Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

после кратког времена, продужио гоњење до гребена између села Алинце и Тополчани. — Моравска 1 одмах, чим је Дринска ЈГ почела развијање, развила се и сама, и, без великог отпора, пред мрак избила на Тополчански вис (и заузела мост на Црној реци), вис изнад села Веселчани и требен јужно од села Алинце. Турци су се повукли ка Битољу не успевши да униште мост код Тополчана.

Губици Дринске 1 били су 1378 мртвих и рањених, Моравске 1 18, а коњичка, нема тубитака. Турских лешева Ha положају нађено је 240, заплењено. је“ 9 пољска и 1 брдеки топ и један митраљез. Резултати боја били су: Турци и ако нису успели да задрже дуго српско наступање, успели су да зададу знатне тубитке Србима и натерају их на опрезније наступање. Последице боја биле су: опрегније

наступање Срба ка Битољским положајима. : Вл. Белић. АЛИ-ПАША ЈАЊИНСКИ (1741, Тепе-

лени, Албанија — 5/2 1829). Био је паша у јужној Албанији; докопао се Јањине 1788. 1803 постао је беглер бег румелиски. Хтео је с помоћу Русије и Француске да влада независно од султана. Био је окрутан, али се бринуо за материјално и просветно подизање земље. 1820 стављен је ван закона; 1/2 1822 био је принуђен на предају Јањине, па је на веру ухваћен и погубљен 5/9. | _ ТИ,

АЛНАЛНЕ ВОДЕ. БВ. Минералне воде.

АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Минералне воде.

АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ САЛИН. КИСЕЛЕ ВОДЕ. ВВ. Минералне воде.

АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ САЛИН.МУРИЈАТ. НИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Минералне воде.

АЛНАЛНЕ, НИСЕЛЕ ВОДЕ. БВ. Минералне воде.

АЛКАЛНЕ, МУРИЈАТИЧНЕ ВОДЕ. ВБ. Минералне воде.

АЛКАЛНЕ, МУРИЈАТИЧНО-САЛИНСКЕ КИСЕЛЕ ВОДЕ. РВ. Минералне воде.

АЛКАЛНЕ, САЛИНИЧКЕ ВОДЕ. Б. Минералне воде.

АЛКОВИЋ КОСТА (око 1836, — 1909, Београд). Од 1860 до 1892 био је професор физике на Великој Школи Београду, затим министар Грађевина и државни саветник. 7. JJ.

АЛКОХОЛИЗАМ. А. је у нашем народу гише развијен у северним крајевима, а мање у јужним. По селима се троши највише ракија и вино, а у варошима све врсте алкохола. Редовна употреба — хронични А. — развијен је не само код одраслих, већ и код деце до једној статистици M. Ђ. Поповића 7, школске деце добијају стално или врло често алкохолна

— 4

АЛКОХОЛИЗАМ

пића). Др. Линденмајер (лекар кнеза Милоша) описује стање из средине прошлог века и вели: »да се ракија невероватно

често пије, но ипак изузетно до пијанства,

али ређе опијање није толико средство умерености, колико што се свет навикао на ракију, јер је још с мајчиним млеком пије«. — По доста оскудним и непотпуним статистичким подацима утврђено је, да се у нашој земљи троши око 7 литара чистог алкохола просечно годишње на главу. По светској статистици она варира од 1 до 20 литара. По статистици потрошње, коју је израдио Ф. Микић — Цеље, троши се у нашој земљи просечно:

ракије 66,000.000 л. у вредности 1,,320,000.000 — дин вина 364,800.000 „ ” 2,918,400.000 „ пива 312,000.000 7 1,,248,000.000 „

CBera 742,800.000 л. у вредности 5,,486,400.000

Свакако да су ове количине, нарочито ракије, много ниже, но што је у ствари, због недовољних података. — Штетно дејство алкохола показује се у појави многих болести: алкохолно лудило (Де пит treтепз), оболења, органа за варење (катари) и »водена« болест (цироза јетре), падавица (епилепсија); оболења крвних судова. (артериосклероза) и масно срце; оболење оплодних жљезда (бластофторија) и стерилитет. Као наследна болест преноси се и на потомство у виду слабе отпорне снаге, наклоности падавици и другим болестима, нарочито туберкулози. Услед тога појављује се повећање. броја оболевања, већа, смртност, губитак времена, радне снаге, тубитак сировог материјала од кога се прерађује 'алкохол, повећање криминалитета и проституције услед штетног утицаја употребе алкохола на морално стање оних који пију. По Др. М. Костићу, који је испитивао узрочну везу алкохола и криминалитета код нас, највећи број злочина, извршени су у недељу, у крчми и у напитом стању, што се слаже и са закључцима до којих су дошли и други испитивачи на страни. Целокупна штета коју наш народ трпи од А. са издацима на справљање алкохолних пића износи по једном приближном рачуну (Ф. Микић) на 15 милијарди динара годишње. (Наше алкохолно тосподарство, Цеље 1923.)

Законске мере противу А. налазиле су се још у Душановом Законику чл. 166. И у данашњем нашем кривичном и грађанском закону постоје извесне мере за сузбијање А., али оне су недовољне и несагремене. Приватна иницијатива увек је претходила законским мерама. Она се и код нас јавља још пре 30 година. 1898 у Фочи је основао прво друштво противу алкохола. Др. Ристо Јеремић. Оно се је доцније назвало Побратимство и јако се ширило по целој Босни и Херцеговини. 1900 у Народном Здрављу објавио је кандидат медицине M. 'Ђ. Поповић чланак (О утицају алкохола на здравље, морал и економско стање народа, као први већи популарни натис противу алкохола. 1901,

дин