Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

махом у духу свога србовања. Штампао је две књиге популарних поука (Српске цр'квене беседе), прилоге за. историју наодне цркве и један оглед те историје Историја српске цркве на основу православног духа и канона апостолских, приљубио младој Србадији, 2 изд. 1877); ватим Живот и обичаји Орба граничара, H још 25 дела и много белетристичних, поетских, лексикографских, етнографских и политичких чланака и прилога у 30 и више листова. Р. Грујић.

БЕГОВО РАЗДОЉЕ, село у Хрватској,

жупанија – модрушко-речка, · котар _ Делнице, од Мркопља 4 км к југозапану. Има 353 становника. J. M-n.

БЕГУЕН (Вевонеп comte), француски публицист и археолог, из Тулузе. Путовао је по нашој земљи 1887 и 1888; писма с тога пута, објављена у Journal дез Деђа, скупио је у књигу 1919 (Сће7 les Yougoslaves il y a trente-deux ansj, У истом листу писао је Б. и после рата више дописа из наших крајева.

БЕГУЊЕ, село у Оловеначкој, под Кара· ванкама, у близини Радовљице. Има, женски казнени завод за Оловеначку. Поред Ђ. постоје рушевине града Камен, једног између најстаријих градова у Оловеначкој, "одакле су знаменити племићи „Ламберти, о којима певају словеначке народне песме. Садашњи казнени завод био је некада Кађелзет, град, који је у 16 веку прешао у својину Кацианера (ђенерал Иван Кацианер, вођа несретне експедиције против Овека, 1536). 4. M.

БЕГУЊШЧИЦА, планина у Оловенији, јужно од границе са Аустријом; назив дела Караванки западно од превоја Љубељ 1.266 м, 9 км северо-северозападно од места Тржича. Највиши врх је Бегуњшчица, 2.063 м. Источним крајем, уз реку Мошченик и преко превоја, пролази друм Љубљана—Целовец. IJ Pp:

БЕДЕНКОВИЋ, стара хрватска племићска породица. Ђ. су дали неколико књижевника. Најстарији је од њих Лудовик, који је свршио науке у Риму, постао загребачки каноник, био врстан латински песник и проповедник; умро је 1671 У Загребу. — Јосип је био павлин и штампао је у Бечу 1752 опсежан спис ХМааје solum S, Шегопупи; умро је 1760 у Реметама, код Загреба. — Казимир (1726, Вараждин) био је исусовац и учитељ философије и теологије у Загребу, 'Трнави, Ђуру, затим, после престанка исусовачког реда, каноник загребачки и ректор завода, у Бечу, где је и умро 1782. Издао је У Бечу и у Загребу више стручних списа, понајвише превода из различних језика, којих је неколико познавао; такве су му и драме Јовзерћиз, Вегпћагдиз, Јиз из, које је издавао за своје Ђаке. Ћ

БЕЖАНИЈА

БЕДЕКОВИЋ КОЛОМАН, бан хрватскославонско-далматински 26/1 1871—12/2 1879 (13/10 1808, Ов. Јалжабета у вараж-

динској жупанији —:10/8 1889). Овршио је науке у Вараждину, Великој Канижи, Пе- |

чују и Ђуру и почео служити као подбележник у вараждинској жупанији. 1829 постао је чиновник угарске дворске канцеларије, а 1842 приседник загребачког Банског Стола. Ма да му је отац, Лудовик Ђедековић, велики жушан крижевачки и потканцелар, био присталица Илира, Б. се четрдесетих година истакао међу највећим мађаронима, нарочито у борби око рестаурације ~ загребачке – жупаније. = За

· доба Јелачићева бановања захвалио се Б.

на служби и отишао је у Угарску. 1861 Б. је био изабран у хрватски (Оабор и ступио је у унионистичку странку. 1865 био је поново изабран. 1867 постао је Б. намесник великог жупана вараждинског. У изборима, које је бан Раух спровео, на основу октроисаног изборног реда, крајем 1867, био је Б. изабран за посланика, a, y јануару 1968 био је изабран за члана регниколарне депутације, која је склопила с Мађарима Натодбу. Кад је хрватски Caбор примио Нагодбу био је Б. наименован за хрватског министра у Пешти (децембра. 1868). За бана је дошао после ЈЛевина Рауха. Избори, које је Б. спровео, донели су победу народној странци (1871), али Сабор, тек што се саетао и конститунсао, био је распуштен. Б. је дао оставку на, банство у фебруару 1872. Тада је постао и до смрти остао хрватски министар. 1 М. Прелог.

БЕДЕКОВЧИНА, два села (Доња и

Горња) у Хрватској, жупанија Вараждин, котар Златар; у Заторју, с десна Крапине, више утока Крапинице; железничка. станица Ha прузи Запрешић—Вараждин. Има 1.886 становника, пошту, телеграф и телефон, римокатоличку жупу и Загорку, творницу керамичке робе. J. M-n.

БЕДЊА, село у Хрватској, жупанија Вараждин, котар Иванец; на потоку с леве стране, од Иванца 11 км к западу. Има 623 становника, римокатоличку жупу, пучку школу, пошту, стругару. 1530 помиње се, да су сазкепит БЂ. племића Петра | Бодо, присталице краља Ивана Запоље, заузели Фердинандовци. Само име Б. (потока) налази се у споменицима већ 1286. J. M-n.

БЕДЊА, река у Хрватској, десна притока Драве. Извире са Мацељ-шланине (Шток 594 м), утиче око 9 KM североисточно од села Малог Буковца. Дужина, 133 км, површина слива 966 KM?. ЈЕ

БЕЖАНИЈА, село у Срему, котар Земун, од Земуна 4 км југозападно. Има 1.748

становника, општинско поглаварство, пра-

вославну парохију, пучку школу, аеродром за, Београд на линији Џариз—Беч—Будим-

— 141. —

о.