Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БЕЛИЦА

шадији до 1901, од 1901 до 1903 на Вишој Школи Војне Академије, па командир чете до 1905. Од 1905 до 1908 био је приправник за ђенералштабну струку, од 1909 вршилац дужности начелника дивизиског Ђенералштаба. Од 1910 до 1911 био је У Француској, а од почетка, 1912 до рата помоћник начелника дивизиског 'Бенералштаба. Од 1913 до 1914 био је начелник дивизиског Ђенералштаба, од 1919 начелник, штаба Армиске Области, од 1921 начелник оперативног одељења Главног 'Ђенералштаба, од 1923 вршилац дужности команданта дивизије, а од септембра 1923 начелник наставног одељења Главног Ђенералштаба. — У. рату 1912 и 1913 био је начелник штаба моравске дивизије П и пчињеког летећег одреда, у рату 1914—18 начелник штаба – моравске дивизије ], начелник штаба резервних трупа, помоћник начелника штаба Армије (П), начелник штаба Армије (1). Био је члан комисије. за обележавање транице према Бугарима (1913) и за утврђивање наше источне границе (1914). BP. B.

БЕЛИЦА. 1. Област, која обухвата слив реке Белице (Моравска Област). BOJ

9. Река у Србији, лева притока Мораве. Извире из планине Црни Врх (799 м), утиче око 05 км западно од Манастира Томића. Дужина 40 км, површина слива 2275 КМ“.

3. Висораван у Оловеначкој, северно од Ђукове Горе, 75 км западно-југозападно од места Тршће, односно 85 км југоисточно од Онежника (1.796 м). Највећи висови су: Белица 1.339 м, кота 1.249 м. Преко Ђ. воде неколико путева. JI. B.

БЕЛИШЋЕ, село у Славонији, жупанија Вировитица (Осек), котар Осек, општина. Валпово; на Драви докле (50 км) плове нормални дунавски шлепови. Има станицу и дирекцију (Олавонско-подравске вициналне железнице – Осек—Б—Воћин с краком 5.—Прандауовци. Има. 1.695 становника, пошту, телеграф и телефон. —

У Б. је С. Х. Гутман Д. Д. које врши експлоатацију шума. Има фабрику паркета, бачава, парну стругару, фабрику

асфалта, фабрику сирћетне киселине из калијева – ацетата, железну – радионицу, електричну централу и рудник камена. J. М-н. БЕЛМУЖЕВИЋ МИЛОШ, властелин деспота Ђурђа. После пада деспотовине, од 1470, Ђ. је живео у Мађарској. Тамо је био заповедник коњице. Због свог јунаштва, Б. је добио од краља, Матије многа добра у тамишкој, бачкој и чанадској жупанији, као и град Шашвар, у северној Утарској. Ђ. је становао у Јенопољу. Отрадао је од изненадног напада смедеревских Турака у једном манастиру, где му је По0тинуо јединац син Вук, а он сам био рањен, од чега је брзо и умро O

БЕЛО БРДО. В. Даљско властелинство.

БЕЛОВИЋ-БЕРНАЂИНОВСНКА ЈЕЛИЦА (25/ј2 1874, Осек). Проучава нарочито југословенску текстилну етнографску грађу и пропагира унапређивање народнога рукотворства. Сарађује у многим домаћим и

страним ~ часописима. | Ради ao учитељица страних језика на школама у (Сарајеву. — Главна су јој дела: Грађа за

технолошки речник женског ручног рада. (1898); Das Hemd im Glauben, Sitte und Brauch der Sidslaven, Anthropophyteia (1911). BE.

БЕЛОК ЛУИЗА СВАНТОН (Гошзе 5угап– топ ВеПос), француска књижевница (1796, Рошел — 6/11 1881, Париз). Ирланткиња пореклом, удала се 1823 за француског сликара Белока. Б. је преводила на француски и наше народне песме, у Глобу за август-септембар 1827, према енглеском преводу Џона Бауринта. М. И.

БЕЛОКРАЈНА (Бело Крањско, Бела Крајина). Тако се зове југоисточни део бившег војводства Крањског уз хрватску границу, који се простире између падине Кочевско-долењске висоравни и Горјанаца са западне и северне стране, а реке Купе са истока и југоистока. Б. претставља, више мање валовиту котлину карсног морфолошког значаја, преорану старим речним коритима и округлим депресијама (»дратама«). Главна река Б. је Лахиња, (притоке: Добличанка, Буторајка и Крупа), која утиче код села Примостека у Купу. Покривена је углавном храстовим, буковим и брезовим шумама, у колико не служи пољопривреди. Најравније поље се налази у подземељској жупи уз Купу. На нижим падинама Горјанаца и долењске висоравни успевају многобројни виногради Белокрањаца. Добро вино даје Видошичка и Драшичка гора изнад Метлике. Угљен даје мајдан Канижарица код Чрномеља, а железне руде има на више места, нарочито у Великом Буковју. Зато је била Шездесетих година прошлог столећа. установљена у селу Градац фабрика за. топљење руде и ливење оруђа и муниције (престала је радити у почетку осамдесетих година, због удаљености од железничког промета. — Површина Б. углавном се поклапа са површином управног среза. Чрномељског (352 км“ — 54.609 хектара) са 26.300 становника, (1900) у 5.832 куће. Званична аустриска статистика нашла. је (1900) према вероисповести: 26.064 римокатолика, 234 »трчко-ориенталних« и 9 евангелика, а према језику 24.084 Оловенаца, 42 Србо-Хрвата и 926 Немаца. (Кочевара на падини Кочевско-долењске висоравни). — Некада. је припадао Ђ. и Жумберак, кога су 1538 Крањски Станови и цар Фердинанд уступили војној управи за насељење Срба, који су чували границу од Турака. Неки (Ј. Кобе) држе и малу покупску област Костел, која спада у кочевски срез, као део Б. — У ранијем

— 1458 —