Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АЛИМПИЋ

можда најплоднији међу нашим слика- ) најпре свој против »немачкара« и слове-

рима. Његових портрета има у Војводини, Утарској и Ердељу на стотине, а међу иконостасима, истичу се они у Молу, Карлову, Оросламошу, Старој Канижи, Куману, Меленцима, Араду (у српској и у румунској цркви), у Сомбатхељу (сада Румунија), у Великом Сенмиклушу (Румунија), Елемиру, српском Ов. Петру, Госпођинцима (Бачка), Орпском (Светом · Мартину, Тиса Сенмиклошу, Варјашу, Фибишу (Румунија). А. се нарочито истакао као композитор великих зидних слика (у Араду) и као врло добар цртач. А. је оснивач једне добре српске сликарске породице. А. имао је и многе ученике, од којих су најчувенији: Новак Радоњић, Љубомир Александровић и Аксентије Мародић. Литература: Беркеси, О темишварским сликарима, у Извештају јужноугарског историског, археолошког и музеолошког друштва, 1909 (мађ.); Кикинђанин, календар за 1896; Знаменити Орби 19 века, 1900. : В. Петровић.

АЛЕНСИЋ СТЕВАН, сликар, иконограф, портретиста (23/12 1876, Арад, румунски Банат — 1923, Модош). ОСвршио је основну и средњу школу у Араду, а као стипендиста Матице Српске свршио је сликарску академију у Минхену (1896—1900), где му је учитељ био професор Гисис. После није више одлазио у иностранство. Становао је и радио до смрти у Модош-Нинчићеву. Радио. је по овим црквама: Арад, Чаково, Темишвар, Нови Сад (фреске по своду), Вуковар (Пауновићеву капелу), Бешеново, Кленак, Луковац, Модош, Српски Св. Мартин, Јарковац (веома пажљиво очистио Даниелове слике), Панчево (фреске на своду), Баваниште, Рума (капелу), Житгмондфалва, Велики Бечкерек, Кумане, и трпезарију манастира Бездина. Број портрета које је израдио прелази једну стотину; велики део њихов налази се сада у Румунији и Мађарској. Први пут учествовао је А. једним својим радом на изложби у Будимпешти 1902. После тога је мало излатао, тек на сомбореку изложбу 1913 послао је неколико слика. ВИ,

AJIETH (Alethy), дубровачка. породица у 18 веку, пореклом из Утарске. Неколики чланови те породице истакли су се као књижевници: Иван (1669—1743), који је имао богату библиотеку са 400 инкунабула, и истакао се као врстан писац посланица. Његов син Антун (1716—6/7 1774), био је секретар. дубровачке републике и нумизматик. РБ И,

АЛЕШОВЕЦ ЈАКОБ, новинар и народни приповедач (24/7 1842, Скаручина, Крањска — 17/10 1901, Љубљана). У основној школи био је код фрањеваца у Камнику, свршио је 6 разреда гимназије у Љубљани, био је 1863 неколико месеца у љубљанској учитељској школи, 1864 домаћи учитељ код песника Мирослава Вилхара, од 1867 живео је стално у Љубљани, где је уређивао

начко-консервативни – илустровани XYyMOристичко-сатирички. лист Бренцељ (1869 до 1875, 1877—1885), осим тога и немачки · политички лист за словеначке интересе Триглав (1869—1870). Седамдесетих TOдина 19 века био је сауредник Словенца. Шездесетих година писао је на немачком језику приповетке из локалне жкрањске историје и фељтонистичке козерије, затим словеначке популарне књижевне слике и мале позоришне комаде: Кустоца ин Вис (1867), Цесар Макс ин Мехика (1868), Вртомиров престан (1869), Ричет из Жабјека. (1873), Из содњискега · живљења, · (1875), Војна. на Туршкем (1877/78), Љубљанске слике (1879), Петелинов Јанез (1880), Јама, над Добрушо (1883), Не в Америко (1883), Како сем се јаз ликал (1886), Немшки не знајо, Бурка в енем дејању (1879). — Аутобиографија: Избрани списи 1—3, Волчев прилог 154. 7; Илешић Фр. у (СОловану 1910, 321, 416; Лампе Ев. у Дому ин Свету 1911, 482; Робида А. у Оловану. 1909, НЕ. И. IJ.

АЛИБУНАР, среско место у Банату, на прузи Џанчево— Вршац. Има 4503 становника (1910), од којих је било Срба 1166, Мађара 267, Немаца 335, Румуна 2717; православних 3884, католика, 506. — Постанак места пада у доба турске владавине. По ослобођењу од Турака (1717), било је у А. 32 пописана дома. У доба границе А. је био седиште чете. 19/19 1848 победио је код А. Дамњанић (Стевана Шупљикца. Од 1872 припао је А., као среско место, торонтал-

“ској жупанији. Код А. се спаја железничка пруга 8. Кикинда—Бела Црква са пругом Џанчево— Вршац. ИМ IF

АЛИКСАР, угљени рудник код Брзе Паланке, на Дунаву. После неуспелих покушаја интенсивног рада, држава, је А. уступила Српском Бродарском Друштву. Угаљ је у А. од 5000 калорија. Производња, је била 1922 7460 тона, а од тада OI

ПГ

АЛИМПИЋ ДУШАН, начелник Министарства Унутрашњих Дела (15/6 1873 Барич, срез посавски, округ београдски). Правне науке свршио је у Београду. Касније је послан од Министарства Унутрашњих Дела да проучи техничку полицију и управно-полициску струку у Швајцарској, Румунији, Француској и Белгији. После свршених наука био је писар и комесар, а од 1908 до 1910 управник управе града. 1910 постао је А. инспектор и шеф техничке полиције, која је основана његовом иницијативом. Од 1912 био је начелник битољског округа, а 1914 обласни инспектор битољског, охридског и тиквешког округа. Од 1918—24 био је начелник у Министарству Унутрашњих Дела, па је унапређен за великог жупана и пенсионисан. — А. је уређивао Полициски Гласник, а написао је: Историјски развитак полициј-

= 451 —