Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БЕЛФЛЕР

това штићеника Гејзе помагали претенлента Бориса Коломановића. Име палатина и бана Б. уважавало се у Цариграду, било је познато у Немачкој, а њеTopa кћи »бановна« удала се 1150 за руског кнеза Владимира Дорогобужекога. Око 1158 одрекао се Б. банске и палатинске части и вратио се у СОрбију, где та, је ускоро Манојло Комнен поставио за. великог жупана. Али Б. није остао дуго у својој отаџбини, него се опет вратио у Утарску, а 1163 спомиње се опет као бан хрватски. После 1163 нема о Б. више трала у јавном животу Угарске и Хрватске. Умро је у Угарској пре 1198. За свог живота саградио је Ђ. у данашњем Баноштору на Дунаву велики манастир, који је обилато даровао. У БЂ. доба звало се место, у којем је подигао своју задужбину, Кеме, Кип, а онда су га стали називати банов манастир (мађарски Ban топова), па је тако постало и данашње име Баноштор.

Литература: В. Клаић, Хрватски бани за Арпадовића (1109—1301), у Вјеснику краљевског земаљског аркива, 1 (1899), 129—138; Dr, M, Wertner, Ungarns Palatine und Bane im Zeitalter der Arpaden (Ungarische Revue, 14, 1894, 129—177J.

M. Прелог.

БЕЛФЛЕР ЖУТИ, врста јабука, увезена. из Француске. Распространила се у Оловеначкој и у Хрватској, особито око Затреба, где изврсно успева. Винодељска воћарска школа у Илоку много. је Б. ЖЕ. раширила у Срему. И. р

БЕЛШЧИЦА, планина на граници Оловеначке и Аустрије; назив дела Караванки западно од Бегуњшчице до Јекелова. Седла 1490 м, 7 км источно од места Јесенице. Највиши врхови су Голица 1835, Кочна 1940, Вајнац 2102 M. П. В

БЕЉАК (МШасћ), град у аустриској Оловеначкој, на ушћу Зиле у Драву, под високим Добрачем. Има. (1920) 21.896 становника (као општина). — На месту, где је Б., била је вероватно већ римска насеобина Запнсшт, али то није доказано. У документима спомиње се Б. први пут 878. Heмачки цар Отон Ш дао та, је бриксенским бискупима; у то доба био је Б. још село са црквом, градом и двором. Доцније, по свој прилици 1007, добили су Б. бискупи из ЉЂамберга. 1060 дао му је немачки цар Хенрик У права трговања. Доцније се Ђ. почео лепо развијати, јер је лежао на врло важном трговачком путу, који је водио из Млетака преко Алпа у северне крајеве, те је био од 12 века на, даље врло напредна трговачка варош. Остао је својина бамбершких бискупа до 1759, када та, је откупила царица. Марија, Терезија. Бамбершки бискупи насељавали су у Б. Немце, који су се очували до сада, тако да је ВБ. још данас већином немачка, варош, док непосредно на југу и истоку од њега почиње компактно словеначко ста-

новништво. — У 16 веку заједно са про-“ пашћу Млетака, почео је и Б. пропадати. 1348 B. је уништио страшан земљотрес. Том приликом одронио се Добрач изнад вароши у долину Зиле и порушио 17 села. — У Наполеоновој Илирији био је Ђ. главни град корушке провинције. 28/8 1813 уништила је ватра готово читаву варош, која се поново подигла после градње железнице. — У новије доба постао је Б. опет врло важна трговачка варош, јер лежи Ha најзнаменитијој прузи, . која води из Аустрије у Италију. Нарочито се у Б. сконцентрисала трговина дрветом (извоз дрвета у Италију), а има и много индустрије. Б. има пиваре, фабрике за покућство, за паркете, за гвоздену робу, у блиској околини и фабрике.за кухињеко посуђе, за целулозу, циглане и млинове. У Б. су: окружно поглаварство, суд, железничка | дирекција, "реална гимназија, стручна школа. У близини леже Бељашке Топлице (289 С), којима. су се служили већ Римљани.

Литература: М. Поточник, BojBoдина Корошка, 1, 116 (Оловенска земља, VI, 1909— 1910). А. Мелик.

БЕЉАНКОВАЦ, манастир Ов. Ђорђа у Јужној Србији, код истоименог села, на десној страни Криве Реке, изнад става ca ПИчињом, у (Скопској Области. Подитнут је 1894 прилозима народа Hg северне Орбије, на старом манастиришту, тде су обитавали калуђери од старине. Село, по коме се манастир зове, помиње се још 1396 и 1331, у повељама краља Стевана Дечанског, под именом Белакојевац. Литература: Ј. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, 1 (1909), 468—470; Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњета века (1919), 638 no 639. B..P:

BEJbAHOBALI, манастир у Горњаку, округ кумановски. У борби четника са турском војском код Б., 3/6 1905, погинули. су: шеф гореког штаба Аксентије Бацета. Рујанац и војвода Павле Младеновић, са још пет четника. M. M.

БЕЉАНИЦА, река у Србији, десна при тока Пештана. Извире из Липовице (381 м), улива се око 35 км западно-југозападно од села Степојевца. Дужина, тока 29:2 KM, површина слива 2544 км“. П. В

БЕЉЕ, место и државно добро у Барањи. Има 1191 становника (1910), од којих је било Срба 58, Мађара 697, Немаца 518; православних 59, католика, 724. Добро Ђ. је обухватало простор од 62.710 Xa, a припадало је, до ослобођења, надвојводи Фридриху. До регулације Карашице (1794) било је то земљиште подводно. — Хумњасти делови земљишта згодни су ва виноградарство. Од 1865 напредује на добру култура хмеља. Б. је узорно уређено. После ослобођења Барање од Турака, до-

— 150 —