило отишао У Хиландар, укинута је епископија при манастиру, а манастир је проглашен за ставропигиски. Игуман овога манастира заузимао је међу игуманима четврто место (после Отуденичког, Милешевског и Оопо-
— 194 —