Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

којој је прешао све фазе у служби, и данас је врховни директор. 1904 постао је · надарбеник (пребендар) првостолне цркве загребачке, а 1916 каноник исте цркве. Како је Б. био на врелу историског архивалног блага, а имао је поред историка Ив. Ткалчића приступ у големо архивално благо и историску грађу, која се налазила, у каптолском и надбискупском архиву, и у метрополитанској библиотеци, развио се B. до солидног историка, претежно црквене историје. Здрави, критички историски смисао провејава кроз све његове — на око ситне — али у суштини веома дратоцене резултате. — Б. су расправе растурене по многобројним словеначким и хрватским стручним часописима: Бртец, Дом ин Свет, Дружба Ов. Мохорја, Оловенска Матица, Друштво (Св. Јеронима (неко време био је и редактор његових едиција), Католички Лист, Вјесник хрватског археолошког друштва, БВјесник KD. земаљског аркива, Јијечнички Вјесник и т. д. Као заслужни редактор музичког часописа Св. Цецилија, с којим је, највише његовом заслутом, напредовао развој Т. зв. цецилијанскот покрета у црквеној музици, ЂБ. остаје историк, и даје места многобројним историским чланцима из историје хрватске музике. Велики део чланака у тој ревији је из његовог пера. — Најзнатнији радови Б. су: Повјест жупа и цркава 3атребачких, 1—2 (1896—1900); Ј. Ј. Штросмајер (1900); О здравству трада Загреба, (1902); Загребачки арцидјаконат до 1642 (1908); Повјест туропољских жупа; Попис жупа у доњој Олавонији од 1660 (1907); Ранарници и љекарници из фрањевачког реда (1907); Бискуп загребачки гроф Мирко Естерхази (1908); Ипавци и Љубљана (1909); Неколико података о куги т. 1739 и т. 1743—1745 (1912); Наше дијецезанске синоде (1913); Павлинска пјесмарица из т. 1644 (1917) и т. д. В. Новак.

БАРОТИ ЛАЈОШ, мађарски историчар (1856). Бавио се проучавањем мађарске политичке и књижевне историје и историјом Баната. Најважнија су му дела из историје Баната: А Ђаплзад ЈевтедЂ пете telepiles iortenete (1892); AdattAr Dćlmagyarorszag 18 szAazadbeli tortćnetćhez, 3 св. (1896—1907). Написао је и монографију о Перјамошу на немачком језику.

7)

БАРСКА АРХИЕПИСКОПИЈА. Б. Дукљанско-барска, надбискушија.

БАРСКА БИТКА (вероватно 7/10 1049). Почетком 11 века све српске земље биле су подвлашћене Византији, па међу њима и Зета. Народ није хтео више да трпи страначку власт, договори се да устане против Грка, те протера све Грке из своје земље једном врстом Вартоломејске ноћи и позове Доброслава (Војислава) да прими власт. Византиски цар Константин 1Х. Мономах, чим је ступио на престо решио је да Зету умири, и послао је свог војводу

БАРОКА БИТКА

Арменопула да изврши то умирење. Али Доброслав потуче. Грке до ноге. Византиски цар задобије златом и поклонима савезнике у жупану: рашком, бану босанском и кнезу хумском, којима је наредио, да пошаљу своје војске на Доброслава, а тако исто наредио је и управнику Драчке области, Курсилију, да са војском те области нападне Доброслава с југа од Драча. Војске су се сукобиле код Бара. По описима, битачна је просторија била: црноторске планине између Окадарског Језера и северне границе Травуније (слив реке Зете). Однос снага био је на штету Доброслава, који је имао мало војске према Грцима и њиховим савезницима. План трчког војводе био. је: да са свих страна једновремено нападне Доброслава и једним махом сврши рат. План Доброслава, био је: да искористи централни положај и послуживши се ратним лукавством прво туче Курсилија, па затим. његове савезнике. Концентрација за битку била је извршена, тако, да су сви савезници послали своје војске у Травунију, где су имале да се споје и ставе под команду хумског кнеза Љутовида, а грчка војска, под командом војводе Курсилија, пошто се прикупи код Скадра, имала је да пређе Бојану и да дође у равницу код Бара. Из таквог положаја требало је једновремено кренути и стегнути Доброслава, који је са својом војском бис у Црмници. Доброслав, сматрајући погодним ту околност — разједињење сната — и ако много слабији, предузме напад на Курсилијеву трупу. Распоред 84 битку био је: на фронту главна снага под. командом Доброслава и два његова сина (Гојислава, и Радослава), са циљем напада на фронт Грка. Три Доброславова сина, са, мало снаге, већином трубача, на боковима, и у позадини Грка. За напад била је одређена поноћ с тим, да у моменту напада с фронта, делови на боковима и у позадини крену ка византиском логору са великом лармом и трубним знацима, како би изазвали забуну. За дан напада ивабран је непосредно после комете 6/10 1042 т. ј. 7/10 кад је ноћ била мрачна, и кад је ненавикнутим трупама на планине, све изгледало веће и чудније. Непосредно пред битку Курсилију је послат један Баранин, који му је предочио опасност од опкољавања и то разгласио по трупама.

Битка је изведена тачно по предвиђању Доброслава. Ноћним нападом на фронту успело је, да се растерају претстраже, истурене далеко у напред, што је изазвало велику забуну код Грка. Даље напредовање Срба са свих страна и са великом лармом, поплашило је Грке, који доведоше ово у везу са извешћем онога Баранина, те пред зору нагну у бетство. Одмах по том почело је гоњење, у коме је много

Грка потучено и заробљено, а сам коман-

дант Курсилије раљен је и умро у Окадарској равници. Гоњење је вршено до

Дрима.

--— 199. : 9