Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАРАНОВИЋ

БАРАНОВИЋ КРЕШИМИР (25/17 1894, Шибеник). Положио је испит зрелости у трговачкој академији у Загребу, а после је био на консерваторијуму у Бечу. Сада је капелник у затребачком позоришту и хоровођа. певачког друштва Лисински. Као позоришни ~ капелник _ диригује углавном руски репертоар.' — Б. је компоновао три песме за соло и клавир, два мешовита збора, једну увертиру и један скерцо за. оркестар и балет, који је са позоришног гледишта успео. По музикалном садржају је еклектик са националним тенденцијама.

Литература: Орза, Крешимир Барановић (Театер, број 3). и

БАРАЊ АГОШТ, мађарски историчар (1798 — 1849). Бавио се нарочито топографијом и историјом тамишке жупаније. Главна су му дела Тогоп(а! уагтеруе ћајдапа (1845), Тетез уагтевуе епјеке (1848).

LUJ.

БАРАЊА је део некадашње барањске жупаније. На истоку јој је граница Дунав, односно Бачка, на северу политичка граница према Мађарској, на југозападу Драва, односно вировитичка жупанија. Садашња Б. подељена, је на два среза, батински и дардански. По попису наше државе од 31/1 1921 у оба ова среза било је укупно 49.694 становника, од којих је било Србо-Хрвата и Оловенаца 15.747, Мађара 16.639, Немаца 16.253, Јевреја 363, а по вери православних 6.782, католика 35.343, евантелика 6.856.

За време Диоклецијана била је Б. саставни део Паноније. У другој половини 6 века населили су ове крајеве Оловени, који су дошли под власт Авара. Од Авара су их ослободили Франци. У борби ЈБудевита Посавског и Франака одликовали су се Словени из Б. под Људевитом. Касније је Б. ушла у састав државе кнеза. Привине и Кодела. У каснијој мађарској · држави успели су Оловени у Б. да се одрже и остану знатан фактор. У 15 веку почела је сеоба, Срба са српског политичког територија у Ђ., а у почетку 16 века су Срби у Ђ. већ знатан фактор. У већој мери населили су се Орби у Б. под Турцима. Кад је 1687 освојена Б. од Турака, покушала, је Аустрија, да покатоличи барањске Србе, али ву ови покушаји пропали услед велике сеобе и заузимања Арсенија Чарнојевића. 1695 добили су Орби у Б. епископију у Мохачу. Одмах после освојења од Турака раздељени су у Б. велики KOMплекси земље различитим световним и црсвеним великашима; тако је добио принц Бутен, Беље, а Ветерани, Дарду. За време Ракоцијевог устанка барањски Орби су врло много страдали од куруца. 'Током 18 века провођена је колонивација Немада, а од Нагодбе па даље колонизација Мађара. Становништво се бави ратарством, сточарством и нешто виноградарством.

Литература: Е, Магаду, Вагапуа тија 68 јејепе, 1 (1896), П (1897); Ј. Радоњић, Барања (Ђраство, 15).

Д. Поповић.

БАРАЊСКА И СЕВЕРНОСЛАВОНСКА

| АПОСТОЛСКА ~ АДМИНИСТРАТУРА. В.

Босанска или ђаковачка и сремска бискупија. БАРАЊСКИ ПАРОМЛИН Д. Д. у Дарди. Основан је 1903. Главница, је 2,500.000 динара. Капацитет је 12 ватона пшенице дневно. Покретна снага има 870 коњских снага. Овојина је Народне Млинске и Господарствене Индустрије у Загребу. 7

С.

БАРАЦ АНТУН ДР., књижевник (20/8 1894, Камењак, код Грижана у Хрватском Приморју). Б. је свршио гимназију на Сушаку, философију на Университету у Загребу, где је положио испит за наставника средњих школа и докторат философије. До 1924 служио је у гимназији на Сушаку. Сада живи у Загребу, као професор друге гимназије. Б. је сарађивао као критичар и есеист у Књижевном Југу, Савременику, Југославенској Њиви, Новој Европи и т. д. Посебно је штампао: Владимир Назор, скица за студију (1918), Антологија. С. Грегорчича (1924) и Књига есеја, (1924). Др:

БАРБАРИЋ МИЛИВОЈ, глумац загребачке позорнице (15/10 1861, Нештин, Срем — 926/3 1925, Осек). Кад му је умро отац, његова се породица пресеmama у Београд, где је Б., као добар певач, 1877 ушао у певачки збор тадашњег кнежевског позоришта, а 1877“ играо је улогу једног Југовића, У Матије Бана Трилогији. Као скоро сви српски тлумци пропутовао је Б., у разним поз0ришним путујућим друштвима, готово читаву данашњу нашу државу, а кад је 1879 у Сарајеву Пелешовом друштву изгорела тардероба и декорације, ангажовао је Мандровић Б. за Загреб, али се Б. ту није дуго задржао, већ је отишао у Нови Сад и Београд (1884—1888). Три године водио је B. после тога самостално друштво, па је онда отишао у Београд, одакле се вратио 1895 у Загреб, где је остао, док није био пенсионисан (1916). После тога је отишао у Осек, где као гост игра. — Најбоље су му полазиле за руком улоге смешних љубавника и денди-а. Главне су му улоге: Фитаро у Бомаршеовом Фигаровом пиру, Рудолф у Миржеровим Чергарима и Едгар у Лиру. 16/5 1907 прослављена му је у Загребу тридесетогодишњица глумовања са. комадом Дон Цезар од Базана. а а

БАРБАТОВАЧНКА РЕКА, у Србији, лева притока Топлице. – Извире са Голице (1354 м), утиче око 2 км југоисточно од села Калудре. Дужина тока 25 км, површина слива 125:8 кмг. JI. B.

— 126 —