Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АМБУЛАНТНЕ ПОШТЕ

АМБУЛАНТНЕ. ПОШТЕ су поштанске установе, које обављају поштанску службу у нарочитим, поштанским ватонима, придодатим свима брзим, путничким и у опште важнијим железничким возовима, који саобраћају у нашој земљи. Њихов је задатак, да сву пошту, писмоносну, аманетну и пакетску, примају од пошта оних места, кроз која железница, пролази, да је за време вожње »прераде« и да је упуте у места опредељења. А. П. саобраћају на свима железничким пругама, а постоје и на важнијим речним и поморским линијама. А. П. су најважнија и најтежа грана

поштанске службе. Оне су артерије, кроз.

које струји поштански живот земље, јер од брзине и тачности њиховог рада, зависи брзина и тачност целокупног поштанског саобраћаја, ~ најважније ~ установе земље, Њихов је посао мучан и тежак, јер се обавља под врло тешким околностима, нарочито у брзим и ноћним возовима, те та зато врши строго стручно поштанско особље, звано »амбуланцери«, специјално успособљено за ту службу. »Амбуланцери« у своме ватону, пуноме од патоса, до крова, између безброј поштанских врећа, пакета, и свежњева, и стотинама хиљада писама, за разна места у земљи и на страни, морају да »прераде« пошту, коју су на последњој станици примили, т. ). да је отворе и у своје књиге заведу, разреде у одређене преграде за свако. место, и да сву пошту за суседно место »закључе«, кроз књиге спроведу и упакују. — Овака A. il. има, своје име и свој број. Име је комбиновано од имена места, из којег полази, и имена крајњег места, до којег иде, а. број је редни по времену поласка, на пр. Београд Љубљана 3, Београд— Ђевђелија. 6, Сарајево— Зеленика 35 и т. д. А. П. саобрађају на свима железничким пругама, а. по реду вожње који важи од 1/6 1924 има их 115 у покрету сваких 24 сата. Уз то поштанска управа, у тежњи, да се оситура што бржи пренос новинских и писмоносних пошиљака, искоришћује и возове са ограниченим кретањем, у којима не саобраћају А. П. Такви возови преносе само затворене поштанске вреће, а у размени посредују возовође. — Важније су A. TL: Београд Љубљана 3, БеоградЂевђелија 6, Београд—Оуботица 17, Загрео— Марибор 13, Загреб—ЈБубљана. 11, Загреб— Сушак 4, Брод—Оарајево 5, СОарајево— Зеленика 35 и т. д. — На Јадранском Мору поморске А. П. преносе пошту за места Ha оетрвима. Главне су линије | Метковић —Оплит, _ СушакСплит, и Крцег Нови—Котор. — Поред железнице, бродовима се преноси пошта и за. Италију, на линијама које одржавају доMaha друштва – Дубровачка – паробродска пловидба (линија Груж— Грет и ГружБари); Јадранска пловидба (линија ГружОплит и Шибеник— Трст), затим италијанска друштва за линије Бар—Бари, Трст Шибеник—Оплит, линије – Грет—

— 5

сваке ·

Груж и Сплит, линија Анкона—Оплит. —

Пошта за места на Дунаву и Сави пре-

носи се бродовима Бродарског Синдиката. Д. Димитријевић.

АМБУЛАНЦЕРИ. В. Амбулантне поште.

АМВРОСИЈЕ, сарајевски – митрополит (1791, Енос, Румелија — 1863, Цеље, Оловеначка). А. је био по рођењу Грк, а сарајевски митрополит 1835—1841. Био је јелан од најбољих Грка епископа међу Србима; чувао је народ и штитио га од насиља. Због тога је дошао у сукоб са турским властима и лишен је епископије. У Цариграду је живео без места, у највећој беди. Ту га, посредовањем неког Орбина Огњановића, нађу изасланици руских старообрјадаца, званих Липована, из Буковине, и наговоре, да се прими за митрополита, у Бјелој Криници и оснује им старообрјадску јерархију. Аустриске власти одобриле су, у први мах, организацију расколничке руске цркве у Буковини, и А. је током 1846

"и 1847 посветио још два епископа за буко-

винске старообрјадце-липоване. Но, на протест руске владе, крајем децембра 1847. Аустрија је послала митрополита А. на заточење у Цеље, где је и умро. Међутим, јерархија, коју је он основао, раширила. се ускоро из Бјеле Кринице по. целој Русији међу старообрјадцима. Данас, поред архиепископа у: Москви, има још и четрнаест старообрјадских епископа по разним областима Русије. ЗА ЈЕ

АМЕРИКАНАЦ. 8. Јовановић Никола.

АМЕРИНКАНСКИ ~ СРБОБРАН, _— политички лист. Као српски народни лист и орган савеза »Србобран«, А. СО. излази четвртком у Питебургу. Почео је излазити 1906. Први уредник му је био Чедомир Павић. А. С. је један од најпознатијих и најбољих наших листова у Америци.

АМЕРИКАНСКО-СРПСКА БАНКА ЗА ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ И НОЛОНИЗАЦИЈУ. Основана је 1922, спојена 1924 са ЂБанком за шумску индустрију. Капитал 7.500.000 (А. С. К. Б. 5.000 акција по 1.000 дин. Б. за ш. и. 10.000 акција по 250 дин.). 1924 капитал је повећан на. 10,000.000 дин. Резерва 343.737, улози 1,522.773, HOвериоци 2,527.649, менице . 3,492.047, роба. 1,896.080, дужници 7,011.556, дивиденда А. С. Б. 10%, дивиденда Б. за ш. и. 12%. Председник Илија Р. Љубибратић, Hректор Урош Дучић. 7 С.

АМЕРИЧКА СРПСКА ЕПАРХИЈА. Срби су почели да одлазе у Америку на рад у другој половини 19 века, када је одлазак тамо постао готово заразан. Отога и данас има по целој Америци, а највише у северним Оједињеним Државама, преко 150.000 православних Срба MB разних српских области. Највећи део Орба радника налази се у Пенсилванији. Већина их је организована, у братства и црквено-школске општине. Они подижу и издржавају своје