Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂЕЖЕК.

пешта—Букурешт—Цариград, зимовник на, Сави за 170 пловних објеката.

J. М-н. БЕЖЕН ВИКТОР, словеначки педагог (10/8 1860, Постојна — 19/12 1919, Љубљана).

Свршивши гимназиске науке (1878) у ЈЉубљани, Б. се посветио старокласичним студијама у Грацу, где је (1886) положио професорски испит. Олужио је на државној гимназији у Горици, Новом Месту и ЈЉубљани, од 1892 као главни учитељ у женској учитељској школи у Горици, од куд је 1894 прешао у истоврсну школу у Љубљани, а после годину дана се вратио у Горицу. 1914 постао је равнатељ мушке учитељске школе у Копру, у Истри. Кад је словеначки део њен као засебна школа премештен у Горицу, прешао је тамо као равнатељ. Био је члан покрајинскога школског савета у Истри и вршио је функцију надзорника за основне и градсоке школе са словеначким наставним језиком у Горици и Градишки. За време рата склонио се са својим заводом у ЈБубљану (1915). После пропасти Аустрије вратио се у Горицу, у нади, да ће онде моћи наставити рад, али се, присиљен приликама, вратио у Љубљану, где је ускоро умро. Ђ. је био одборник и потпретседник (Оловеначке Шолеске Матице, која је издала његово Обче взгојесловје с душесловним уводом (1913) и Обчно укословље у две свеске (1917, 1919). — Ђ. је био заступник новијих педагошких струја, о којима је расправљао у многим чланцима, нарочито у Попотнику, где је (1903) водио и подемику с Фр. Хубадом о дидактичкој артикулацији. Осим педагогије бавио се Б. и језикословјем и књижевношћу, а неко је време био и уредник ЈЉубљанскога Звона. Литература: Попотник (1920); Бежкова Штевилка. А. Базала.

БЕЖИЧНА ТЕЛЕГРАФИЈА. БВ. Телеграфија, без жица.

БЕЗБЕДНОСТ. БВ. Јавна безбедност.

БЕЗДАН, место у Бачкој на Дунаву. Има 7.623 становника (1910), од којих је било Орба 19, Мађара 6.607, Немаца 884, Јевреја 191; православних 23, католика. 7.360. — Б. се први пут спомиње за време Турака (1579), и тада је имао 10 пореских домова. У почетку 18 века Б. је био пустара. 1742 почела је државна благајна, да, на том месту насељава Мађаре, Оловаке и Чехе. Убрзо се ту развило знатно занатство. Отановништво се бави ратарством и рибарством. Б. је крајње место, до којег плове наши пароброди на Дунаву.

БЕЗДИН, манастир у области Мориша, (епархија темишварска), по чудотворном образу Мајке Божје, пренетом 1729 из манастира Винче, зван и Богородица Винчанска, (Ваведење). Изгледа, да је Б. основао крајем 15 века Милош Белмужевић. Један запис вели, да се манастир почео

правити 1539. У 18 веку имао је Б. и школу. 1831 у њему је Јоаким Вујић писао свој животопис. В. И-Ћ.

БЕЗЈАЧИЈА. У Марина Санута (9/10 1526) La Schiavonia, dictfa Везјаса т. j. кајкавска. Хрватска (око Вараждина) могла је дићи 40.000 људи на оружје. Име Б. ваљда је из погрде као и Шијачија.

J. M-u.

БЕЗЛАЈ П. В. Петер из Љубљане.

БЕЗОАДРКА (Сарга аебобгиз), дивља, коза, југоисточне Европе и западне Азије. Концем прошлог века уведена је у ловишта кнеза Ауерсперта у Штајерској. Ту се посве добро одомаћила и одржала O данас. ji и. р.

БЕКИЈА, мала област у западној Херцетовини, северозападно од Љубушког.

М. Ф БЕКОВИЋ ВАТРОСЛАВ, сликар (1534, Загреб — 1885, Београд). После нижих

школа похађао је сликарску академију у Млецима четири године, а једну годину. у Фиренци. 1877 постављен је 59% учитеља цртања у нижој гимназији у Неготину, а 1879 разрешен је дужности. Израдио је диплому певачког друштва Отанковића. i: JI.

БЕЛА, херцег Хрватске и Далмације (1920—1996), савладар свога оца Андрије II (1226—1235), краљ хрватско-угарски (1235 — 92/5 1270) под именом Бела, Ш (IV). Херцег Б. владао је у своме Херцештву тотово као краљ. Због немоћи и расипности очеве дошло је између Б. и оца му до сукоба и борбе. Кад је Андрија П издао Златну Булу измирили су се отац и син. Бела, који је већ био окруњени краљ и херцег Хрватске, владао је не само Хрватском и Далмацијом, него и неким прекодравским жупанијама, па и Босном и Хумском земљом. Звао се »по милости Божјој краљ и херцег читаве Олавоније«. У своме Херцештву владао је Б. чврстом | руком. Путовао је много по земљи, дизао слободне општине, подупирао црквене заводе и сиротињу. Али док је он у земљи до Гвозда увео ред, овладала је на југу од Гвозда великашка олигархија, која му је задавала много неприлика. 1226 позвао је Ђ. отац за савладара у Угарску, а у Хрватској та је наследио као херцег млађи брат Коломан. 1235 наследио је Б. престо свога оца. 1941 био је побеђен од Монгола на реци Шају, и побегао је најпре у Аустрију, а затим у Загреб. Монголи су пошли за њим у потеру, и док је Б. побегао на југ, разорили су, уз многе градове, и Загреб. Залуду су Монголи хтели да се дочепају B., за којим су ишли у потеру све до Оплита, Клиса и Трогира. Кад је Б. сазнао ва узмак Монгола, вратио се из Далмације у Загреб и у Угарску. Најпре је успоставио управу, затим личну безбедност и настојао је живо да ублажи беду становништва. Затим је највећу бригу по-

— 142. —