Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БАРБАЦАНИС МИХА МАДИЈЕВ, сплит-

'ски хроничар 14 века (око 1284, Оплит

— 1358). Б. је био из старе сплитске патрициске фамилије de Barbazanis, Први пут се помиње у документима 1311, у функцији сведока, што значи, да је већ у то доба ушао у јавни живот родног града. 1319 спомиње се Ђ. као заступник котара око цркве Ов. Дујма, и имао је дужност надзирати начелника туђинца (заједно са неким другим сплитским патрицијима). Ту су дужност могли вршити само најодличнији у сплитском племству. 1313 оженио се Б. племићком из Трогира, из породице Ћипико. — Б. је био без сумње вешт правним наукама, јер се по који пут у таквим пословима, истиче. 1314, 1319 и 1320 био је градски судац. 1327 налази се Б. у великом политичком послу за свој родни град, кад су се Оплићани предали под власт Венеције, због невоља, које су им задавали кнезови Брибирски, па и кнез Нелипић. 1328 био је Б. опет градски судац (под млетачком управом). 1357 Оплит је опет признао угарско-хрватског краља JIyдовика, за свога господара; и тада је Б. био градски судац. У »Већу поузданика« (сопзШит сгедепнае) које је исте године изабрано, налазио се и Б. Још се 1358 (927/2) спомиње као градски саветник, а сигурно је, некако у тој години или години касније умро. — Од Б. историје, управо анала, сачувао се само један фрагменат, из друге половине 17 столећа у библиотеци Петра Ћиндра, но и тај се доцније изгубио. Џре но што се изгубио послужио се њим Луциус (и публиковао та је). Имао је nacmon: Incipit historia edita per Micham Madii de Barbazanis de Spalato de gestis Romanorum imperatorum et summorum pontiHcum pars secundae partis de anno Domini 1290, Овај фрагменат DpyKoписа дошао је свакако до нас преко Луцијевих примерака, у веома слабој редакцији с празнинама и очевидним грешкама. Шишић доказује, да је Ћиндров рукопис био лош препис. Препис, који је из 'Ћиндрова учинио Лупиус за своје дело. налази се у Ватиканској библиотеци под ситнатуром 7019. Дело Б. издао је Луциус y De regno Dalmatiae et Croatiae libri sex (Атзбеегдат, 1666), Погрешке, које су се Луциусу поткрале, исправио је накнадно сам Луциус у својим Јпвеспрнопез Dalтансае (Мепесђа, 1673), Из Луциуса та је прештампао Шванднер у трећој књизи Scriptores rerum. Hungaricarum, Dalmaticarum, Croaticarum et Slavonicarum, veteres ac genuini [Beč), 1877—78 y IIporpaMy задарске гимназије поново је издао Ђ. Виталијано Брунели. — B. je писао своје дело око 1358, а сачувани су у њему догађаји, који су се збили између 1290 и 1380. Ђ. је за хрватску историју тога времена, драгоцен извор, а има података и за српску историју истога времена. За догађаје пре себе Б. се послужио италијанским хроникама, домаћим, а и много му је помогла

БАРИЛОВИЋ

традиција и аутопсија. Б. дело није јединствена историја, нити хроника, нити мемоари. Има у делу елемената свих ових историских врста, но оно је управо »збир- · ка побрканих вијести из разних страна европских, а све те вијести има у неку руку да веже кронологија, и оно нас се дојима неким начином као наше модерне новине« (Шишић). Ове догађаје поређао је ЂБ. у главе, које он ређа више по садржају него по годинама.

Литература: Ф. Шишић, Миха Мадијев де Вагђалаш (заједно са свом осталом литературом о предмету; Рад, 153, 1—46). ; Новак.

БАРБЕТА ИВАН (познат под називом Тоаппез Ројусагриз), доминиканац, Шибеничанин (— 1580). Б. је написао зопа Dalmatiae vel de laudibus ОДашанае, и латинску песму Тоапшз Вагђијае Ротриши Sibenicensis Dalmatae Theološi Praedicatorum ordinis Solimaidos libri tres (cnera, 967 xekcaMeTapa), in quibus fradidit creationem, lapsum et reparationem humani generis. Opus aureum.

БАРБИ АНРИ (Непгу Вагђу), ратни дописник париског Журнала. Б. је пратио нашу војску у последњим ратовима и о нашим борбама дао живописне и документоване описе у књигама: Тез Victoires Зегђез (о балканском рату), 1918; Вгева!nitsa (о српско-бугарском | рату), 1914; Амес Гагтбе зегђе (о српско-аустриским борбама до повлачења), 1917; L'Epopće зегђе, Гавоше д'ип репрје (о повлачењу кроз Албанију), 1916. И. И.

БАРГУС (ИЛИ МАРГУС), У грчко-римско доба име реке Мораве. IH: B.

BAPEC MOPMC (Maurice Barrčs), француски књижевник и политичар, члан Академије, претседник Јите Патриота, (1861 — 1923). Пријатељ нашега народа, Б. је топло писао о нама (1/Ате frangcaise et la виегге, 6. ТУ, L'Amitić des tranchćes, 1916), 1921 упутио је Б. Љубљанском Университету један апел, где истиче улогу Оловенаца као предстраже шрема, _

БАРЕТА, мала плитка црвена чохана капица са црним ободом, који је оплетен црним ибришимом. Носи се у Лици и у Далмацији. H. o.

БАРЕТИНА, састрижена плитка шубара вране боје. Носи се у Тимоку. Иста таква, Ђ. носи се и у пиротском округу, где је зову »барле« и »лтупача«. H. a.

БАРЕШ, свилена или кадифена трака, искићена | бисером или везена срмом; уплеће се у витице, а иде спреда преко потиљка. У Б. се придене обично грана. са, дијамантима, или какав прстен. Носи се у Србији, али излази из обичаја. +,

БАРИЛОВИЋ ЛУДОВИН, павлин и претседник реда. Ђ. је био пореклом Мађар,

— 127. —