Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

(21/8 1859). »Бахови хусари« називани су

омрзнути аустриски чиновници, које је

ЂБахова влада слала у Хрватску DO a 06.

БАХ ЈОСИП, равнатељ казалишне администрације у Загребу (15/2 1874, Госпић). Б. је од младости показивао велико интересовање за позориште. Полавио je глумачки течај у глазбеном заводу, а од 1896 драмску школу и био у њој један од највреднијих Ђака. Две тодине касније (1898) ангажован је. После нарочитих позоришних студија у бечком Виге ћеаи (non Schlenihner-oM) и у Берлину (код Reinhardta и Вгаћт-а) и у Прагу (код Квапила), постао је у Загребу редитељ (1908), а после пет година (1908) и равнатељ 3агребачке драме. За време (Оветског Рата, постао је Б. самостални управник драме и био је то до 1920, кад је прешао у административну управу. Време кад је управљао драмом у историји загребачког народног казалишта један је од најживахнијих и најзначајнијих перијода, по обиљу одабранота репертоара. И поред најдрастичније аустриске цензуре и притиска, који је извођен на казалиште, Ђ. је умео да одржи живи интерес за казалиште, које је власт хтела затворити. У доба, кад је већини културних друштава био забрањен сваки позитивнији рад у потетицању Haродне свести и кад се ни пет људи није смело састати, Б. је неуморно измишљао сваковрене народне јубилеје, да скупи у казалишту што више родољуба. У то доба прослављена је 70-тодишњица, од како је народни језик службено уведен у све хрватске уреде, · 50-тодишњица Штросмајерове Академије, 60-тодишњица Војновићева, 100-годишњица Кукуљевићева, Боговићева и т. д. — Б. је један од најбољих познавалаца опште књижевности и полемичар најживљега, стила.

Н. Андрић.

БАХОВ СИСТЕМ. В. Бах Александер. БАХОВИ ХУСАРИ. B. Бах Александер.

БАЧ, место у Бачкој на железничкој прузи Сомбор—Паланка. Има, 3.908 становника (1910), од којих је било Срба 96, »осталих«, · већином · Шокаца 1.288, Heмаца, 1.388, Мађара, 719, Јевреја 30; православних 19, а католика 3.836. По граду Ђ., који је подигао Ов. Отеван добила је име бачка жупанија. За време Лајоша П држани су у Б. угарски државни сабори (1518/19). 1704, за време Ракоцијеве буне, када су Ђ. заузеле Ракоцијеве чете, град је био запаљен и доста је страдао. Рушевине града налазе се и данас. Становништво се бави ратарством, винотрадарством и воћарством.

Град Ђ. је у близини села Бача, Ha хумци уз бару Мосторту. Град је четворостран, углови су утврђени са три округле и једном квадратном кулом. Ђ. је имао велику палату, изврсно брањен улаз и

БАЧВАР

лепо грађену капелу. Бранич-кула, је била. на 6 спратова а улаз с бедема града у кулу био је на четвртом спрату. Град је сазидао краљ Карло Роберт (1308—1342) на бискупском тлу »против шизматичког српског краља«. После битке на Мохачу

заузели су Турци Б. за, један дан.

БАЧВАНСКИ АЛЕНСА, глумац и редитељ (1832, Темишвар 26/8 1881, Беотрад). После свршене основне школе Б. је отишао у Карловце, где је свршио пет разреда гимназије. 1846 умре му отац, који је био нижи финансиски чиновник у солари, те му се мати пресели у Сегедин, тде је Б. учио гимназију и лице). 1848, у својој 16 тодини, још као гимназист, уписао се Б. у револуционарну команду. После свршене буне, опет као ђак, основао је Ђ. у Сегедину, у кући неког богаташа Колба, аматерско позориште, које је Колб издржавао за љубав своме сину. Сликар у томе позоришту био је Ст. Тодоровић. По свршеном лицеју Б. је ступио у државну службу и служио је у Пешти (1850) и у Кечкемету. Из неодољиве љубави ступио је 1852 у једно мађарско путничко по080риште, са којим је обишао Арад, Сегедин, Кашаву и Пешту. 1869 ангажовао је Б. у Пешти От. Тодоровић за члана, нашег Народног Позоришта у Београду. На српску позорницу изашао је Б. први пут у улози Шајлока (Млетачки трговац). Као мађарски глумац Б. је играо под именом Вархиди. Још у Пешти, као приказивач карактерних улога, Б. био је одлично израђен . тлумац, па је за Београд био ангажован као редитељ и наставник глумачке школе. Главне су му улоге биле: Шајлок (Млетачки трговац), Лудвик Х1, Ђурађ Бранковић, Краљ Јаков (Шах краљу), Живко (Циганин), Џлантроз (Париска. сиротиња), Окир (Лондонски просјаци), Морис (Госпођа од Сен-Тропеа), Ларок (Роман сиромашног младића), Арпалон (Тврдица), Фарије (Гроф Монте Христо). — Несрећним случајем изгубио је Ђ. вид, те је био отишао на лечење у Пешту, где му је жена била субрета у једном мађарском 1080ришту. Али и она, изгубивши глас, буде отпуштена из поворишта. Заборављен од поштовалаца B. је пао у највећу беду. 1879 управа Народног Позоришта приредила је у његову корист једну претставу (дељак као милионар). 1880 управа. Народног Позоришта у Београду позвала. je B на хонораран рад. Б. је дошао и као слеп итрао је неколике улоге.

Р. Одавић.

БАЧВАР (качар или шпинтер), назива. се занатлија, који израђује бурад, без обзира на њихов облик, величину и квалитет. Како се у нашем народу овај занат назива разним именима, То је потребно истаћи, да се назив ђЂ. употребљава мање код Срба, више код Хрвата. У Србији се назива качаром, а код Орба ван границе Србије, обично пинтер, што долази од не-

— 188 —