Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
АЛМАНАХ
вић, Неретљанин и Просвјета (од 1904); у Црној Гори Орлић, у Јужној Србији Голуб, у Београду Вардар, и 7. MO Ови ти А. имали су велику улогу у патриотском раду на припремању народног уједињења. Непосредно пред рат А. добијају великим делом уски, специјални, чак и партиски карактер. После рата А. има много и имају успеха код читалачке публике, јер својом разноврсном сацржином и сли. кама буде интересовање. Значајнији су: Просвјета (угушена за време рата, отпочиње 19020): Време (1923—1925); Вардар (од 1991); Републиканац (од 1924); Село (1922—1925); Учитељски календар (1924). Б. Миљковић. 3. Код Х рвата. В. у додатку.
АЛМАНАХ (АЈпаласћ), сликар из Антверпена. Радио је у 17 веку у Крањској. Очувале су се његове слике на зиду (Ишка, вас, Грм, Бокалцег), портрети, три цртежа. у Валвасоровој збирци у Свеучилишној књижници у Загребу. Осим онога што прича о А. Валвасор не знамо о њему ништа поуздано.
Литература: BH. (Стеска, наше уметности (Младика) 1, 63. 8. с.
АЛМАНАХ | КРАЉЕВИНЕ СХС (AL manach du Royaume des Serbes, Croates et Slovčnes, Edition Letzgus, 67, rue Saint-Lazare, Paris). Садржи трговачке, индустриске и банкарске адресе.
М. И.
АЛМОШ, краљ хрватски (1091—1098, — 1197, Цариград). Поставио га је краљем његов стриц Ладислав после своје војне на Хрватску 1091. А. је владао територијом између Драве и Гвозда, а оставио је овај крај, било зато што је био опозван од Ладислава или што је морао узмаћи испред хрватског краља. Петра (10942)
M. |
АЛОДИЈАЛНА ДОБРА постала су из ленских (феудних) добара, те је с њима, за разлику од потоњих, могао власник слободно сам располатати (продати, задужити, баштинити). Она су, као ленска (феудна) добра постала већином као дарови за ратну помоћ, касније су се У одношају према сељачким, рустикалним добрима, развила као супериорна над OBHM. 0. Ф.
АЛПСКЕ ПАШЕ су паше у бреговима над шумском границом у ужем смиолу, али обично се убрајају овамо и много ниже паше. Таквих паша има и преко 2000 м над морем. Алпске паше се искоришћавају само у летње доба; рачуна се просечно до 190, а за високе до 90 дана. Алпске паше одликују се особито добрим врстама трава специјалног типа, на пр. Меши МифеШпа, Роа alpina, Plantago alpina, Festuca rubra Yar, fallax и ?. M. Атмосферске прилике су погодне 38 развитак биља, вегетациона. перијода је кратка, због чега су биљке нежне и врло при-
Преглед
2 -с.
|
кладне као свежа храна за домаће животиње, које пасу преко целог лета. С У АЛПСКИ ВЕСНИК, месечна ревија са списима и илустрацијама из словеначких Алпа, коју је Чешко Удружење Оловеначког Планинског Друштва издавало до 1914. 7, . U. АЛПСКО ГОСПОДАРСТВО, пашњарство и ливадарство у планинама (укључиво млекарства). Име А. Г. долази од »Ална«, где се то господарство најпре развило те се назив данас употребљава без обзира Ha теографски положај брегова. Задаћа, алпског тосподарства је: по могућности рационално искоришћивање планинских пашњака домаћим животињама, – нарочито кравама, чије се млеко прерађује“ у планинским млекарама у маслац и сир. Најнапредније је ово господарство у Швајцарској, Баварској и Аустрији, понајвише на задружном темељу. У тим земљама постоје посебни закони, у сврху унапређења и заштите планина (Алпа), за што боље искоришћавање. Као подлога служила је опсежна статистика са свим појединостима. У нашој држави има планинских господарстава У Словеначкој, Лици, Босни-Херцеговини, Далмацији, Србији и Црној Гори, са ванредно великим површинама и велике важности за развитак живиногојства (на пр. Велика Планина, Камнички Алпи, Велебит, Влашић планина, Копаоник, Златибор планина, и Т. д.). Код нас је ово господарство, изузевши Словеначку, још неразвијено и на врло примитивном степену (екстенсивно). Iloнајвише Алпа се код нас искоришћују овцама и козама, те је и сирарство истих раширено у планинама. Статистике и детаљних података нема. А исто тако није још израђен ни програм за унапређење и интенсивирање тога, тосподарства. У Словеначкој важи стари аустриски закон. Литература: Ог, М. Jovanović, Die serbische Landwirtschatt, 1906: Dr. O. Frangeš, Die landwirtschaftlichen Verhaltnisse in Возшел-Неглевоуша, 1903; Tir, L. Adametz, Ueber den Travniker- oder Arynautenkase, 1889, С. Улмански.
АЛТОМАНОВИЋ НИНОЛА, жупан. Отац Н. А. Алтоман био је брат кнеза Војислава. Војиновића, а зет. Младена Бранковића. Н. А. истакао се као суров и безобзиран човек. После смрти свог стрица Војислава, отео је (1367) његову област и постао господар земаља од Рудника до Конавља. Са свима суседима био је у борби. Против босанског бана Твртка бунио је његове војводе (жупана Санка Милтеновића) и нападао. је Дубровчане. _ Био је једно време у непријатељству и с Балшићима, а нарочито је био огорчен противник кнеза Лазара, коме је отео Рудник. Против Н. А. који је после погибије краља Вукашина а смрти цара Уроша, имао врло високе планове, а врло бруталан метод
__ О