Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

~ Литература: Рачки, ОСтарохрватски глатољски натпис у цркви Св. Луције код Башке на Крку (Старине, 7, 1875); Ј. Чрнчић, Још о глатољском напису у цркви CB. Луције у дрази башчанској (Старине, 20, 1588); P. Строхал, Глагољски напис у цркви СОв. Луције код Башке на отоку Крку (Вјесник | хрватског – археолошког друштва Н. С., 12, 1912); Б. Водник, Повијест хрватске књижевности, 1 (1913); Шишић, Приручник извора хрватске _историје (1914). М. И-г.

БДИН. В. Радосављевић Стеван.

БДИНСКА ЕПИСКОПИЈА. В. Видинска епископија. ;

БЕ Ш.. 2. Бије... Гоје...

БЕВАНДА је пиће, добивено из комине излуживањем. (В. Половник.) у:

БЕВК ФРАНЦЕ, новелист и песник (17/9 1890, Закојца, општина Церкно, Јулијска Венеција). Основну школу свршио је Ђ. у Церкну, затим је био трговачки помоћник. У 17 години латио се опет шко· ловања у гимназији у Горици, а после је ступио у приправну школу за учитеље у Подгори. Продужио је студије у Копру, а свршио их је 1918, са матуром у училељекој школи у Горици. Као учитељ служио је у Озебку и Новацима код Церкна до 1917, затим је био у рату. 1919 и 1920 био је члан. уредништва Оловенца, 1921 вратио се у Горицу, где је био више од године дана уредник Горишке СОтраже и уредник Младике, чији је сауредник још и данас. — MB. je издао збирку стихова за омладину, Пастирчки при кресу ин плесу (1920), Џесми (1921) и збирке цртица Фараон (1922), Рабли и Татић (1923). У поезији је католичко-религиозан, мисаоно узрујан, еротичар и им-

пресионистички пејсажиста; у приповетци ·

лирско-рефлексивни епитон Ивана Цанкара и Горкога. О Б. писали су Фр. Коблар и А. Водник (Дом ин Свет 1922 и 19923); Миран Јарц и Јуш Козак (Љубљански Звон, 1922 и 1923). ИО.

БЕГЕЈ, река у Војводини, лева притока Тисе. Извире са Банатских Планина; на територији наше државе тече од Бобде, а утиче код Титела. Бегеј је од Клека (североисточно од Вел. Бечкерека) до 'Темишвара замењен новим каналом, те средњи ток реке остаје изван њега, али је и ту регулисан старим каналом. Дужина, старог канализираног тока, на територији државе, је 97 км, новог канала 86 км. Пад је 8:1 см на 1 километар. Нови канал је плован на дужини од 83 км.

1. B.

БЕГЕЈ-МЛИН, у Великом Бечкереку. Својина је Д. Д. за прераду кукуруза и творница уља у Великом Бечкереку. Капацитет је 6 ватона пшенице парно,

БЕГЛУЧКЕ ЗЕМЉЕ:

БЕГЛУК је земља, чији је сопственик сам бег (ата), и на којој није смештен чифчија (кмет). Док се 'за кметовске земље може оспоравати чисто власништво бега на њу, код беглука се то не може. 5

10. Ф.

БЕГЛУЧКЕ ЗЕМЉЕ заузимају нарочито место у нашој Атрарној Реформи, већ и онако пуној многих тешкоћа, спорости и неодлучности. Земљишни посед у Босни и Херцеговини био је до Атрарне Реформе или властелински или слободан сељачки. Властелински земљишни посед делом је оптерећен кметовским правима, а делом је потпуно у власништву ага, односно бегова или спахија. Тај кметовеким правима. неоптерећени део властелинског поседа, назива се беглуком или Б. 3. Он обухвата, осим извесне површине зиратне земље, још и стан бега (конак, чардак, хамбаре, кошаре [курузане]). Непознат је квантитативан сразмер слободног сељачког поседа, кметовских селишта и Б. 93., пошто таква статистичка снимања нису вршена. — Б. 3. обрађивана је или давањем у наполицу (T. BB. кметству слични односи, у терминологији наше Атрарне Реформе, придржника, приораца, присјевника, – четвртара) или у сопственој режији, најамном радном снатом, или радом кметова, дакле работом или тлаком. Беглучки поседи или су настали узурпацијом (протеривањем кметова са њихових селишта, присвајањем сеоских испада, неиздавањем опустеле кметовске земље новој кметовској породици, као што је била дужност у осман- · ском земљишном поретку), или потичу од негдањет предосманског баштиничког и пронијарског права, дакле извесно су феудалног порекла. Увзурпације су нарочито честе биле још током 19 века, поводом реформних покушаја Порте и честих побуна раје и бегова. Аграрна Реформа уредбом о поступању с Ђ. 3. у Босни и Херцеговини од 14/2 1990 подвела је »под удар« све Б. 3., које власници трајно не обрађују ни сами ни у властитој режији (чл. 1). »Насељени беглуци, на којима постоје кметству слични односи... имаду се просуђивати као кметски односи, ако тежаци земљу непрекидно држе и обрађују 10 година... и ако је њихов живот и егзистенција везана, уз дотичну земљу« (чл. 2); »Једнако се имају просуђивати у чифлук претворени беглуци, ако кметски однос није у грунтовници уписан« (чл. 8). Чл. 6 и 7 исте уредбе одређују, да се и она B. 3. подводи »под удар«, на којој не постоје ни чифлуку ни _кметотву, слични односи, ако је земља обрађивана кроз 10 тодина у закупу, односно ако је власник не обрађује ни сам ни у сопственој режији. Ти чланови измењени су познатом уредбом — новелом од 11/5 1990, која је дала повода жучној борби погођених тежака односно добровољаца против тиме инаугурисаног рго-беговског курса у Атрарној Реформи у Босни и Херцеговини.

— 139 —