Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БЕНЛУК

трпети са стране Турака, који су га хапсили и глоОбили.

Литература: Ферменџин, Аскба Возпае, J..J.

БЕНЛУН, давно изобичајен женски аљеTak OJ. куповне шарене материје, дуг до ниже колена, са уским рукавима, закопчава се на грудима, које су украшене као јелек. Обично су се у Б. младе венчавале. Носио се у Подрињу. IH. a.

БЕОГРАД. На стецишту двају великих

река и на подножју планинског ланца, који се с Рудника спушта у дунавску долину, београдско место било је од увек о од великог значаја. Насељено је још у преисториско доба. Авалски рудници 0а оловом и цинобаритом били су експлоатисани већ у бронзано време. У 4 и 3 веку пре Христа Келти су ту подигли, искоришћујући доминирајући положај Калимегдана, свој тврди град (Оингидунум. Римска освајања у Србији завршила су се око Христова рођења; тад је прешао у њихову власт и овај келтски (односно њихова племена Скордиска) град. Градско право добио је Сингидунум после цара Хадријана (117—138). У њему су се дуго задржала одељења четврте легије Флавијеве (од 91 по Христу); њихови споменици врло су чести по целом подручју данашњег Ђ. од Калимегдана до Чубуре. У 4 веку по Христу у Сингидунуму је становао хришћански епископ, а 366 ту је био сабор припадника, Аријеве хришћанске секте. Римски цар Јовијан рођен је 381 у Сингидунуму. Хришћанска општина, овог трада дала је у 4 веку неколико мученика. У 5 веку град су освојили Атилини Хуни, после њих Сармати, а најпосле Готи. Цар Анастасије населио је на подручју Сингидунума Херуле на почетку 6 века, а цар Јустинијан обновио је град, да буде дунавски браник против провала Оловена, и других племена. За време цара Маврикија, пред крај 6 века, водиле су се око (О. честе борбе. После 602 град је пао у руке Авара и о њему нема више помена све до 9 века. Врло је вероватно, да је делимично био разрушен.

У 9 веку град се јавља под својим српским именом Бђћаградт (у туђим изворима: код папа АЉа Вшванса и АЊа Сгаеса; y Hewamna Wizzenburch, Weizzenburs; y Mabapa Nandor Fejčrvar), Tana cy ra држали у својој власти Бугари, који су ту примили Методијеве словенске ученике, кад су из Моравске бежали. Од 9 века у Београду се поново помиње седиште епископије. У 12 веку биле су се око Б. честе борбе између Мађара и Византинаца. 1124 Мађари су порушили град и његовим камењем утврдили Земун, а Византинци су чинили обратно 1154. У Б. су се 1190 састали цар Исак Анђел и Бела Ш. Једно време, првих десетина, 13 века, борили су се о Б. Бугари и Мађари; од 1232 Б. је био мађарски. 1284 краљ Драгутин је као

мађарски зет и вазал добио Мачву с 9. Срем, Соли и Усору у Босни. Б. је био његова престоница. Ту се, за његова времена, нарочито истицала »велика саборна црква митрополитска« са чудотворном сликом Ботородичином. Од 1319 Б. је био опет мађарски. Око њега је Душан водио борбе. са краљевима Карлом Робертом и Лајошем Великим, док под царем Урошем није био дефинитивно изгубљен за Србе. У српске. је руке Б. поново дошао тек за владе деспота Стевана, који га је јако утврдио. Ту је био (Стеванов двор. Леп опис Ђ. тога времена налази се у деспотова биографа Константина Философа. По уговору, по смрти деспотовој (1427) Б. је припао Мађарима. У 15 веку биле су се око њега огорчене борбе између Мађара и Турака, у којима се нарочито истакао 1456 Ј. Хуњади (Сибињанин Јанко). 1521 град су заузели Турци; становништво раселили и понајвише одвели у Цариград

ои околину. Тако је тамо постало насеље

»Београд«.

У Б. су Турци подигли нова утврђења и чувени (Соколовићев безистан; а на Авали град као већу осматрачницу. 1594, у Б. је спаљено тело Св. Саве, за време српског устанка у Банату. У 16 и 17 веку град се врло лепо развио као знатно тргоБачко место, са много страних колонија (дубровачка, млетачка, јерменска, сефардниска и др.). Имао је 12.000 кућа. После турског пораза под Бечом и њихова повлачења из Мађарске, Б. је за кратко време (6/9 1688—18/10 1690) био у рукама Аустријанаца. 1690 у њему се задржао велики српски збег с патријархом Арсенијем Ш, који је, у страху од турске освете, тражио спас бегством у Аустрију. После Карловачког Мира, 1699, Б. je постао тлавна погранична тврђава Турске према Аустрији, око које су се у 18 веку водиле · љуте борбе. У новом рату принц Евген Савојски потукао је Турке код Б. и узео град 22/8 1717. Од тада, односно од Пожаревачког Мира 1718, Б. је остао у власти Аустрије, заједно са северном (Орбијом, све до 1739. Срби су тад енергично радили, да се споји карловачка и београдска митрополија, и то им је, после дужег отпора Беча, најзад успело. Тратови аустриске управе у Србији из тога времена- очувани су још и данас, нарочито у тврђави

. београдској. Дуго се држала. и »Пиринчанас,

названа по принцу Евгену, на Дорћолу. После аустриског пораза код Гроцке, Београдским Миром 1739, Аустрија је изгубила. Србију; Дунав и Оава постали су граница између Турске и Аустрије. Војнички значај Б. постао је тим још већи. То се нарочито видело у новом рату 1788—1791. Аустријанци су од 1787 покушавали у два маха да се дочепају Б. препадом, али нису имали среће. Освојили су га тек 7/10 1789, да та у СОвиштовском Миру, 1701, поново врате Турцима. У тим ратовима много је страдало становништво #

— 154 —