Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

рада, створио се опасан савез. У савез су ушли Твртко и Лазар, поматани од мађарског краља, односно од његова намесника, у Мачви. 1374 Н. А. био је савладан, ухваћен у Ужицу и ослепљен, а његове земље разделили су Твртко и Лазар. i. 'H.

»АЛУМИНИЈ« РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО Д. Д., Загреб. Основано је 1917. Главница je 2,800.000 дин. Експлоатише боксит код Дрниша у Далмацији. Године 1922 произвело је 12.000 тона.

Cc...

АЛУМНЕУМ. B. BorocioBckH GCeMHHapD.

АЛШАР, рударско место у Македонији, око 40 км јужно од Кавадара. Име је добило од почетних слова банкарске куће Алатини у Солуну и францускога рударског инжињера Шарто (Сћагееанх), који је открио тамошње руднике арсена и антимона. Фу И

АЛШАРИТ, минерал, врло редак. Налази се међу арсенским рудама код Алшара у Македонији. До сада су нађена од њега само три сићушна игличаста кристала, чија величина не прелази 1 мм. Због недостатка · материјала могла су се проучити само његова кристалографска својства, док му се хемиски састав не зна. Проучио та је чешки минералог Б. Јежек и назвао га А. по месту Алшару.

: ОФ ИЕ

АЉАЖ ЈАКОБ, композитор (6/7 1845,

Заврх код Силедника). А. је свршио основ-

ну школу делом у своме родном месту,

делом у Љубљани, а гимназију у Љубљани. Учио је тодину дана у Бечу на Университету класичку филологију, а онда богословију у Љубљани. Постао је есвештеник 1871. Служио је као капелан у 'Тржићу, где је начинио мале оргуље, онда. у Добрави, а од 1889 у Довју. Музику је учио код А. Недвједа у Љубљани и приватно. Џри том му је помагао саветом Антон Ферстер Старији. — А. је у првоме реду композитор световних песама. Објавио је збирку Оловенска песмарица (2 дела, 1896, 1900). Од. 1904 до 1920 публиковао је 10 свезака, песама. s. JM.

АЉАЖЕВ ДОМ (1010 м) зове се туристички | хотел Оловеначког Џланинског Друштва, на крају алпске долине Брата, која лежи испод северне триглавске стрмо одсечене стене, 1.000 м високе. А. Д. је 2ћ 20' од железничке станице Довје-Мојстрана. 1. ЖЕ.

АЉАЖЕВ СТОЛП на врху 'Триглава (28605 м) је погранична ~ тринантулациона. тачка. Непосредно пред државном границом између Краљевине СХО и Италије, и највише туристичко склониште Оловеначког Планинског Друштва у нашој држави.

2

АЉАЖЕВА КОЧА (1010 м) зове се туристичко склониште Словеначког Планинског Друштва у непосредној близини Аљажевог Дома. |. Ц. „E.

и рељефне. Носи се у околини Пећи.

АМБУЛАНТЕ

АЉАН, зубун од белог сукна, црвеном рудицом везен; шаре су на њему спиралне

АЉЕТАН, кратак зубун, од белог сукна; везен је нарочитим рељефним везом, који је украшен разнобојним састриженим гомбицама и оловним плочицама. Носи се у околини Бање Луке. 47. 2.

АЉИНА, од белог сукна, дуга до чланкова, са рукавима. Везена је по грудима, рамењачама и по отвору рукава. Носи се у околици Призрена и Пећи. Некада је ношена и у Шумадији. i. 5:

АЉМАШ, село у Олавонији, жупанија. Вировитичка, котар Осек, на Дунаву ниже утока Драве. Има поткапетанију пристаништа, пошту, телеграф, телефон, општинско поглаварство. У залеђу А. је ниска, винородна аљмашка · планина (Чворково брдо 190 м). И. М..

АМАНД СВ,, бискуп у Утрехту, један од првих мисионара код поганских (Оловенаца. На своме мисионарском путовању прешао је А. око 630, за владе краља, Сама, преко Дунава међу (Оловенце, од којих је некоје придобио за Христову веру. Ипак је његов успех био мали, вероватно због незнања, језика, с тога се брзо вратио у своју бискупију. Ф. КА,

'АМАНЕТИ. Док у СОрбији није било саобраћајних установа, а нарочито поште, трговци и приватни људи слали су писма и остале пошиљке по познаницима-путницима. Ако њих није било, пошиљке су повераване и непознатим путницима из друтих места. Те су се пошиљке предавале без икакве гаранције Ba случај губитка или отмице на путу, и звале су се А. т. ј. нешто што се поверава на душу и образ. Међутим скоро никада није било случаја, проневере. — Данас се као А. сматрају поштанске пошиљке са означеном вредношћу, које садрже кован и папирни новац, златне и сребрне предмете, наките, драгоцености и вредносне папире 0

АМАНЛИС, врета крушака, раширена у свој држави. Увезена је из Француске. 17. P.

АМАР П. Ж., опат (Лађђе Р, Ј. Натаг, де lOratoire de Rennes, chanoine ћопогатге), Описао је свој пут кроз јужну Аустрију, Србију, Бугарску, Турску и Грчку, у књизи Раг деја FAdriatique et јез Ва Капз (1891, илустровано).

27. H.

АМАТУС ЛУЗИТАНУС (Атабиз Гизаnus). В. Родерикус Јоханес (Коденсиз Јоћаппев), АМБУЛАНТЕ. ВБ. у додатку.

АМБУЛАНТЕ ЗА ВЕНЕРИЧНЕ БОЛЕСТИ. В. у додатку.