Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

српске православне храмове, школе, певачка друштва и друге нужне и корисне националне установе. Први српски храм подигнут је у Калифорнији 1894, а данас их има већ преко 30, са 28 парохијских свештеника. У крајевима, где је мало Срба, удружују се они. са православним Грцима, Русима и Арапима, те подижу и издржавају заједничке храмове. Zi

Сва српска црква у Америци била је раније под врховном духовном влашћу руског архиепископа у Њу-Јорку, и ако је иначе потпуно самостална, била. Називана, je Српском. Православном Мисијом, али није имала никакве средишне организације. 1906 јавио се први покрет, да Срби у Америци добију свога епископа, под врховном влашћу кога самосталног српског митрополита у Европи. — После рата у томе се успело, и 1929 српска црква у Америци организована је у једну епархију, која је ушла у састав Српске Патријаршије. Седиште епископа има да буде у Чикагу. Али како епископ још није постављен, епископијом управља архимандрит Мардарије Ускоковић. Међутим, епархиска консисторија Зегутап Еазеегп Огећобох ГЛосезе, одмах је установљена и она функционише. Њу сачињавају три члана (два окружна протојереја и један презвитер), а секретар је данашњи парох у Чикату, који је у чину протосинђела. Епа/хија је подељена на два протопрезгвитерата или округа, источни и западни. “ Источни има тринаест парохија, са исто толиким бројем свештеника, а обухвата _ црквено-школеке општине и парохије у Johnstown, Pittsburgh, Wilmerding, Youngwood, M, Keesport, Steelton, Woodlawn sw Lebanon y држави Па (Пенсилванији); Mingo Junction, Akron u. Youngstown y pжави Oxyrjo, Detroit y Mich. a Lackawauna у М, У. Западни округ састоји се од парохија у: Сивећот и Мему Оијшћ у држави Minn,; Los Angeles И Зап Егалпсјесо у СаШог.; Натђог, 50. Вепа и Сагу у Indianna; две парохије у СЊМсаво-УШпојз; Вие и St, Louis y Mont.; Milwaukee y Wis,; So Omaha y Nebr.; Salt Lake City y Utah и Kansas City y Kans. OJ свих двадесет и осам свештеника по тим парохијама дваиаест су калуђери и то: два архимандрита, три протосинђела и седам јеромонаха; 2 од шеснаест световних свештеника три су протојереји, а остали јереји-презвитери. Међу институцијама црквено-народног карактера важно је и Зегђјап ВепећНсја! Ее-

deration »Unity« ca седиштем у СЈеуејапа, ·

Ohio, Y тој установи поједина друштва, носе и ова имена: Ов. Сава, Св. Лазар, Св. Никола, Ов. Јован, Народна. Олобода, Петар Карађорђевић, Никола Шашић, Шрестолонаследник. Џетар, Кршна Далмадција, Срем и т. д. Епархија има и свој званични лист Орпска Црква, који од 1923 излази у Гери-Индијана. Р. Грујић. АМЕРО HOHCTAH [({Amćro Constant). Hamnncao je poMa Militza, histoire d'hier

АМРУШ

(1876), чији је предмет увет из српескоруског ратовања с Турцима. ДМ. И.

АМИ БУЕ. B. Bye Ами.

АМОРТИЗАЦИЈА МЕНИЦЕ. Циљ јој је сачувати права меничнога власника, ако је меница уништена или дође у руке непознате и неовлаштене особе. Такву меницу проглашује суд А. М., њена платишта, уништеним, 8 . молитеља – искључивим овлаштеником из такве менице. Зато постоји или нарочити амортизациони поступак (585 77—80 хрватског меничног закона; 55 73, 74 словеначко-далматинског меничног закона; 58 73, 74 босанског меничног закона), или вреде и за амортизацију менице прописи о амортизацији вредносних папира у опште (8 204 српског пар. поступка у свези са 58 198, 129, 131 српског трговачког закона). Претпоставља. се, да се ималац менице није јавио на изричити судски позив (рок 101 дан у Србији, 45 дана у осталим крајевима).

ЈИ,

АМОРТИЗАЦИЈА ЧЕНКА. За њу вреде делом прописи меничнога закона (8 21 слов.-далматинског чековног закона), делом прописи њима слични (8 20 хрватског чековнот закона). 21. G.

АМОС, старозаветни пророк, слави се 15/6. А. је написао књиту у којој је први јасно претсказао пропаст израиљскога, царства. Народна традиција прича, да је кнез Лазар славио пророка А., као крено име своје породице. ДНА

АМРЕЛЏИЈА има две врсте: 1. А., који у својим сталним радионицама израђују амреле и врше оправке и 2. А. који немају сталну радионицу, већ иду из места у место и баве се обично оправком амрела. Код нас“ је ова врста ваната заступљена једино у већим местима. љ О.

АМРУШ. МИЛАН ДР., политичар (1/10 1848, Олавонски Брод — 26/5 1919, Загреб). Учио је тимназију у Броду и Винковцима. После завршене гимназије отишао је у Беч на Јозвефинум, медицински завод за образовање војних лечника. 1872 добио је право

вршења лечничке праксе и ступио је у

војну службу у болницама у Бечу и у Загребу. За време окупације Босне и Херцеговине мобилизован је А. као пуковеки лечник и уредио је у Сарајеву болницу за официре. 1879 именован је код босанско-херцеговачке владе за привременог здравственог | саветника. 1882 вратио се у Загреб, одрекао се војне службе и посветио се правним наукама. у Бечу, где је 1890 стекао докторат права. а 1887 придружио се А. неодвисној народној странци и изабран је за посланика, у хрватски сабор. Кад је дошло до коалиције неодвишњака са странком права, изабран је А. у Загребу за саборског посланика (1893), али је ускоро изашао из коалиције и приближио се грофу Куену. За време Томашићева, бановања био је А. именован