Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

— вођом Батоном. Римеки цар Проб (276 до

· 282 по Хр.) засадио је ту први винову

лозу. Може бити да је А. М. Фрушка Гора. | tI.

АЛМАНАСИ. 1. Код Словенаца. Џрви словеначки А., коме је као пример служио Wiener Musenalmanach (1777—1795), 6HO је Писанице од лепех уметност (Љубљана 1779—81), који је уређивао 0. Јанез и Дамасцен Дев, и у коме су се појавили први песнички покушаји В. Водника. Четврту свеску, која је остала у рукопису, издао је Ј. Шлебингер у Известју П државне гимназије в Љубљани за л. 1904—05. Као и Писанице донела је само прилоге у стиховима и Крањска чбелица (Љубљана 1830—33, 1948), коју је уређивао М. Кастелиц; душевно је водио М. Чол, а уметничку висину давао јој Фр. Прешерн. Овај је А. први манифест чисте уметности код Оловенаца. — Делимице практичке и школске потребе покушали су да попуне: Цветје словенскета песништва (уредник Ив. Мацун, Трет 1850), Цветје словенскега народа (уредник А. Јанежич, Целовец 1852), Цвет словенске поезије (А. Јанежич, Целовец 1861). Зора, коју су издавали Р. Разлаг и И. Винкович у Грацу (1852, 1853) имала је културно-политичке тенденције. У ФОлатним _ класима, које је после 1856 издао Ј. Блајвајз, прештампани су литерарни прилози из његовог Словенског жколедарчка (1852—56). Више карактер А. имају календари, које је за 1851, 1863 и 1867 издао М. Вилхар. Локалног и провинцијалног су значаја: | Нанос (Ј. Пукмајстер, · Љубљана 1864), Лада (Ј. Урбан, Марибор 1864), Словенска Вила (Фр. Целестин и Ј. Јурчич, Љубљана 1865), Помладанско цветје (Б. Раич, Трет 1871), Брстје (Ф. Хадерлап и Ив. Хрибар, Љубљана, 1879). Младика (Ј. Јурчич и Јосип (Стритар, Љубљана, 1868) преставља већ »младоеловеначки« протест, управљен против »етарословенства« у литератури. Политичкосатирички „je Бренцељ _в коледарјеви „,облеки (Ј. Алешовец, Љубљана 1870). Славјански | Алманах {(P. Повзник, Beu 1879) био је на тако широко словенској основи, да је већ идуће године био конфискован. Гласници модерне словеначке тенерације су А. На растанку (Горица, 1899) и На нових потих (Беч 1902). Из народа за народ (Љубљана 1905) више је политички манифест напредне Ђачке омладине. Абитуријенти учитељских школа издали су своје Прве листе у Љубљани 1901.

"Особит тип представљају А. и зборници, којима. је била главна сврха јачање у вери и' верском животу. Њихов главни заступо ник биле су Дробтин(ијце, које су под _ различним уредницима (А. М. СОломшек, ГМ. Водушек, Ј. Розман, М. Стојан, А. Косар; Фр. Лампе, А. Карлин) излазиле 1846 до 1900. 1891 придружили су им се омладини намењени ПЏомладни тласи (уред-

| АЛМАНАСИ

HHHH A. Медвед. Фр. Финжтар, М. Прелесник, Е. Лампе, :. Е. Зоре). Истој сврси

служе публикације богослова (Алманах, ~

уредник Фр. Гривец, Љубљана 1901; За . ресницо,. ЈБубљана 1904) и верски упућених Ђака виших школа (По десетих летих, · Љубљана | 1905; Луч, алманах словенско - хрвашкега. дијаштва, – Загреб 1918 и углавноме литерарно-програматички Алманах католичкега дијаштва, Љубљана, 1992). — Особит тип представља А. Ha, љубљанске 'шоле за архитектуро, из уметничког круга архитекта Ј. Шлечника, чија је прва свеска изашла у Љубљани 1923 (В. Календари, словеначки). у Ј. Глонад.

2. Код Орба Алманаси почињу 1815 Забавником Димитрија Давидовића. У прBOJ половини 19 века било је доста А., они су врло радо читани, и имају великог значаја у стварању српске књижевности. »Они су били тешњи облик у коме је прво српска. књижевност своју радњу тгранати“ почела« (От. Новаковић). Забавник Д. Давидовића излазио је у Ђечу од 1815 до 1891, и у Београду од 1833 до 1836. Поред њега важнији су још: Даница од 1826.до 1829 у Бечу, под уредништвом Вука Караџића; Серпска Пчела, Павла (СОтаматовића, од 1830 до 1841 у Будиму; Уранија, Димитрија Тирола, 1837—1838 у Београду; Голубица, у издању књижара Глигорија Возаровића, од 1839 до 1844 у Ђеограду; Бачка Вила, Др. Петра Јовановића, 1841, 1844 до 1845 у Новом Саду; Љубитељ просвештенија, доцније Магазин серпско-далматински, кренуо је 1836 у Карловцу Др. Теодор Петрановић, и ивлавио је 1836—1842 (уредник Ђорђе Николајевић), 1843—1854, 1860 до 1862 (уредник Герасим Петрановић), 1863—1869. (уредник 'Ђорђе Николајевић).

У другој половини 19 века А. су изгубили значај, који су имали у првој половини, јер су се јавили прави и добри књижевни часописи, у којима се сконцентрисавао књижевни рад. Важнији су: Шумадинче Љубомира Ненадовића, 1852—1853 у Београду; Лицејка А. лицејске омладине у Београду 1862—1864; Преодница, А. српске омладине у Пешти 1863; Браство, у издању Друштва Ов. Оаве у Београду, од 1887 до 1889 (уредник Џера П. Ђорђевић), 1890, 1892, 1894 (уредник Живојин П. Симић), 1896, 1899, 1902, 1906, 1908, 1911 (уредник Момчило Иванић), 1921, 1924 (уредник Др. Јован Хаџи-Васиљевић); Годишњица Николе Чупића, а који издаје његова задужбина, од 1877.

On деведесетих година 19 века А. се (од тада увек под именом календара) нарочито брижљиво уређују, и готово свака, наша покрајина има свој календар са својим специјалним обележјем, а увек са. истакнутијим националним карактером, и са најбољим сарадницима из своје средине. У Хрватској излази Србобран, у Далмацији Дубровник Антуна Фабриса и Орпска Зора, у Босни и Херцеговини Требе-

ДЕ ДО = : 4