Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

светио одбрани земље од. Монгола. Б. је предузео зидање градова, а потетицао је и великаше и прелате, да их зидају. У Хрватској су тада подигнути Калник, Медведград, Гарић, Окић и др. Да насели опустелу земљу, позивао је Б. странце, нарочито Немце, који су се као занатлије настањивали у варошима. Из тих су се вароши после развили слободни градови. Крајем 1242 основао је Б. краљевску. слободну општину Градец крај Загреба. Доцније су подигнуте још слободне општине Самобор (1242), Крижевци (1252) и Јастребарско (1257). Да ослаби пораслу моћ великаша, гледао је Ђ. да јаче придобије грађански сталеж, али ипак су великаши били јачи. Око 1260 наредио је 19., да, читавим хрватским краљевством – влада херцег од краљевскога рода, а доделио му је два бана: славонскога и хрватско-далматинског. Кад није било херцега из.краљевскога рода онда је имао да води вјховну управу над читавим краљевством »бан читаве Олавоније«, коме се имао покоравати хрватско-далматински бан. Овом је деобом положен основ деоби хрватскота краљевства у две засебне политичке и управне територије: Краљевину Хрватску и Лалмацију и Краљевину Славонију, која се је одржала до 16 века.

Литература: В. Клаић, Повјест Хрвата, 1 (1899), 215—245.

М. Прелог.

БЕЛА АРДЕЛИО (Ardelio della Bella}, траматичар и лексикограф дубровачки (1654, Еовеја — 1737, Сплит). Био је мисионар језуитског реда у Дубровнику, доцније Тректор теолошке школе у Фиренци. Нашисао је граматику и речник дубровачког језика (махом по књигама): Dizionario ~ аПало-Јашпо-Шупсо (Млеци, 1728), да би олакшао рад римских мисионара у нашој земљи.

Литература: Наставни Вјесник, 9.

4. Б.

БЕЛА КАПА, мала плитка плетена, капица. Зову је терлеме и кеча. Носе је само мушкарци на Косову. 3

БЕЛА МАРАМА, обична бела марама, од тула, која се за фес придене тако да низ леђа пада. Женска ношња у ХерцеТОВИНИ. ЛЕ

БЕЛА ПАЛАНЦНА, варошица у Орбији (Нишка, Област). Има испод 5.000 становника. У долини Нишаве, у пространој котлини, која се по овој вароши и зове Белопаланачка. Има пошту; среско је место. — Б. П. је подигнута на развалинама, старе Рамезијане, која је у 11 и 12 веку била у тразвалинама, поред којих су прошли креташи. По Брокијеру, у 15 веку, Б. П. се звала Ysvouričre, ly je Муса паша 1637 подигао традић, који се назвао Муса-ПЏашина Џаланка, 5. JI.

БЕЛА РЕКА, у источној Србији, лева притока Вражогрнске Реке. Извире 68

БЕЛАЈ

Дели Јована (1179 м) и Croma (1189 M), улива се око 4 км источно-југоисточно од села Слатине. Дужина је 31 км, површина слива 143.4 кмг. 77.

БЕЛА ЦРНВА. 1. Варош у Банату, на Дунаву. Има. 9.650 становника. (31/1 1921), од којих је било (СОрба 2.670, Словенаца 33, Чеха 345, Мађара 370, Немаца 5.194, Румуна 627; православних 3.389, католика. 5.801. — Шрви пут се спомиње 1332/37. Од краја 14 века и кроз читаво турско доба становници у околини. Беле Цркве су били Орби. По ослобођењу Баната од Турака. (1718), почело је у B. Ц. одмах насељавање Немаца. Касније, после. формирања, војне границе, Б. Ц. је била главно место српске банатске регименте. 1777 постала“ је Б.· Ц. слободна војна варош, а 1876 слободна варош са уређеним сенатом. вз11 1918 ушла је у Б. Ц. српска војска. — Становништво се бави виноградарством, ратарством, а знатно је и свиларство. Б. Ц. има. гимназију и грађанску школу.

Литература: L, Bohm, Geschichte der Stadt Weisskirchen (1905) m MOHOTDaфија о Белој Цркви од Е. Рајсига y MOHOтрафији о тамишкој жупанији.

2. Црква, посвећена Богородици (Блаловештење) у селу Карану (на путу Пожега—Косјерић). Сазидао је жупан Брајан у 14 веку. Оачувала је првобитни живопис, који је радио неки поп »Георгије«, звани »Медош«. В. П-Ћ.

3. В. Куршумлија.

БЕЛА ЏЕГА, врста женске капе. Тро-

угално бело платно извезено златном жи- ~

цом; вез је јако рељефан. Том марамом омотавају главу тако, да изгледа да су капу на тлаву метнули. Носи се у Бачкој. Слична тој белој Џ. је шамија у Олавонији. И. 3.

БЕЛА ШАМИЈА, бела памучна, марама, којом жене у пиротском округу повезују главу. IH. 0.

БЕЛАВА, планина у Орбији, 75 KM северозападно од Пирота. Највећи висови су: Белава 946, Дебели Дел 916, кота 871 м. Југозападним о подножјем пролази друм Бела Џаланка—Џирот, северним и источним друм и железничка пруга Ниш—Бела Џаланка—Пирот—Цариброд. JI. |B.

БЕЛАЈ ФЕРДО ДР,, апостолски протонотариј (2/1 1852, Ступник — 3/12 1915, За греб). Богословију је учио у Будимпешти и у Бечу. 1874 је постао свештеник, 2 1876 постао је у Бечу доктор богословије. Био је вероучитељ у вишој девојачкој школи у Карловцу и у горњоградској тимназији у Загребу, затим подравнатељ у Џлемићском Конвикту у Загребу, и најзад университетски професор 1884 до 1910 католичког црквеног права. Издао је: Католичко црквено право (- 9, 1893; друго прерађено издање 254 -

— 145 —