Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

Дужина тока кроз нашу државу је 103 км,

површина слива око 4.000 км“. При 'сред-

њем најнижем речном стању Б. Д. располаже хидрауличком снагом од 62.000 НР. JI. B

BEM „TMMOH ~ (ЈУЖНИ, HMAMEВАЧКИ), река у Србији, десна GacraBHHa Тимока. Извире са Рињеке Џланине (1.264 м), Равног Камена (1.220 м), ЂБрезовачке Чуке (1.352 ~), Бабина Зуба (1.827 м) и Старе Планине (92.186 м); састав са Црном Реком око 3 км северно-североисточно од Зајечара. Дужина тока 105:8 км, површина, слива, 2.145:5 кмг. При средњем најнижем речном стању располаже хидрауличком снагом од 12.350 НР. JJ. BD.

БЕЛИМАРНОВИЋ ЈОВАН, ђенерал у пенсији (1/1 1827, Београд — 15/8 1906, Врњци). Овршио је гимназију и лицеј у Београду 1846, по том је био државни питомац на берлинском Университету до 1848, када је преведен за војног питомца у Артилериску Школу у Берлину. 1850 произведен је у чин инжињерског потиоручника, а 1851 вратио се у Србију. 1858 постао је капетан, 1869 пуковник, 1877 Ђенерал. Од 1852 (као потпоручник) до 1857 био је професор Артилериске Школе, 1858 (за време Свето Андрејске Скупштине) управник вароши Ђеограда; 1860 (мајор) управник оружнице и тополивнице. 1861 био је у оставци; 1862 је реактивиран; 1865 постао је шеф штаба стајаће војске, 1866 инспектор инжињерских трупа, 1867 помоћник министра војног, 1868—1872 министар војни и заступник министра грађевина, 1872—1875 члан Државног Савета, 1875—1877 саветник у пенсији и војни изасланик у Црној Гори, 1879—1881 командант шумадиског кор„пуса. 1882 је пенсионисан, 1888 је постао члан Државног Савета, а 1889—1893 био је Намесник Њ. В. Краља. — За време бомбардовања. Београда (1862) Ђ. је био командант левог крила, опсаде Београда, а 1877 до 1878 командант шумадиског корпуса. В. Б.

БЕЛИН ИВО ДР. (14/7 1891, 'Трпањ, Далмација). Учио је високу трговачку школу у Келну, Франкфурту на М. и Цириху. Био је пет година чиновник код разних банака у Загребу. Од 1919 бави се публицистичким радом специјално финансиским проблемима. Одржао је предавања у Београду и Љубљани. Написао је дело Проблем наше валуте (1924). Шише привредне чланке у стручним часописима.

ОЈ.

БЕЛИЋ АЛЕКСАНДАР, професор Университета (2/8 1876, Београд). У Београду је учио основну школу, гимназију и једну тодину Велике Школе. Од 1895 до 1899 студирао је словенску филологију у Одеси и Москви, 1899—1900 упоредну граматику, индиски, литавски језик и словенску филологију у Лајпцигу, где је и докторирао 1900. 1900 постао је доцент Велике Школе,

БЕЛИЋ

1901 ванредни професор, 1905 редован професор Велике: Школе, 1905 ванредни . професор Университета, а 1919 редовни ~

професор Университета. За време Свет-.

скога Рата, после пропасти Орбије, био је Ђ. у Италији, Француској и Русији, где је предавао на Университетима.. На конференцији мира био је експерт. Б. је радио · на упоредној граматици, старословенском језику, али највише на дијалектологији и историји српског језика. Дао је прву дијалектолошку карту српског језика (1905, на руском) и почео проучавати дијалекте на. упоредној историској основи O источне и јужне Орбије, 1905). Затим је дао опис чакавских изговора (белешке о чакавским товорима, на руском, 1910). Проучавао је историју словенског акцента, у опште (Акценатске студије, 1, 1914). Радио је и на свима другим пољима српске и словенске филологије, а учествовао врло живо у националној борби (Срби и Бутари у балканском савезу и међусобном рату, 1918; Орбија и јужнословенско питање, 1915 и др.). Од 1913 издаје Јужнословенски Филолог, часопис за словенску филологију и лингвистику (изашле. до сада 3 књ.. Библиографија B. радова: Зборник филолошких и лингвистичких студија А. Белићу поводом двадесетпетотодишњице његова рада (1921): Јужнословенски Филолот (одељак библиотрафија). ВБ. Ћоровић.

БЕЛИЋ ВЛАДИМИР, пешадиски бритадни ђенерал, помоћник. управника Војне Академије (2/8 1877,“ Београд). По свршетку пуне гимназије у Београду, ступио“ је у Војну Академију 1/9 1895. Произведен је за пешадиског потпоручника 1898, за, капетана 1908, за пуковника, 1916, за бритаднот ђенерала, 1923. Био је водник у пешадији, затим је, од 1902 до 1905, био у Ђенералштабној Академији у ПЏетрограду, па приправник за Ђђенералштабну струку од 1906 до 1909, командир чете у пешадији, ађутант дивизиске области 'до 1911, командант пешадиског батаљона, до јула 1912, 'од 1918 до 1922 командант пешадиске подофициреске школе, до 1924 у пешадиској инспекцији, а од 14/2 1924 тпомоћник управника Војне Академије. У рату 1919 и 1913 био је помоћник начелника штаба моравске дивизије 1, и ађутант команданта приморског кора. У рату 1914—18. био је командант пешадиског пука, начелник штаба Браничевеког одреда, помоћник начелника штаба добровољачког корпуса у Русији, начелник штаба 1 и 2 добровољачке O,

БЕЛИЋ ЕМИЛО, дивизиски ђенерал, начелник наставног одељења Главног Ђенералштаба, (2/8 1877, Београд). По свршетку пуне гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1805. Произведен. је за пешадиског потпоручника 1898, ва капетана 1907, за пуковника, 1915, за ДИВИизиског ђенерала 1923. Био је водник у пе-

— '145 — 10