Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

· варош је знатно опала у трговини и про"мету. : : Од Турака су Б. отели Срби, у Карађор-

ђевом Устанку, трећи дан Божића, 1806, и држали га до катастрофе 1813. У Другом Устанку Б. је остао на миру, јер кнез Милош није желео, да освајањем везирског града вређа осетљивост Турске. Али насељавање Орба у Б. почело је од 1815 стално да се развија и у трећој десетини 19 века трад је био по већини становништва српска варош, и ако још није био права престоница. Б. је постајао престоница све више тек од времена кнеза Александра, односно од 1842. У »граду« је становао паша са турским гарнизоном, а у »вароши« хришћански елеменат. Док је град све више запуштан пропадао, варош се нагло дизала и развијала. Између гарнизона и варошких Срба чешће је До лазило до сукоба. Један је, у. јуну 1862, довео до бомбардовања вароши од стране градске посаде. Због тога, а и иначе, да би били MITO слободнији у својој земљи, Срби су енергично тражили, да се Турци повуку из традова. После дужих шпрего·вора то је и успело. 18/4 1867, свечано је прочитан | султанов _ ферман, којим се кнезу Михаилу предају градови. Турска посада је отишла за увек. — Кратко време крајем 1914, а дуже 1915—1918, био је Б. у рукама Аустрије и њених савезника. За време тих борби, у којима се 9. са чашћу бранио, био је знатно оштећен. После ослобођења, 3/11 1918, Б. је постао престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У њему је 1/12 1918 проглашен значајан акт народног уједињења.

Монографија о историји града не постоји. Неколико покушаја за општу слику дао је TT. Стефановић Виловски.

B. Ћоровић.

Б. је престоница краљевине ОХО. Има 111.740 становника (1921). Краља, Владе и Народног Претставништва. Културни, политички и просветни центар. Важан тртовачки и индустриски град. У њему се укрштају важни путеви међународнот значаја. Од великог је стратегиског, саобраћајног и трговинског значаја. Од вал нијих просветних установа, има: Академију Наука, Университет, Народни и Етнотрафски Музеј, Народну Библиотеку и Народно Позориште, затим више средњих и стручних школа и т. д.

У Б. се у старије време помињу ове цркве: 1. Црква Успења Богородице“ (на, источном крају града), митрополија. Подигао је деспот Стеван. У њој се налазила, чудотворна икона Богородице (писана, руком Св. Луке), која се у Београду, како изгледа, налазила већ. 1073; њој се поклонила краљица Оимонида, кад је ишла у походе својој јетрви краљици Катарини (жени краља, a У овој цркви налазиле су се неко време и мошти (Ов. Петке, пренете из Трнова, и мошти царице Теофане. 1521, кад је црква пре-

Седиште je.

БЕОГРАДСКА ЕПИСКОПИЈА

обраћена у шамију (2), пренете су у Цариград. Чудотворни образ Мајке Божје пренет је 1729 у манастир Винчу. Ова се црква »манастир«) спомиње у 16 и 17 веку (још 1689). 2. Црква Три Јерарха. Сазидао је деспот Отеван као погребну цркву за архијереје. 3. Црква Св. Николе. Сазидао је деспот Отеван и устројио као манастир (са · болницом о и кућом 54 странце). 4. Црква Рођења. Ов. Јована Претече у »Новој Вароши«. Опомиње се 1735 и 1737. 5. Црква Св. Арханђела (сада саборна), сазидао је митрополит београдски Мојсеј Петровић (1726—1730). 6. 1346 спомиње се католичка црква у Б. 7.“ 1671 спомиње се јерменска црква у Б. В. Ш-Ћ. БЕОГРАДАЦ ЈОВАН (1812, "Тител 1889, Нови СОад). Овршио је војне школе и био аустриски официр. 1858 иступио је из војске и настанио се у Новом Саду, где је радио и читав свој иметак потрошио, да оствари регрећишт шође. Напи сао је: О језику и шравопису. српском (1857); Црква и држава (1857); Опел, Оса деле und Panslavismus (1865); Мисли о скорашњем положају и будућности народа. српског (1866). У рукопису је остало неколико његових расправа о. језику и приложажа за српски речник. 7. JI. БЕОГРАДСКА БАНКА. Основана 1900. Централа – Београд. – Капитал | 3,000.000. Резерве 565.000, улози 1,538.794, менице 2,924.631, дужници 2,579.537, добит 100.284 дин. Шретседник Павле Денић, директор Мих. Ј. Јанковић. И. G.

БЕОГРАДСКА БАНКА »МЕРНУР«. Осно-

pama 1906. Централа Београд. Капитал 6,000.000. Улози 1,633.633, _ повериоци 4.191.764, „romoBHHa 1,459.067, _ менице

1,825.401, 'дужници 7,598.711, добит 407.630 дин. Претседник и директор Давид | пр

БЕОГРАДСКА ЕПИСКОПИЈА. Први помен о Ђ. #. је из 4 века, за време спрмиских синода, 357 и 358, на којима су строги Аријевци победили. Међу вођама. Аријеваша. нарочито се истакао Урзације Синтидунски (8швб 4 ипишт, Београд) у Горњој Мизији, која је припадала дијецези Дакији. Затим се Б. Е. помиње крајем 6 века, за време аварских борби, па, у хрисовуљи цара Василија П 1018 међу епископијама потчињеним охридској архиепископији. Поред Београда њој су тада припадали и градови Градац, Омча, Главентин и Бела Црква, за које се не зна тачно тде су лежали. Епископија, је била, врло угледна, те је Ba њу, као и ва саму охридеку архиепископију, било одређено да има 40 клирика, и 40 кметова. — Имена београдских епископа, позната. су нам тек од 15 века. 1447 био је београдски митрополит Лонгин, а 1481 Филотеј. Од 16 века већина београдских митрополита-етискотпа, назива се и сремским, јер је и Опрем спадао под епископску јурисдикцију њихову.

— 155 —