Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БАТИНИЋ

Хрвала 623, Мађара, 1.854, Немада, 256, православних 7, католика, 2.529. 1715 Ђ. још није била насељена, а 1720 имала, је 5 домова, од којих су били 4 српско-хрватски и 1 мађарски. И. JI.

БАТИНИЋ МИЈО ВЕНЦЕСЛАВ, · босански фрањевац, историк (25/10 1846, Фојница — 926/8 1921, Фојница). Почетне науке је учио у Купресу код жупника, а хуманиорне у Ливну. Ступио је У фрањевачки ред у Фојници 16/4 1862. После новицијата посветио се философији, најпре у Босни, а затим у Италији, У Ређу (Кевего а'Епица). Богословију је учио делом у Ређу, а делом у Ђакову. У свештеника се заредио у Варцару 2/5 1869, затим је био духовни помоћник у Фојници, Тријешћанима, Горњем Вакуфу и у Бугојну. 1873 постао је у Фојници учитељ основне, а после четири године латинске школе, а 1878 тајник редодржавнику Крилићу. 1880 налазио се с фра Б. М. Кулијером у Риму, у црквеном, нарочито редовничкоме послу. 1882 постао је већник своје редодржаве, 1885 жупник у Бугојну, а 1888 опет тајник редодржавнику Милишићу. Као већник био је уједно и заменик редодржавника Ћаваровића, док је 'Ћаваровић боравио у Риму o Међутим је живчано оболео, па се 1888 опет повукао на жупу. 1889 постао је почасни редодржавник 00санских фрањеваца, 1893 фојнички тгвардијан, 1896 жупник у Горњем Вакуфу, 1897 тенералов повереник, а затим ·тенерални већник фрањевачкога реда. Али како му римска клима, није пријала здрављу, то се већ 1898 захвалио на генералном већништву, па се вратио у Фојницу и постао учитељ фрањевачких новака. Иза тога, је опет жупниковао у ГБрестовскоме (1902—1907) и у Фојници (1907—1909 и 1912—1917). Као жупник бринуо се, не само за духовно, него и за материјално добро својих жупљана, па је у ту сврху поименце завађао и ширио апстинентско друштво. — Ha историском пољу најважнија су му дела: Дјеловање босанских

рањеваца за првих шест виекова, 1—8 1881—1887); Фрањевачки самостан у Фојници (1913). Осим тога обелоданио је у 17 књизи СОтарина Југославенске Академије: Неколико прилога, к босанској црквеној повиести и т. д.

Литература: Ј. Јеленић, Батинић фра Мијо Венцеслав (Љетопис Југослатвенске Академије 1922).

Ј. Јеленић.

БАТИНОВАЦ, језеро у Хрватској, једно од Плитвичких Језера, на североисточном подножју Мале Капеле, северо-североисточно од Прошћанског Језера. Површина му је 0.013 км“, апсолутна висина 605 м, 8 највећа, дубина, 5:9 M. П. DB.

БАТОН, име двојице вођа у великом далматинско-панонском устанку 6—9 по Хр. 77.

БАТОЧИНА, варошица у Орбији, на реци Лепеници (Шумадијска. Област). Има испод 5.000 становника. Б. је економски центар за најближу околину. Има пошту и телеграф. Помиње се у 16 веку као »мало село« и »варошица« на Цариградском Друму. BB. И.

БАТОЧИНСКА ~ ШТЕДИОНИЦА. | Основана 1906. Централа Баточина. Капитал 100.000 дин. IH. G.

БАТУТ ЈОВАНОВИЋ МИЛАН. ВБ. Јовановић Милан Батут.

БАЋЕВИЋИ, угледна војводска кућа У Бањанима. Из ње су у 19 веку изашла. два значајна јунака, војвода Јован, друг Луке Вукаловића, и нарочито војвода Максим. Овај се родио на Кљенку 1848, а погинуо је 81 1876, као један од главних војвода херцеговачког устанка, у борби на. Ждријеny, недалеко од Требиња. DD. n.

БАЋИНСКО ЈЕЗЕРО, у Далмацији, десно

од Неретвина ушћа, 45 км источно-југоисточно од луке Жрновице. Површина око

2.06 KM?, апсолутна висина 8 м. Названо

по имену села, које је око 25 км взападније. ПТ. В.

БАУЕР АНТУН, загребачки надбискуп и покровитељ | Југославенске Академије (11/9 1856, Брезница). Основну школу учио је у Јастребарском и Вараждину, гимназију у Вараждину и Загребу, богословију у Загребу, Будимпешти и у Ђечу, где је касније постао и доктор. Постао је свештеник 1879. Затим је био капелан у Загребу, два пута, па у Самобору и Иванцу, настојник наука у Племићеком Конвикту, вероучитељ у мушкој препарандији и у горњој гимназији у Загребу. 1887 био је наименован за суплента, 1888 за ванредног, а 1904 за редовног професора апологетике и философије у загребачком Свеучилишту. 1910 постао је каноник, 1911 насловни песинунтски надбискуп и помоћник загребачкога надбискупа ШПосиловића Go правом наследства, а 1914 загребачки надбискуп. — Био је народни посланик, 1886—1890 уредник Католичког Листа. У Раду Јутославенске Академије (књ. 127, 132 и 144) је штампао: Вундтов метафизички сустав. Осим тога је издао Народно Богословље (1899; друго издање, приредио Цимерман, 1918); Опћу Метафизику (1894; друго издање приредио Цимерман, 1:45);

: Ј

БАХ АЛЕКСАНДЕР (Васћ), барон, аустриски државник (4/1 1813 — 13/19 1898). Ђ. је био адвокат у Бечу, ушао је 1848 У политику и био је 1848 и 1849 министар Правде у кабинетима. Весенберт-Доблхоф и Шварценберг, а од 28/6 1849 министар Унутрашњих Дела. Ђ. је између првих вођа реакције у Аустрији после 1848 и заступник бирократског – апсолутизма. (Бахов | систем). Тек аустриски порази у талијанском рату 1859 довели су до његовот пада

— 182. —