Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂЕЛАНСКО ГОВЕДО

БЕЛАНСНО ГОВЕДО. B. Мелталско говедо. БЕЛАР АЛБИН ДР., професор, сеисмолог (21/2 1864, Љубљана). Б. је студирао у Грацу и у Бечу. Основао је сеисмолошку станицу у ЈБубљани (1895), и радио у њој с успехом 25 година (до 1919). · Установио је и уређивао 10 година први стручни сеисмолошки месечник. -— 06jaвио је многе расправе о сеисмолошким приликама (Оловеначке. Највише се бави конструкцијом и усавршавањем _ сеисмотрафских апарата. Израдио је прве апарате за сеисмолошку станицу у отаца О.

__БЕЛАР ЛЕОПОЛД, учитељ и музичар (27/10 1828, Идрија — 17/6 1899, Љубљана). Б. је учио основну школу у Идрији и Љубљани, учитељску школу и курс за тлувонеме у Љубљани. 10/10 1847 постао је учитељ у Церкници, 8/10 1848 учитељ у Ђоровници, 29/0 1849 учитељ и органиста у Трнову у Нотрањској, 1854 учитељ и органиста у Ђрезовици, 24/5 1858 учитељ у мушкој школи код Ов. Јакоба у Љубљани, 95/2 1878 виши учитељ и управник исте школе, 1889 је пенсионисан. Од 1862 до 1899 Б. је био хоровођа црквеног збора жупне цркве Ов. Јакоба. — Б. је компоновао више од 50 црквених и световних композиција. Неки од наших данашњих најбољих музичара радили су под вођством Б. као: Ј. Черин, Матеј Хубад, Фран Погачник-Навал, Антон Разинтер, Ј. Карел Тртник. — Б. је почео реформисати и модернизирати црквену музику и подигао је на уметнички степен. Ђ. је значајан особито стога, што је удружио прошлост са садашњошћу у Носна.

J. M.

БЕЛАСИЦА. 1. Предео у побрђу шланине Беласице у Јужној Орбији, на тромеђи са Грчком и Бугарском у Битољској Области. Побрђе је било насељено још у преисториско доба; ту Херодот помиње Џеонце, око планине Џантеона (Беласица). На Б. је византиски цар Василије ШП потукао 1014 цара Самуила. Б. се помиње и у српским средњевековним споменицима, са, селима и црквама (1398, 1350).

Литература: (От. Новаковић, | Законски споменици српских држава средњег века (1919), 399—400, 758; Ј. Цвијић, Балканско Полуострво и јужнословенске земље, 1 (1922), 300. др.

2. Планина у Македонији, на тромеђи између наше државе, Бугарске и Грчке, 17:5 км југоисточно од Отрумице. Највиши врхови су Висока Чука 1.494 M, кота, 1.427 М.

3. 8. Лаб.

БЕЛАШНИЦА, река у Македонији, десна. притока Црне Реке. Извире испод Ковjaka 1550 м и Кучкова камена 1800 м, утиче око 6·5 км југо-југозападно од села

Полошког. Дужина је 26:2 км, а повр17: B.

| шина слива 232.7 KM”.

БЕЛГИСКИ НОЊ, тежи тип арденца. Масивни, тешки, добро грађени коњ, с особито развијеном способношћу за прилатођавање. Као тешки коњ на тешком тлу и за интенсивну обраду земље врло се раширио. Нама је импортиран за узгој у чистој крви но долази у обзир само за

7

малена, подручја. СУ. БЕЛЕ ИВАН, равнатељ пољопривредне школе (11/5 1867, Костањевица — 380/5

1924). Овршио је виноградарско-воћарску школу у Олашу (Словеначка) и училиште у Клостернајбургу у Аустрији. Служио је најпре у Бугарској (1887—1889). У (Словенију се вратио као путујући пољопривредни учитељ на виноделско-воћарску школу у Марибору. Неко је време био винарски надзорник, а после, до смрти, равнатељ пољопривредне школе у Св. Јурију. — Б. је веома успешно радио на унапређењу виноградарства и винарства у Оловеначкој, предавањима у народу, узгојем ученика и писањем стручних чланака. — Главна су му дела: Сађарство (1923), Виноградништво ин хклетарство, које је остало у рукопису. Од мањих брошурица најбоља, је и најкориснија: Виничарјев кажинот, која је за регенерацију винограда у Словеначкој народу веома користила. H. Pp. БЕЛЕЗИН ПЛАНИНА, у Јужној Србији, између река Падамишке-Волчице, 11 км југоисточно од Гостивара, са висинама до 1.400 M. 1. BH.

БЕЛЕНЗУЦКЕ, турска реч за наруквице. Б. су махом биле металне, од меди, сребра, злата, а и позлаћене. Израђивале су их кујунџије по свима већим варошицама, са више или мање украса. Опротије женске носе наруквице, нанизане од разних ђинђува, или извезу златном жицом парче ланена платна у облику наруквица. Наруквице се носе у свима нашим крајевима. H. 9.

БЕЛЕО ТЕОДОР, Дубровчанин, лекар и професор у Падови, где је и умро око 1600. Штампао је у Млецима талијанским језиком 1571 коментар 0 Хипократовим афоризмима. по Х.

БЕЛЕТИНЕЦ И ФИЛИПИЋ, угљени мајдан у Хрватској, жупанија и котар Вараждин, у Топличкој Гори близу потока Бедње, од Вараждина 10 км к југу, железничка станица Нови Мароф. Има мрки угаљ од 6.000 до 6.500 калорија, 150 радника. Производња 1929: 3.544 тоне. Овојина је Д. Д. Удружени Рудници и Талионице у Загребу. Ј. М-н.

БЕЛИ ДРИМ, река у Јужној Србији, десна саставница – Дрима. ~ Извире ha Жљеба (2.243 м), тече кроз нашу државу до села Врмице, а с Црним Дримом се саставља у Арбанији испод села Кукуса.

— 144.