Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

| ___CHOCOOHHJHM За животну борбу и за ширење опште европске цивилизације.

Ђ. су се одликовали етнографским 60татством сваке врсте, обичајима, песмама, традицијом, назорима о праву и свету, у поређењу са осталим Оловенцима. Упоређени пак са хрватском нарочито српском културом из. унутрашњости Балканског Полуострва, Белокрањско-јужнословенска култура избледела је и ишчезава у борби са словеначко-алпинском. Данас се тотово и не чују више старе белокрањске песме, које су наличиле на хрватске, а донекле и на српеке, и певале се на епски и лирски начин, јер је школа, увела словеначко-народно и вештачко шевање, а црква цецилијанску ~ музику. Овадбени и погребни обичаји »кармина« пре тако пуни лепе симболике нестају или животаре. А

Беле Белокрањице могу се видети још само међу Привршцима, у жупама Адлешиче, Виница, Врх. У тим жупама праве још и чувена бојадисана ускршња јаја »писанице«, украшена највише TeOMeтриским и биљним мотивима, који су јако „слични онима из венецијанске Оловеније у сливу Адиже. — Куће Б. још су и данас углавном дрвене и сламом (»шкопом«) покривене; оне су у таквој вези са осталим зградама, да цео комплекс образује четвороугаоник са »двором« у средини.

Исељавање у Америку од великог је значаја за Белокрајну, јер се ваљда ни из. једног округа, бивше аустро-угарске монархије није иселило толико народа, као из чрномељског котарског поглавајоства. Зато је статистика констатовала, велико опадање место пораста становништва. Интенсивније исељавање је почело око 1850 и достигло око 1900 кулминацију. Већина старијих исељеника се вратила, но младеж је створила себи у Америци породицу, и враћа се само делимице. И Америка је много припомогла пропадању старих обичаја и старог народног живота Б.

Литература: Ј. У. Мајмазог, Гле Ећге 4. Неглоре ша Сташ, 2 ће, 6 Buch, 4 Capitel, 291—299 {Von den Sitten, Gebrauchen und Sprache der Uskoken loder Walachen} in Mittel-Crain als im dritten Jhei des Landes); Т, У, Мајџазог, Сар, 6, 5. 302—305 (Мол 4, Зргасће wu, Sitten d, Crabaten in Crain) Nirnberg (1689); Ј. Кобе, Бели Крањци (Кметијске ин Рокоделске Новице, 5, 1847, 163—164, 167, 170—171, 175, 178—179, 181—183); Ј. Навратил, Вузем в Метлики; Крес во Метлики, Песме метлишких Кресниц (Ведеж, 2, 1849); И. Шашељ, Бисернице из белокрањскега народнега заклада, 1,9 (1905, 1912); Ј. Барле, Женитвањски обичаји Белих Крањцев (Летопис Мат. Олов., 1859); И. Локар, Белокрањска, хиша, (Карниола, 3, 1919); А. ОСич, Народне везенине

БЕЛУШ

на Крањскем, 2 (Белокрањске везенине, 1918). Н. Жупанић. · БЕЛОН ПЈЕР (Вејоп Рјегге), француски природњак (око 1517 — 1564). Путовао је по истоку, средином 16 века, као изасланик Франсоа 1, и писао је, један 'од првих, о нашим земљама (о светогорским манастирима, о рудницима у једном делу Македоније, о хришћанима у Турској). Литература: (С. Урошевић, На-

ставник, 1898. за И. И. БЕЛОПАЛАНАЧКА АКЦИОНАРСНА ШТЕДИОНИЦА. Основана 1910, Бела Паланка.. MH G. БЕЛОСТЕНЕЦ ИВАН, монах реда (Ов. Павла (1595 — 1675). Написао је BeG-

лики и драгоцени речник кајкавског наречја (изашао после његове смрти, у Загребу, 1740), под насловом Gazolfylacium seu Latino-IHiyricorum onomatum aerarium

са занимљивим белешкама и наречјима .

Славоније, Далмације и Истре. Литература: Кукуљевић, Књижев-

ници у Хрвата из прве половине 17 века

с ове стране Велебита, 35. 4. B:

БЕЛОЦРКВАНСКА _ ЕПИСКОПИЈА. B. Топличка епископија, Вршачка елископија.

БЕЛОПРКВАНСНА – ШТЕДИОНИЦА у Белој Цркви. Основни капитал је 912.500, улози 92,769.090 дин. С.

БЕЛОШЕВИЋ ВАСИЛИЈЕ ДР. (2571 1874, Сисак). Овршио је правни факултет и постао доктор права. Радио је дуго TOдина као сенатор града Загреба, затим као велики жупан, а после као секретар Oeмаљеског Оавега Трговаца. У исто доба вршио је наставничку службу у трговачкој академији у Загребу и као доцент на високој школи за трговину и промет у Затребу. Ту је сада јавни и редовни професор политичке економије. Од 1928 до 1995 ректор, је ове школе. Б. је радио на, политичкој економији. Главна су му дела: Увод у студиј народног тосподарества. (1923), Увод у систем политичке економије (1921). О.

БЕЛУШ (БЕЛУС, БЈЕЛОШ, АЛБЕУО), бан хрватски 1149—1157 (1108 — lipe 1198). 5. је био син српског великог жупана Беле Уроша Ј, а брат Јелене, која ce удала (1129—1130) 88 хрватско-угарCROP краља Белу Олепога. За време БЂелине владавине дошао је Ђ. у Угарску, где су му дали назив херцега (dux), После смрти свога шурака Беле, преузео је Ђ. са сестром Јеленом туторство над њеним недораслим синовима, међу којима је најстарији био краљ хрватско-далма“ тински Гејва (1141—1161). Да би концентрисао што више власти у своје руке, преузео је Б. част палатина. у Утарској и бана у Хрватској. Б. је ca својим савезницима енергички одбијао навале византиског цара Манојла Комнена и Heмачко-римских царева, који су против ње-

— 149 —