Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

"«Мицкијевић, „ОСловацки, Красињски, Вис-

пијањски, Запољска, Њемојевски и т. д.) и неколико романа (Жеромски, УЈеуззелЋон, Сјенкијевић). Од 1921 управник је Народног Казалишта у Загребу. Радио је на подизању другог казалишта у Затребу, али ради финансиских тешкоћа, могао је с успехом провести само рад у привременом казалишту у 0

БЕНИГНУС ГЕОРГИЈУС. B. Драгишић.

БЕНИЋ БОНО, босански фрањевац, писац (око 1708, Чатићи — 97/8 1785, Кр. Сутјеска). Почетне је науке учио у Босни, -а више у Италији. Повративши се 1734 из Далмације, тде је након свршених наука

неко време предавао фрањевачким UH:

томцима философију, посветио се у Кр. "Сутјесци одгоју младих редовничких HOвака. После две године постао је тварди-

јаном, коју је службу, што у Кр. Сутјесци

што у Крешеву и Фојници, кроз 10 година обављао. Једном је био већником Ђосне Сребрне (1748—1751), двапут редодржавником (1765—1768 и 1774—1778), а. двапут тенералов повереник у властитој редодржави. За првога редодржавнико"вања Ов. Столица поверила му је либристранско бискупатство и апостолско BHкарство у Ђосни, али се Б. на обе части 1707 захвалио. Одлука QB. (Столице, којом та је овластила да извиди узроке савремених трвавица у Босни Оребрној, затекла та је 1785 већ мртва. — Ђ. је био једна од најмилијих појава, с којима се у прошлости Босне Сребрне сусрећемо: учеван, чедан, праведан, снош-

љив, али до скрајности одважан. Пуно. је:

у својим службама од Османлија претршео, особито 1737 и 1741, када је везан, затваран, топузом ударан и вешалима “ плашен. 1738 налазио се са становницима. Кр. Сутјеске у Сарајеву, где је био приси-

љен зилати град. У Травнику је заступао |

католичка права против православних владика, а 1768 био је у ДВаленцији, у Штпањолској, на општој скупштини фрањевачкога реда. Летопис фрањевачкога, гамостана у Кр. Сутјесци, што та је све до смрти савесно водио, најбоља, је трађа за познавање босанске, и политичке и црквене, прошлости у 18 веку. (Штампан је 1923 у Гласнику Земаљокога, Музеја у Босни и Херцеговини.) Ј. Јеленић. БЕНИЋ НРЕШИМИР, композитор (28/4 1887, Карловац). Овршио је гимназију У Карловцу, а права у Затребу. Студирао је у Бечу на консерваторијуму (код Гренадера), а композицију па париском консерваторијуму (код Видора). Написао је више оцена и расправа у загребачким дневним листовима и ревијама, у којима је заступао музичко-националистичке назоре. Компоновао је кореографски поем Музика, пејзажа (у три слике) и Грчке плесове по Пиер Гошвоуи Сћапвоп Деђј и з, које дело

БЕНЛИЋ

спада у наша најмаркантнија синфониска, дела. Са књижевником Љубом Визнером и сликарем Максимилијаном Вуком покушавао је Б. да ревијом Грич развије наш национално-експресионистички смер.

БЕНКОВАЦ, варошица у. Далмацији, област Оплит, главно место »равних« Котара, раскрсница путева Задар—Окрадин и Новиград— Врана. Има 810 становника; пошту, телеграф и телефон, · општинCRO поглаварство, котареко поглаварство, котарски суд, пореску котарску област, земаљски ~ катастрални ~ уред, хидротехничко одељење тенералне инспекције вода. у СОплиту, римокатоличку жупу, православну парохију, пучку школу, општинску. штедионицу и млин. У околини је развијено виноградарство. — 1620 беглербег Ибрахим Беговић у своме извештају спомиње у Б. кулу (која је била феуд бега Бенковића из Ливња, по којему је добила и име Б.) и унутра платна неколико кућа, које могу дати 50 војника.

J. M-u.

БЕНКОВИЋ ФРИДРИН, сликар и бакрописац (1670, Дубровник — 1740, Горица). Учио је у Млецима и Болоњи (код Карла Чињанија). На његов су уметнички развој највише утицала дела Коређова. Вративши се у Млетке, био је учитељ чувене пастелисткиње Росалбе Каријере, која је. по његовим цртежима насликала неколике пастеле. Касније био је у Милану и Бечу (1703). Пред крај свога живота боравио је Ђ. у Горици. — Од Б. слика сачуване су: Ов. Андрија, (прква, 5. Матгја del Piombo y Boлоњи) и (Св. Петар Ђамбакорти (црква 5, беђазнало у Млецима). — Аутентичност осталих слика, што их помиње Кукуљетић, није проверена. Неке су његове слике резали у Gamap A, Zucchi, M, Pitteri, А. и Ј, Schmutzer, Меколике његове цртеже чува бечка АЉег па,

Литература: Кукуљевић, Оловник; Vesme, Peintre graveur italien,

4: JJ.

БЕНЛИЋ MATO, босански фрањевац, београдски бискуп и управитељ омедерев“ске бискупије (1609, Бања Јука. — 301 1674, Велика, Славонија). Науке је свршио делом у Босни а делом у Италији. Жупниковао је највише у Сарајеву. Био је гвардијан у Фојници, па дефинитор и редо“ државник Босне Оребрне. 1645 сарајевски су католици послали молбу у Рим, да им се Ђ. именује бискупом, па та приказују као узорног редовника, врло добра теолога и правника и врло прослављена, говорника. Београдским је бискупом и управитељем смедеревске – бискупије постао 1051. У исто му је време била поверена п јужна Утарска, у коју мађарски бискупи нису смели залазити због турских зулума. 1661 цар Леополд та. је био предложио за босанског бискупа, али му се тај предлог није уважио. Као бискуп морао је много

— 153 —