Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
-
ћанског). — Црква са спољашњом оплатом од белог, црвеног и плавог камена, са аскошном применом злата у живопису расти ос, злато) и са богатом опремом унутра чинила. је сјајан утисак. Данас је у бедним рушевинама, без икаквог вајарског украса и без живописа. В. И-ћ.
БАЊСКА ЕПИСНОПИЈА. 1. Епископија у манастиру Бањској, која је називана још и звечанском и ибарском. Основана, је у другој половини 13 века, а укинута око 1317, када је краљ Милутин прогласио Бањску игуманијом и одредио је себи за гробницу. — 2. Епископија у манастиру Св. Николе у Дабру (8. Дабарска епископија). — 3. Епископија у Бањи код Велбужда, (В. Ћустендилска, Прахова Ž
БАЊСКА РЕКА. 1. У Србији, десна притока Јужне Мораве. Извире са Биљанице Планине (1486 M) и Патарице (1705 м), утиче око 4 км северозападно од Врањске Бање. Дужина тока 19 км, површина, слива, 108-7 км“.
2. У Србији, десна притока Топлице. Из-
вире са Мадљике (1334 м) и Утгљарског
Крста (1322 м), утиче код Куршумлије (381 M). Дужина тока 31 км, површина слива, 165-3 км“.
3. У Србији, лева притока Црне Реке. Извире са Тилва Њагра (686 м), улива се око 25 км источно-североисточно од. села, Метовнице. Дужина, тока, 22 км, површина, слива, 149 км“. 77 ЕВА
БАОШИЋ, зимско климатско место на заливу Тоједо (Бока Которска). Има мало удобности, JI. H.
БАР, варош у црногорском приморју, у питомом пољу, испод планине Можуре. При мору испод брда Волујице, које у неколико затвара барску луку, налази се Пристан (Нови Бар), а варош је (Стари Бар) око 3 км удаљена од мора. Талијани та називају АпНуат, — Б. је врло стари град, можда из римске епохе. У 11 веку је спадао у ред већих далматинских градова. Био је насељен Латинима. 1067 постао је седиште католичке бискупије. За неко време је у средњем веку био аутономна, трговачка, општина, под управом домаћег кнеза и племства. Ђ. је ковао и свој новац. Уживао је повластице српских владалада. Од 1441 до 1517 био је у млетачкојвласти, па, је онда потпао под Турке. После ратова од 1877 до 1878 припао је Црној Гори. Од тада, је насељен и православним становништвом, које је пореклом са разних страна. У турско доба су Б. управљали наследни бетови. Ha морској обали близу Ђ. налазе се рушевине некад знаменитог манастира, Ротаца, који је крајем 183 века основала, краљица Јелена. — Ђ. има средоземску климу. У околини рађа највише маслина, воће и поврће. Окружно је место. Има четвороразредну тимназију, окружни суд, теле-
БАРАКОВИЋ
фонску станицу. Поред Пристана, је летњиковац Тополица. Кратком железницом узаног колосека, везан је Б. преко планине Cyтормана, са Вир-Пазаром.
Литература: К. Костић, Трговински центри и друмови по српским. земљама, (1900). ; П. Шобајић.
БАРАГА ИРИНЕЈ ФРИДЕРИН, бискуп (29/4 1797, Мала Вас, Оловеначка — 19/1 1868, Америка). Б. је био син властелина, замка Мала. Вас код Требња, у Крањској. Гимназију је свршио у Љубљани, потом је учио права у Бечу, а 1821 ступио је У бискупско семениште у Љубљани, и био je 1828 заређен за свештеника. Служио је као капелан најпре у Ов. Мартину код Крања, а после у Метлици на хрватскокрањској међи. Овде је нашао врло неук и занемарен народ. Ђ. је у својој собици отворио школу, те је учио младеж основним наукама. Био је врло ревностан, несе-
бичан, дарежљив и радин свештеник све- ·
тог живота. Олављен је као изврстан TOворник, те је народ из далеких страна ишао у његову цркву, да чује његове проповеди. Због свог неуморног рада имао је Б. велике противнике међу млитавим, јанзенистичким духом задојеним свештенством. Отога је 1830 оставио своју дДомовину и отишао у. Америку, као мисионар међу поганске Индијанце. — Поред неуморног мисионарског рада, Б. је много и писао на словеначком, немачком, енглеском, француском и индијанском језику. Дела су му већином побожне садржине, али у штампарији париске Сорбоне издао је и за етнографе важно дело о обичајима, Индијанаца. Међу верским писцима код Словенаца. Б. је, уз Сломшека, најпопуларнији. 1853 био је у Цинцинатију заређен за бискупа. Б. је био један од најузорнијих свештеника љубљанске бискушије.
Литература: Божина, Фрид. Барага (1869); Бенковић у Дом и Свету, 1897; Бургер, О Бараги као оцу индијанске књижевности, у Дом и Свету.
Ф. Ковачић.
БАРАКОВИЋ ЈУРАЈ, песник (1548, заселак Племић, код Задра — 1628, Рим). Као дете преселио се Ђ. са родитељима у Задар, бежећи од Турака. Ту је васпитан, те се сматрао Задранином. Б. је био поп гла-
тољаш, Велики део свога живота — више од 20 тодина — провео је као жупник у Новиграду у нинској бискупији. — Ђ. је
највеће песничко дело Вила (Оловинка (Млеци, 1614), где је опевао прошлост и савремене догађаје трада Задра; његова, Јарула (Млеци, 1618), у 6 певања, даје У стиховима одломке из Ов. Писма, старога, и новога завета. У рукопису остала, му је песма Драга рапска пастирица, у којој је опевао занимљивости и лепоте града Раба и његове околице.
Литература: ћБ. Водник, Џовијест хрватске књижевности, 1 (1913), 373.
ДИВ.
= 195. —