Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂЕНЕДИКТОВКЕ

све до 1807, када су та Французи укинули. Међутим је Чика основала 1066 у Задру и самостан СОв. Марије за бенедиктовке, који се све до данас одржао. И на Осору су почетком 11 века основана два самостана: Ов. Петра за бенедиктовце и OB. Бенедикта за бенедиктовке. Исто је тако у 11 веку основан и у Трогиру самостан Св. Дујма за бенедиктовке, а можда и самостан Ов. Ивана за бенедиктовце, који се првипут помиње 1106. Самостан CB. Ивана у Рогову код Биограда на мору, потиче такође из 11 века, а основан је помоћу хрватскога краља Петра Крешимира ЈУ, који га је 1059 и обдарио, не само слободом, него и великим поседима. Уз ове су се још истицали и ови бенедиктовачки самостани: близу Оплита ОВ. Стјепан »под боровима« (де рт), у коме је неко време провео и синовац Петра Крешимира ТУ; па Ов. Џетра де Сита! у Врани; Ов. Грегорија, који је хрватски краљ Звонимир поклонио 1076 папи Греторију УП; Ов. Петра од Клобучца покрај Биаћа на мору; код Митровице, Ов. Димитрија; у Каменици између Илока и Петроварадина, који је основао бан Белуш (Банов Манастир, Баноштор); западно од Дарувара, Ов. Јелене де. Подборје; јужнозападно од Дарувара, у Бијелој; у Рудини ит. JL

Бенедиктовци су у средњем веку, како по читавоме западу у опште, тако и код нас напосе, стекли великих заслуга, за ширење просвете. Они су у својим самостанима/ отварали школе, у којима су учили не само своје питомце, него и осталу младеж; оснивали су и удруживали књижнице, и преписивали књиге. Хрватски им је народ напосе захвалан, што су и глатољицу неговали. У нас данас више нема бенедиктоваца, али има, још бенедиктовки: у Далмацији, Истри и на острвима Јадранскога Мора. i

Литература: Др. Јеленић, Џовијест Христове Цркве, ШП; Еаган, Шупсит 5астит, Ш, Шишић, Приручник, 1; У. Моvak, Sceriptura Beneventana (1920); Т. Омичиклас, Дипломатички Зборник, 92; И. Кукуљевић, Рад Југосл. Акад., 31; Цувај, Грађа за Повјест школетва“, 1.

Ј. Јеленић.

БЕНЕДИНТОВКЕ. В. Бенедиктовачки ред.

БЕНЕДИКТОВЦИ. B. ~ Бенедиктовачки ред.

БЕНЕТЕВИЋ МАРТИН (Мат п Веле), хварски песник. Хварски каштол изабрао је Б. 1598 за оргуљаша столне цркве. У тој служби понова је утврђен 1600. Био је дужан свирати и у кнежевој палати за време карневала. У пучкој конгрегацији (in сопргевадопе де! роројо) у Хвару изабрали су Ђ., у јануару 1607, за посланика дужду и влади у Млецима, да изради строжи надзор над трошењем новца

из општинске благајне. Умро је вршећи Ј p ;

ту дужност у Млецима, у септембру 1607. — Познало је само једно Ђ. дело: Хваркиња, комедија у 5 чинова, некритично издана (Грађа, књ. 8, 1916) по препису из 1663. Хваркиња је хварска покладна комедија, са свима типичним лицима ренесансне талијанске комедије; потсећа – нарочито на Calandri-y кардинала Бибијене. · Али је Б. познавао и М. Држића, и по угледу на њега увео је у своју комедију као комична лица домаће сељачке типове. Хваркиња, је доказ, да су се и на Хвару крајем 16 века приказивале о покладама комедије, а биће да ју је Б. написао у доба, кад је као ортуљаш морао забављати властелу о покладама у кнежевој палати. Литература: Г. Новак, Хвар (1924), 165. PB. B.

БЕНЕШИЋ АНТЕ ДР. песник (12/6 1864, Илок — 19/4 1916, Илок). Средњу школу свршио је у Осеку, права у Бечу и Загребу. Живео је у Илоку као адвокат и јавни бележник, бавећи се уз то економијом. — Прве песме Б. изашле су у Ђачком алманаху Звонимир (1886), што та је он сам уредио. Од тих првих песама и данас је опште позната Цуричица мала, у Зајчевој мелодији. Касније је Б. сарађивао у Просвјети, Вијенцу и Савременику. — Ђ. је песник анакреонтичар, писац лаких комедија: и хумореска. Издао је Шјесме (1905) и Пјесама књига друга (1906), а Д. Х. К. издало је збирку њетове пробране лирике под натписом: Анакреонтика (1913). По значају овој је лирици | сродан његов идилички | еп: Бранко и Гроздана (1906). Издао је три драме: Дамјан Јуда (1905), Петрониј (1907) и Краљевић Марко (1907), од којих је у Загребу приказивана само прва. Б. је умео стварати само лако, без дубљега проживљавања, и зато није успео у делима веће концепције, али је књижевности дао. као позитивну тековину своју анакреонску лирику, без великих уметничких претенсија, без дубине, али. привлачну, лаку, обесну, распојасну, _типично сремску. B. B.

БЕНЕШИЋ · ЈУЛИЈЕ, књижевник и управник Народног Казалишта у Загребу (1/3 1883, Илок). Гимназију је свршио у Осеку, а медицину почео учити у Бечу, али је рано прешао на философију, коју je учио у Бечу, Петрограду, Кракову, Прату и Загребу. Био је средњошколски професор од 1908 у Загребу. 1916—1921 био је референт за уметност код просветног одељења хрватске владе у Загребу, уредник едиција Друштва – Хрватских Књижевника, (1912—1918) и уредник Caвременика, (1917 и 1918). Лектор је пољског језика од 1919 на загребачком Университету. Радио је по различитим часописима и под разним псеудонимима. Издао је збирку песама Истргнути листови (Загреб, 1912) и фељтона. Разговори (1923). Превео је велики број пољских драма

= 159: —