Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

вавих борби: између Мађара и Орба. 1849 “ ушао је један део Б. у оквир Српске Војводине. Кад је укинута Војводина. (1860), враћени су ови делови бачкој жупанији. 1873 припојен је шајкашки округ бачкој жупанији. -

Ђ., а нарочито њен јужни део, врло је плодан, и спада међу најплодније делове Европе. Становништво се бави у првом реду земљорадњом. Продукују се све врсте жита а нарочито је чувена бачка ипшеница и кукуруз. У · мањим количинама култивирају се и остала жита. Пиринач успева око Крстура и Торже. Знатна је продукција кудеље, шећерне репе, купуса бостана. Врло знатно је баштованство, а. од важности је и воћарство. Виноградарства има нешто око Суботице. Шума има нешто поред Дунава, иначе је Б. готово потпуно без шума и руда. Сточарство је све до пре неколико деценија било главно занимање становништва. Нарочито је зналтно тајење коња, рогате марве крупног зуба, оваца и свиња. Данас се стока гаји у стајама, али је ипак врло важан извор народне привреде. Бачки су коњи чувени у Европи, а најбоље се тимаре у кулском и бечејском срезу. Има неколико државних ертела а има чувених и приватних стаја, са гласовитим светским расама. Код рогате марве боље је заступљена марва беле боје (т. зв. подолска, раса) нарочито у ритовима, као врло издржљива, док се у стајама држе западне племенитије врсте. Овињогојетво је врло важно. Знатно је гајење живине, рибарство, свиларство, лов. Највише се становништва бави земљорадњом и сточарством, у много мањој мери занатлиством, трговином и индустријом. Индустрија. 0с0бито напредује у градовима, дакако у вези са домаћом продукцијом. Нарочито је знатна млинска, а важна је и индустрија, кудеље, свиле и у опште текстилна, индустрија. Исто тако знатна је лончагрска, цементна, цигљарска, пиварска, кожна, ковна, дрвена, олаја и т. д. У домаћој индустрији прерађују Словаци кудељу а Срби и Буњевци прерађују лан и раде ћилимарство. Трговина је врло жива нарочито са пољопривредним производима, стоком и индустриским продуктима. — B. као део »житнице Југославије« на Дунаву и железничком друму првог реда између богатих и културних покрајина са врло културним становништвом, најразновренијом и најбогатијом индустријом, развијеним занатлиством и најтушћом железничком мрежом, са особито живом индустријом и у непосредној близини Beooграда, — спада међу најважније покрајине наше домовине.

Литература: Уве лег Ет,, СеземМећее der Bacska (1883), 1896 издали су 7. Дудаш, Гросшмид и Тим монографију o Бачкој у две свеске на мађарском језику. 1910 добила, је Бачка поново монографију у две свеске у збирци Маруагоге7ав Уагmegyei 65 Маговал, Д. Поповић.

БАЧКА ПРИВРЕДНА БАНКА

БАЧКА АПОСТОЛСКА АДМИНИСТРАТУРА основана. је 1923 на оном делу Кра-

љевине ОСХО, који је до тада припадао

калочкој надбискупији. Првим админи- · стратором је именован Људевит Будановић, суботички жупник, 10/2 1928. Администраторово je седиште . у Суботици. Администратура броји 11 деканија, 88 жупа и администратура, око 154 свештеника и око 483.200 душа. У администратури, уз световни клер, делују и фрањевци, босоноги кармелци (сагте еае disсајсеан), Сестре Наше Госпе, Сестре пресветог Откупитеља, Кћери ·Милосрђа и Сестре Ов. Крижа. :

Литература: Збафиз регзопае адministraturae apostolicae Ђабјелзј (1924), JL NJ

БАЧКА ЕПИСКОПИЈА је православна, црквена, област, која обухвата све српске парохије у Бачкој, а води духовни надзор и над оним православним српским парохијама, које су 1918 остале под угарском влашћу у бачбодрошкој (Баја, Сантово), чонградској (Сегедин) и хевешкој жупанији (Јегра). Основана је још у 16 веку. Седиште епископа било је испрва у (Сетедину, доцније по бачким манастирима и најзад, почетком 18 века, устаљено је у Петроварадинском Шанцу, данашњем Новом Саду. — Међу првим епископима помињу се Филип, Сава, Макарије и Симеон, затим 1579 Георгије »митрополит сетединског града бачке области«, пострижник манастира Петковице у Орбији. 1609 помиње. се митрополит сегедински Мардарије, 1651 митрополит бачки Михаило, а 1667 епископ Георгије. — После сеобе под патријархом Арсенијем Ш ређали су се један за другим ови епископи: Јефтимије Дробњак (1695—1708), Отеван Метохијац (1708—1709), Христифор – ДимитријевићМитровић (1710—1719), Григорије Димитријевић (1713—1717), Оофроније 'Томашевић (1718—1730), Висарион Павловић (1731—1756), Мојсије Путник (1757—1774), Арсеније Радивојевић (1774—1781), Атанасије Живковић (1781—1782), Јосиф Јовановић Шакабента (1783—1786), Јован Јовановић (1786—1805), Гедеон Петровић (1807—1832), Отефан Станковић (1834 до 1837), Георгије Хранислав (1889—1843), Платон Атанацковић (1851—1867), Герман Анђелић (1874—1882), Василијан ПЦетровић (1885—1891), Герман Опачић (1898 до 1899), Митрофан Шевић (1900—1918) и Др. Иринеј Ћирић од 1922. — Бачка. епископија има под својом духовном влашћу 156.606 душа, два манастира (Ковиљ и Бођан) четири протопресвитерата (бечејски, жабаљски, повосадски и сомборски) и 85 парохија, са 68 цркава и капела, и 87 свештеника. Р. Грујић.

БАЧКА ПЕТРОВО-СЕЛСКА ХРИШЋАНСКА ПРИВРЕДНА БАНКА у Петровом Селу. Има калитала. 35.000, улога, 1,140.349 динара. Н. 0.

— 135 —