Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

(1911), и шаљиве приповетке: За 'доколице (1905), Оретне нарави (1907), Шабирци (1914) и Приповијести Оаза, з БАРЧИЋ ЕРАЗМО, политичар (9/6 1830, Река — 5/4 1913, Река). Учио је средњу школу на Реци, философију 'у Загребу, тде је затим свршио права. Најпре је био судија, затим адвокат на Реци. Здадојен слободоумним идејама Мацинијевим, Гарибалдијевим и Кошутовим, Б. се трудио да их унесе и у наш политички живот. Целог живота. остао је Б. либералац, словенофил и одлучни борац за народно јединство Хрвата и Орба. Већ 1848 борио се на Реци за хрватска права, а. 1860 написао. је броmypy: La voce d'un patriota, y Kojoj доказује, историским документима, Хрватство града Реке. Енергично се борио против оних речких елемената, који су. тражили присаједињење ~ Реке = Угарској. = Његов тлавни рад је борба за очување Хрватства. на Реци. 1865 изабран је у Хрватски Сабор и пришадао је странци права све до 1892, кад је из ње иступио, због Старчевићева ексклузивног Хрватства. Највећи и најплоднији део његова парламентарнога рада био је у доба бановања грофа, Куена. Победом хрватско-српске коалиције (1906) ушао је Б. као делегат у заједнички Хрватско-угарски Сабор. — Ђ. је публиковао много политичких брошура и радио је марљиво на очувању Речке Читаонице. 1898 издавао је, са Ф. Поточњаком, Народну Мисао, око које се окупљала уједињена, хрватско-српека омладина. Литература: Вијенац, 1913; Обзор, 9/4 1918. М. П-г.

БАСАРИЧЕН СТЈЕПАН, оснивач хрватске научне педалогије (23/4 1848, ИванићГрад — 923/3 1918). Основну школу свршио је Б. у родном месту, нижу, средњу и учитељску школу у Загребу. Служио је најпре као учитељ у Вировитици, а потом је постављен за наставника педагогије у мушкој учитељској школи у Загребу, где је касније именован професором. Служио је до 1905, а тада је стављен у пенсију. Ha књижевном пољу јавио се Б. у Напретку (1868), у коме је од тада ревносно сарађивао, а био му је и уредником 1896 до 1918. Прво му је дело Кратко искуствено душословље (1876). Главно му је дело Педатогика, у четири књиге: 1 Узгојословље (прво издање 1880), Ш Опћа наука о обуци (1882), Ш Посебна, наука о обуци (1884), ТУ. Повјест педатогије (1881). Од овог дела, је изашло више издања у књижници Хрватског Педатошко-Књижевног Збора, за. учитеље. Осим тога написао је Б. Кратку Логику (1911), Пвихологију на физиологијској подлови (1911), Руковођ ва почетну стварну обуку (1899), Руковођ за почетну O и завичајну обуку 1 и П (1914 до 1915), Повијест педагогије за школску порабу (1918). Као организатор педатошкокњижевних настојања, био је Б. 1871 међу

=— lol —

BATHHA

оснивачима. Хрватског Педатошко-Књижевнога Збора, у коме је много година био уредник Књижнице за учитеље и Хрватске ПЏедатошке Енциклопедије, а, сарађивао је и у омладинској књижници, приредивши збирку народних приповедака и избор прича из Хиљаду и једне ноћи. На сталешкој организацији хрватскога, учитељства био је један од главних радника, уз И. Филиповића, кога је 1892 наследио као претседник | Савеза Хрватских – Учитељских Друштава. За Б. управе проведена је реформа Напретка у научно-педатошки часопис, а за сталешка питања основан је Хрватски учитељски дом. Б. настојањем остварен је конвикт за образовање учитељcke деце. Б. је радио и на организацији школства књижевним приносима и активним учествовањем при састављању законског пројекта од 1874 и 1888, код израђивања, статута и основе за учитељске школе у Хрватској и Славонији (1905) и код састављања читанака за основну школу. —· У педагошко-теоретском погледу заступао је Б. Хербартов правац, уважавајући новије резултате психологије и настојећи га, прилагодити савременим потребама у напредном, слободоумном и народном духу.

Литература: Нашредак, 49 (1918); Педесетотодишњица Хрватског Педагошког Књижевног Збора, (1923).

| А. Базала.

БАСИЈАНА (Ваззапа), У римско доба место код села Петроваца, у Орему, где се налазе рушевине из старог доба, и где су нађени натписи који помињу B. B. ce спомиње у многим старим изворима, код Штолемеја, у Антониновом Итинерару, код Јордана, Хијерокда, Равенског Географа. ит. Одо 17. ИЗ

БАСТАРНЕ (Вазаглае), германско племе, које је у старо доба више пута упадало у нашу земљу. B. cy у почетку 2 века пре Христа били на доњем Дунаву, до његовог ушћа. Македонски краљ Филип позвао их је (182 пре Христа) да се преселе на северну границу његове државе. Он је хтео да их употреби против Дарданаца, који су му стално досађивали, а. помишљао је да их употреби и за један напад на Италију. И Филипов син Персеј тражио је њихову помоћ. Један њихов вођ, Клондик, довео је Филипу 30.000 људи против Дарданаца, а 168 довео је Клондик војску од 20.000 људи, коју је Персеј требало да употреби против Римљана, али се због ~ Шерсејевог тврдичлука – Клондик вратио, 77. 8.

БАТАЈНИЦА, село у Срему, котар Земун, железничка станица на прузи Ђеотрад— Инђија, крак Батајница—Бољевци, Савска, обала (23 км); има 2.486 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, православну парохију, хантаре аероплана. J. M-u.

БАТИНА, среско место у Барањи. Има 2.746 становника (1910), од којих Орбо-