Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАРИЋ

али је много тодина провео у манастирима. свога реда у Хрватској. Био је вешт проповедник; његова проповед De S. Josepho ab Arimatheo mraMmasga je y IIomygy 1730 после његове смрти (19/12 1712).

БАРИЋ ХЕНРИХ, професор београдског Университета, (22/1 1888, Дубровник). Учио је гимназију у Дубровнику, философеки факултет у Грацу и Бечу, где је докторирао из романске филологије у вези са упоредном и словенском. Био је приправник у Бечкој Университетској Библиотеци. 1919 постао је доцент Београдског Университета, а 1922 ванредни професор. — Испитује специјално претсловенске језике Ha Балкану, а нарочито арбанаски. Дела су му: Веигаве zur slav, Sprachgeschichte (1918); Albanorumšnische Studien, Т (1920); Гутурални проблеми _ (Белићев Зборник, 1921). Уређује и издаје од 1923 Архив за арбанаску старину, језик и етнологију.

БАРИЧЕВИЋ АДАМ АЛОЈЗИЈЕ (12/9 1756, Загреб — 25/3 1806, Ђрдовац, Хрвалска), одличан латинист 18 века, на далеко познати епистолограф.

Литература: Дукат у Раду, re

БАРИШИЋ ГАБРИЈЕЛ, босански фрањевац, љешки бискуп (1788, Оћевија 1839, Родони). Почетне је и хуманиорне науке учио у Оутјесци, где је 4/7 1803, ступио у. фрањевачки ред. После године кушње и положених свечаних завета, оти“ шао је Ђ. на више науке у Италију, где је и прву свету мису приказао. Иступивши, дозволом Шија МУП, из реда, поучавао је у Равени кроз више година децу маркиза Опретија, а затим се, наговором бискупа, Милетића, опет повратио у ред и дошао Милетићу у Фојницу за тајника. Боравећи 1823 у Риму у послу апостолског викаријата, у Босни, Лав XII заволи Б. и 1896 именује га бискупом у ЈБешу (Албанија), а, касније апостолским походитељем у Ал банији, Македонији и Орбији. J: J.

БАРИШИЋ РАФО, азотски бискуп и апостолоки викар у Босни, писац (24/6 1797, Очевја, Босна — 14/8 1863, Широки Бријег, Херцеговина). Почетне и хуманиорне науке учио је У краљевској Cyтјесци, где је 16/4 1817 ступио у фрањевачки ред. Философију и богословију учио је у Турину, где је постао генерал“ ним лектором, те је неко време ту, % касније у Болоњи, обављао дужност те“ нералнота лектора. Када се повратио у домовину, био је 1830 именован жупни“ком у Зовику, 3 23/3 1832, на предлог босанских фрањеваца и препоруку стрица му фра Габриела, Баришића, љешкога, бискупа, азотским бискупом и апостолским викаром у Босни. За бискупа је посвећен у Ђакову, а за апостолског викара устоличен је 5/12 1832 у. краљевској Сутјесци. — Ђ. је енергично водио борбу против

снажне · фрањевачке редодржаве у Босни, а за ауторитет викаријата. Читав се спор свршио тек 1846, када је Пије ТХ и апостолски викаријат и фрањевачку редодржаву у Босни поделио на два дела, на босански и херцеговачки апостолеки викаријат, и на херцеговачку фрањевачку кустодију и босанску фрањевачку редодржаву. Управа обадве установе у Босни била, је привремено поверена фра Андрији Карачићу, а мало иза тога заведено је стање које је било пре Б. У Херцеговини је Б. испочетка управљао не само апостол“ ским викаријатом, него и кустодијом, док се и ова није конституисала, према установама фрањевачког реда. При конституисању херцеговачке кустодије Б. је и у Херцетовини енергично захтевао иста. права, за која се и у Босни борио, али је коначно и ту претрпио пораз. На супрот томе Б. је у Херцеговини католичанству много користио, те се са пуним правом може сматрати препородитељем тамошње не само католичке цркве у опште, него и фрањевачког реда напосе. — Ђ. се бавио · и књижевношћу, те је још као ђак штамmao Conclusiones ex universa philosophia selectae [Taurini, 1821) nm Theses ex theologia selectae {laurini, 1822). FDeros је и молитвеник (Паша духовна), што та је 1842 у Риму с талијанског превео и штампао, а који је у Босни и у Херцеговини врло тражен. Исто су тако његовим настојањем. у Риму прештампане Бандулавића и Кнезовића Пиштоле и Евађеља. Остали Ђ. списи, аскетичнога садржаја, још нису угледали света. Ј. Јеленић.

БАРКШИР СВИЊА (Вегкећге), названа по трофовији истог имена у Енглеској, настала, је из укрштања велике Линколн свиње са средоземним типом и китајском свињом. B. (О. је фина, племенита животиња, средње величине са црном длаком и тамно пигментираном кожом. Глава јој је кратка, широка, малена, чело уваљено, уши стрчеће, врат кратак, хрбат широк, пун и раван. У целости је меснати тип. B. 0. врло рано дозрева, те се ванредно тови крај добре отпорности. Врло је прикладна за укрштање у сврху оплемењивања обичних пасмина. Чистокрвни узгој Ђ. 0. није се на континенту удомаћио. У Хрватску и (СОлавонију импортирана је концем прошлог столећа у циљу укршта-

ња. У чистој крви се није распространила. СУ.

БАРЛЕ, велика. висока састрижена. шубара. Носе је Румуни око Ћуприје. 7 Н.

БАРЛЕ ЈАНКО, историк (12/3 1869, Будање код Ипаве, Јулска крајина у Италији). Основну школу је учио у Новом Месту, гимназију у Карловцу, 8 богословију у Загребу. Постао је свештеник 1892. Био је капелан годину дана у Гарешници (до лета 1893), а од онда до данас служи у Загребу, у надбискупској канцеларији, у

— 128 —