Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

| _BAUIE APMAH {Armand Baschet), француски књижевник (1829 — 1886). Бавећи “се, средином прошлог века, у Млецима, ради проучавања архива, обишао је Далмацију и Црну Гору и написао о томе чланак [Une visite au prince Danilo de Montćnćgro, Revue des Deux Mondes, O

И. И.

БАШИЋ МИЛИВОЈЕ, професор гимназије у Београду (13/2 1868, Београд). Гимназију и историско-филолошки одсек Велике Школе свршио је у Београду. После свршених наука. био је наставник у Шапцу и Нишу, школски надзорник у Неготину и Великом Градишту (1898—1904), а, затим професор гимназије у Београду до 1920, када је пенсионисан. 1924 постављен је поново за професора гимназије у Београду. 1905/06 и 1918—20 био је народни посланик. Сарађивао је ча разним књижевним и стручним часописима. У Нишу је уреЂивао лист Славу (1896). У издањима, Српске Књижевне Задруге издао је: Из Старе Српске Књижевности (137 књ.) и Старе Српске Биографије (180 књ.).

Д

БАШКА (НОВА), село на острву Крку, на врх простране ЛБашчанске морске) драге; паробродска станица на линији "Сушак—Раб. Има 1.574 становника. Становници су одлични морнари, сточари (таје овце) и виноградари. Има општинско потлаварство, римокатоличку жупу, модерно уређено купатило. — 2 км од Б. ка, северозападу у Јурандвору налази се црквица. Св. Луције. У њој има више глагољских записа. Најзнатнији је од њих онај на чувеној Башчанској плочи (1120), где се помиње да је »хрватски краљ« Звонимир, кад је једном био на острву, поклонио црквици једну ледину, а то је записао опат Држиха. J. M-u.

БАШТА (ограда, бостан, башча, чипур, џардин, врт) је земљиште, које служи 84, производњу разне зелени (поврћа) обично уз кућиште. Б. изискује врло брижљиво обрађивање земље, које се врши већином не плугом и радилима, већ ручним оруђем (лопатом, мотиком, грабуљама). Често се Б. уређују за натапање водом, чиме се плодовитост њихова врло диже (Јужна, Србија, Херцеговина, Далмација). Балштованска је култура најинтенсивнији облик земљоделства и изискује много радне ручне снате но мање капитала. Најразвијенија је она у нас око Новог Сада, Окопља, Требиња, Мостара, и око главних градова. ОФ.

БАШТА, отац-духовник. Џомиње се у Хиландару од 14 века. Био је у рангу одмах иза игумана, а у манастиру CB. Арханђела код Призрена после Si

; АРА

БАШТИЈАН. МАТЕ, истареки песник и препородитељ (1828, OB. Малеј,“ код Каства у Истри — 26/10 1885, Трст). Б. је

БАШТИНА

учио на Реци гимназију, а 1848 је дошао у Загреб и почео учити философију. За тим је ушао као клерик у семениште у Горици. 1870 основао је у Трсту Нашу Слогу, која је постала средиштем народнога препорода у Истри. Служио је у Трсту као катихета. — Б. је певао као ђак на Реци и у Загребу латинске песме, али пре одласка из Загреба испевао је песму: Либурњанин са врха Учке на, повратку у домовину, која је штампана, касније у Невену (1855), као прва његова песма. Као клерик певао је меланхоличне, рефлексивне и еротичке песме, & после је постао истарски политички песник. Већи део Ђ. песничкога рада остао је у рукопису. i Литература: М. Сабић, Мате Баштијан, истарски пјесник и препородитељ хрватске мисли у Истри (Вијенац, 1889); М. Сабић, Мате Баштијан, као драматски и епски пјесник (Вијенац, 1895). B.B. БАШТИНА. У старом српском праву Б. има више значења. У Душановом Законику, а и у другим споменицима, 14 века, Ђ. значи понајчешће властеоску баштину, т. ј. својину, с којом је, према осталим врстама, пољског поседа, било везано највише права, 2. најмање дужности. Властеоске Б. држали су повлашћени сталежи, нарочито властела (велика и мала), те се они у том правцу зову баштиници. Посебно место, у властелинским ĐD., припада царским, манастирским и црквеним B., које. су, према обичним властелинским Б., имале још повољнији положај. Ђ. се стицала, у почетку даровањем од владара, али и другим деривативним начинима, нарочито куповином. Има у изворима потврда, да владар једно купљено добро потврђује купцу као »баштину«. B. је могао баштиник да изгуби конфискацијом, ако је учинио неверу свом владару. Иначе краљ РБ. није могао опогвати, силом узети, купити или заменити. Ако баштиник не би имао деце, па Б. остане пуста, наслеђивао је Б. даљи род, до трећега, братучеда. Ако и таквих сродника није било, Б. је припадала владару, који је онда могао коме другоме да »запише«. Иначе су имали право на Б. и мушки и женски потомци (можда. уз некаква преимућства, мушког пола). Властелин је сасвим слободно располагао са Б.; он је мотао оставити цркви, за спас душе поклонити, продати, тестаментом дати и T. M. Властелинске су DB. биле ослобођене од свих јавних кулука и даћа, осим што су њихови сопственици морали вршити војну службу и давати соће (даћу у житку по главама). Б. су: биле претежно непокретности: земље, куће, цркве и друго. Још се нарочито истиче, да су и отроци (робови) могли бити предмет Б. Као што властела, нису имала над собом друге власти до свог законитог владара, тако ни Б. нису зависиле ни од које друге власти, него су

= 87 -—