Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂЕЛОКРАЊЦИ

семнички Шокци: домаће платно је било више сиве боје јер га нису белили, дугмета су била израђена од обичног конца; није било веселих боја орнаментике, ни на свили ни на платну. Шокци су први променили »брагеше« по фасони »хлача«. Оразмерно богату и напредну ношњу имали су Пољци (Метличани), јер су били најимућнији и долазили су више у додир ca цивилизованим светом у оближњим варошима, Чрномељу и Метлици. Женском оделу припадало је: на глави »печа« или >робљЂц«, под тим црно извезена »јалба« са шпицама (чипкама) спреда; иста се зове на Врху »југла«, и наличи на мрежу за косу. Чело девојака красила је црвена или жута парта, посејана стакленим црвеним перлама (Ђинђувама), знак чедности и девичанства. Одело за попреје и

руке били су »рокави« (оплећак) од двој-

ног платна, од купљеног белог валеса за рукаве и жућкастог ланеног платна преко груди леђа. »Робала«, са многим наборима из белог платна на »раменицама« до изнад кошчице; испод робаче | »долењка« (доња кошуља), око струка везана траком. Предњи део кошуље покривен је »шпицама«, обрубљеним »застором«. Отрук је опасиван у старије доба вуненим и црвеним, у новије доба сви_леним »пасом« разних боја, преко којег су били свезани бели тракови застора. Доњи крај лакта покривале ебу жене »нарокама« опшивеним чипкама. Рукави на трудима, закопчавани су у старије време »копчицама« од месинта или »књофима« од белог порцелана, украшени једним или двама концентричним црвеним и плавим круговима. За сигурност а и за украс употребљавала се и »игла«, са неколико стаклених перли, црвене или жуте боје. Око врата носиле су старије жене »коралде« од малих стаклених зрна, обично транатно-црвене боје. У летње доба су Б. ишле босе, по зими пак и о празницима обувале су црвене вунене »хлачице«, под коленом везане »подвежњима«. Као лака

обућа за стопала служили су вунени бели »копици« (чарапси), без орнаме-

ната, које су плеле Орпкиње из Мариндола. Као тежа и свечанија обућа служиле су црне кожне »чижмице« | (IUHпеле), са језиком и спреда, »волавкама« взаплетене. Пољчице су се штитиле од хладноће и мраза белим »забунцем« (зубун) или »кожухом« без рукава, који је био на трудима пи леђима украшен црвеним орнаментима. Младе су носиле на венчању нарочиту фризуру и украс »наплет« т. ј. венац од вештачких црвених ружа и стаклених јагода, са кога су висиле црвене свилене траке до изнад рамена, тако да је био врат покривен и само су се виделе очи, нос и уста и мало лица. — Мушка »оправа« (одело) лети: »робача« (кошуља од белог »ходног« или ланеног платна), »братише« (таће) од истог материјала, кожни црвен »ћемер«

са изрезаним и бело орнаментованим поклопдем, о »шкриљава« (шешир), »шкорње« (чизме) или »штифлете« или »шкар-

пе« или »цокње«. У зимско доба облачили су преко брагиша беле вунене »хлаче«, ~ украшене – плавим | тракама,

преко кошуље бео »лајбец« (прелук), са обе стране са жутим спљоштеним. дугметима од месинга (»погрошни књофи«) и доњим рубом од црвених, жутих и оранжних пруга. Преко лајбеца стављала се бела вунена »хаља« опшивена плавим врпцама и украсом на леђима налик на трозд; преко хаље су облачили и »кожух« или »велику хаљу« (бунду) или модри вунени »плајшч«, са две или три пелерине. У старије време Б. никада није ишао на пут без кожне торбе са покровом од црвене вуне и нарамним широким ременом, на којем је био орнаменат »слатко име Исус« са почетним словима. Оваква народна ношња из подземељске жупе сасвим је дегенерисала. у доба 1895—1910, и данас је не носи. нико више, већ купују у вароши неукусно тамно одело без етнографског значаја. Још само неки Привршци очували су белу ношњу у дегенерисаном стању. Са долењске и кочевске висоравни продрла је црна ношња, нов морал, нове песме, нове“ игре, које се шире и даље преко Купе у Хрватску. Шатријархална. словенска култура и морал нестају сасвим y Белокрањској. Овде се једном играло и јутословенско коло, а TO сведочи петрифициран израз »појт ф коло« т. ј. ићи на забаву, где се наравно сада већ не игра коло већ »валцери« и »пуштертанц«. Пре су Б. били мирни, није. се чуло о разбојништвима и убиствима: међу домаћима, или крвавим тучама између момака, што се данас догађа. У жупи адлешичкој на Купи није било на пр. 100 тодина ни једног уморства или убиства; није било крађа; гостољубивост је била у цвету. Црни Крањци заиста су донели бољу занатлиску спрему и смиcao за дизање материјалне културе, али уз то и себични о индивидуализам, који је загушио. осећај задружне и шире родбинске љубави, ~ нежности, гостољубивости и такта у опхођењу са суседом, нарочито са женскињем. Претерано поуздање у самог себе и празни понос мла-. дића на његову физичку снагу доводи: често из ништавних разлога до свирепих туча и убистава. Шре су се младићи и девојке о празницима заједно забављали у »колу«, играло се и певале су се старе народне песме, момци су се смели само jaBHo приближавати – девојкама. Данас момци врло често пију и играју за себе или иду девојкама без контроле. Зато има ~ Оловеначка, ~ упоређена ca Истром или Хрватском, тако велики проценат ванбрачне деце. Ипак је сурови Црнокрањеки – индивидуаливам | начинио B.

—_ 148