Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БАЧКА ТОПОЛА

БАЧКА ТОПОЛА, среско место у Бачкој, на прузи Суботица—Нови Сад. Има, 12.471 становника (1910), од којих је Орба 17, Мађара 12.339, Јевреја 505, православних 20, католика 11.642. — Б. Т. се први пут спомиње у доба Турака, као место у суботичкој нахији. 1580 имала је Б. Т. 21, а 1590 23 дома, која су плаћала порез. Касније је Б. Т. опустела, те се још 1731 спомиње као пустара. 1740 припадала је петроварадинском војничком шанцу. Око 1750 почиње у Б. Т. насељавање Мађара, који су добијали велике повластице. 1768 имала је Ђ. Т. 182 дома, а 1805 650 домова са 4.000 становника. Има грађанску школу. : | 7.

»БАЧНА« ФАБРИКА ШЕЋЕРА. А. Д. Нови Врбас. Основана, је 1911, али је сама фабрика довршена, тек у почетку Оветског Рата. 1920 друштво је национализирано, а капитал му је данас 8,000.000 динара. Друштво има фабрику код Новог Врбаса у Бачкој. Покретна сната, је 1.000 коњских сната, а тодишњи капацитет 20.000 вагона шећера. Запослено је 500 радника у фабрици и до 2.000 пољопривредних радника. Фабрика има око 100 KM уске пруге (60 см). Поред тога има. своје локомотиве и вагоне и за пругу нормалног колосека. Производња се кретала последњих година. овако: 1993/1024 689 вагона, 1924/1925 2.080 ватона шећера. С.

БАЧКА ШТЕДИОНИЦА Д. Д. Бачка. Капитал је 300.000, улови 884.054 дин. И.

БАЧКИ ДИЈАЛЕКТ. B. Источни дијалекти. БАЧКИ ПЕТРОВАЦ, место у Бачкој, северозападно од Новог Сада. Има 7701 становника, (1910), од којих је Орба 40, Словака 7335, Јевреја 107, православних з7, реформираних 7349. — He може се утврдити, да ли је ово место исто са местом. истога, имена, у бачкој жупанији, које се спомиње већ у 14 веку. Данашњи Б. П бе спомиње први пут 1703 као пустара, која припада футошком спахилуку. 1715 имао је 18 српских пореских домова. 1745 до 1746 почела је у B. П. колонизација. Словака, већином евантелика. -— 11. је центар продукције и трговине хмеља, који се добрим делом извози у Чешку. Има државну гимназију са словачким наставном језику. Д. П.

БАЧКО ГРАДИШТЕ, место у Бачкој поред Тисе. Има 6882 становника (1910), од којих је Срба 2890, Мађара 3034, Јевреја 98, православних 2885, католика, 3797. — 1387 поклонио је краљ Жигмунд B. Г. породици Горјански. За турског доба припадало je сегединској. нахији. 1580 било је чисто српско место и имало је 4, а 1590 12 пореских домова. По ослобођењу од Турака постало је Б. Г. шанац у потиској граници. 1720 било је још чисто српско место и имало је 39 пописаних српских.

домова. После развојачења потиске гра-

нице почело је у Б. Г. насељавање Мађара.

У буни 1848/49 Б. Г. је много страдало. Д. IJ.

БАЧКО ПЕТРОВО-СЕЛСКО КРЕДИТНО УДРУЖЕЊЕ. ~ Капитал | 50.000, ~ улози 1,425.615, . менице = 1,588.765 _ дин., _ ДИВИденда 50% (1994). :

БАЧФЕЛДВАРСКА ПРВА ШТЕДИОНИЦА у Бачком Градишту. Капитал 100.000 динара. 27. С

БАШАГИЋ САФВЕТ БЕГ ДР, кустос Земаљског Музеја у (Сарајеву (6/5 1870, Невесиње). ОСвршио је гимназију у Сарајеву и философски факултет у Бечу (арапски, турски и персиски језик и длитературу), па је постављен за учитеља арапског језика на сарајевској гимназији (1900 до 1906). 1906 покренуо је и уређивао политички лист Огледало, који је излазио само четири месеца. 1910 промовисан је на бечком Университету за доктора философије ех пеш islamiticis, Mcre ове тодине изабран је за посланика у босански Сабор, и именован је претседником Сабора. 1919 постављен је за кустоса Земаљског Музеја у Сарајеву, одељења за источну збирку. — Још као гимназиста Б. је писао песме и мање ствари у прози у Вијенцу, Нади, Просвјети и Побратиму, под псеудонимом Мирза Сафвет. Прву збирку песама штампао је 1896 у Загребу, под именом Трофанда. Друге две збирке песама штампане су у Сарајеву: Мисли и Чувства (1906) и Изабране песме (1913). Осим тога Б. је написао и у Сарајеву штампао два драмска спева: Абдулах паша у четири чина, и Бој под Озијом у пет слика (1905 и 1906). О источних је језика преводио Б. многе забавне и поучне ствари, а засебно је штампао Уредбу Овијета од турског учењака, а нашег земљака Хасан Кафије Прушћанина, од персиског песника Омер Хајама Рубанје и с турскога религиозни спев у славу Мухамедову Мевлуд. — Од научних, оригиналних радова Б. треба споменути на првом месту њетово историско дело Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине од 1463 до 1850 (1900). То је први покушај на нашем језику, да се обради историја Босне и Херцеговине за време турског господства. Исто тако је важна Б. литерарно-историска, радња Бошњаци и Херцеговци на пољу исламске књижевности (1912). Ово је прва и једина књига на нашем језику, у којој су, са много труда и вештине приказани ови наши знаменити земљаци, који су се истакли и своје име овековечили у источној литератури. У _ спомен | четиристотодишњице доласка Гази Хусреф бега у Босну, Б. је написао и у Сарајеву 1907 штампао врло занимљиву ~ монографију Гази Хесревбег. Б. је један од главних оснивача муслиманског ђачког потпорног друштва Гајрет и муслиманског поучнозабавног листа Бехара. 0. Хаџић.

— 136 —