Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА

Такви су били Максим (1512—1518), Макарије (1589), Јоаким (1597 до 1610), Висарион (1613), Хаџи Симеон (1629), Авесалом (1631), Неофит (који се назива хоповским 1647), Иларион (1650 и 1655), Јефрем (1660—21/12 1672), Елевтерије (1673), | Пајсеј · (1678 m 1680), Симеон хаџи Љубибратић, раније захумски (1682 до 1685), Стеван Метохијац (1697), Михаило (1705), као београдски пожаревачки; Мојсије Петровић од 1713—1726, београдски, пожаревачки и доњега Срема, а од тада до 1730 и целога Срема. Тако и Вићентије Јовановић (1713—1737), у доба аустриске окупације у северној Србији. Затим Софроније (1743), Вићентије Стефановић (1753), Калиник (1759), Јеремија (1766), Дионисије 1 Поповић (1785—1791), Методије (1791—20/1 1801), Леонтије Ламбровић (1801—1813), Дионисије П Нишлија, (1813—1815), Ататантел (1816—1826), Кирило (1826—1897) и Антим (1828—1830). — 1830 основана је аутономна митрополија у кнежевини (Орбији, те епископи београдски постају уједно и митрополити над осталим епископима. – Територија старе браничевске, смедеревске или пожаревачке епископије, која је здружена са београдском епископијом крајем 17 века, остала, је у њеном саставу све до 1922, када је обновљена браничевека епархија. Ђ. Е. има данас осам манастира (Благовештење, Вољавча, Грнчарица, Јошаница, Каленић, Копорин, Троцка и Раковица), 4 протопресвитерата (града Београда, београдски, смедеревски и крагујевачки), 10 намесништва, (космајско, посавеко, колубарско, велико-орашко, јасеничко, беличко, лерРачко, шемничко, лепеничко и жкрагујевачко-јасеничко), 180 парохија са 137 цркава, 1895 свештеника и 562.130 душа. Литература: П. Швабић, Антим митрополит београдски (Гласник православне цркве, 1903); М. Вукичевић, Методије, митрополит београдски – (Гласник православне цркве, 1900); М. Вукићевић, Леонтије Ламбровић, митрополит београдски (Гласник православне цркве, 1901). Р. Грујић. БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА А. Д. Основана, 1882. Капитал (10.000 акција по 1.000 динара) 10,000.000. Банкарско – одељење: благајна. 1,594.189, менице 24,734.599, тек. рачуни 15,278.695, непокретности 2,175.500,

вредносни ~ папири | 11,177.101, ~ резерве 13,823.799, улози 8,430.425, реесконт 21,540.529, — повериоци | 3,914.972, — добит

1,500.000 дин., див. 15%, курс акц. 2.800. Предузећа: Фабрика стакла, Џараћин. Одељење осигурања B. Осигуравајућег друштва. ПШретседник Лука Ћеловић, заступник директора Коста Ј. Константиновић.

БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА А. Д. | Централа у Београду, филијала Загреб. Капитал 10,000.000. Осигурање: живота, пожара, несрећних случајева, полиса живота, 3.079, дин. 21,977.,225: полиса пожара

6.811, дин. 1,114.749.848, резервне шпре-. мије 8,495.116, фондови 900.632, бруто приход 7,060.953, штете и исплате доживот-

них о осигурања 1,710.471, чиста добит 1.282.283. . И. (С. БЕОГРАДСНА — ЗАЛОЖНА _ БАНКА.

Основана. 1902. Централа Београд. Капитал 6,000.000 (20.000 акција по 300 динара), у 1924 повећан (са 20.000 акција по 300) упис. 8,179.400. Фондови 3,056.933, улози 12,371.939, повериоци = 4,664.343, хипотекарни дуг 1,705.409, тотовина 945.892, валоге 6,924.151, менице 10,163.840, дужници по тек. рачуну 4,522.517, непокретности 10,258.573, — добит ~ 1,821.348, — дивиденда 162/.% (1924). Претеедник Панта Тадић, директор Божидар Н.: Милосављевић. о БЕОГРАДСКА ~ КОМИСИОНА _ БАНКА. Основана 1912 под фирмом Срета 'Ђорђевић А. Д. После рата претворена у банку под торњом фирмом. Од 1928 у OB Na

нагодби ван стечаја. Н. БЕОГРАДСКА ~ МИТРОПОЛИЈА. После другог укидања = Шећске · Патријаршије

(1766), цела српска црква дошла је под власт Цариградске Патријаршије, која је слала и у српске епископије готово увек саме Грке. Тако је у доба устанка (1804) на београдском епископском престолу седео Грк митрополит Лентије Ламбровић (1801—1813). Карађорђе је добро знао, колико су Грци пепоуздани у великом народном послу, који је он изводио, те је убрзо одлучио да се реши фанариотских владика. Већ на Скупштини у Хасанпашиној Паланци (2/10 1809) донесена. је одлука, да се на место Леонтија постави 58, београдског митрополита – Мелентије Стефановић, архимандрит манастира Раче п војвода соколски. Та. одлука није изЂедена, јер се у оно ратно доба није могло претоварати са цариградским патријапхом. Када, је 1813 Србија поново пала под Турке, постављен је за београдског митрополита Дионисије П, бивши српски свештеник из Ниша, који је много поматао Хуршид паши, да умири Србију. Он је ускоро умро и кнез Милош је предложио 1815 цариградском патријарху студеничког архимандрита Мелентија Никшића sa београдског митрополита. Патријарх није прихватио тај предлог, већ је за београдског митрополита поставио Грка Агатангела, а Мелентија посветио за, епископа ужичко-шабачког. Међутим, када је Мелентије, већ идуће године (1816), убијен, дошао је и у шабачку епископију опет Грк. — Тада је у целој ослобођеној Србији било само два епископа: београдски и ужичко-Шабачки, који су по обичају у цариградској патријаршији носили наслов архиепископа и митрополита, и ако су фактички били само епископи. Они, као и други фанариоти, нису много марили за Србе и српску цркву, него само за своје личне интересе. Стога је кнез

— 156 —