Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АМОСТДЕН

за предстојника одјела за богоштовље и наставу и остао је у том својству до Томашићева пада (1912). Од 1890 до 1892 п од 1904 до 1910 био је А. начелник града Загреба. Сав свој, доста знатан, иметак оставио је А. у добротворне сврхе. 47. //-z.

АМСТДЕН, америчка врста бресака, која се доста раширила код нас. Увезена је преко Француске, У нас је зову и ловренчевка, јер дозрева о Ов. Ловри. Али се тим именом зову и друге врете бресака, које у то доба дозревају. ЈП

АМФИЛОХИЈЕ, епископ (1818, калушка тубернија — 92/8 1893). ОСвршио је Духовну Академију у Москви. Врло вредни састављач, и ако не увек и сасвим критичан, и словенских (старословенских) и трчких описа старих рукописа и издавач словенских и грчких рукописа.

Литература: Јагић, Историја тенске филологије, 636—638. А.

АНА ИЛИ АНАСТАСИЈА, жена Немањина, непознатог порекла, звала се до 1195 Ана, а онда се покалуђерила, са. Немањом заједно, и добила је име Анастасија. Њеној бризи поверен је био Богородичин манастир код Куршумлије. да IJ.

АНА КАНТАКУЗИНОВА, нећака Ирине (Јерине) жене српског деспота Ђурђа Бранковића, удала се 1455 за Владислава, сина Стефана Вукчића херцеговачког.

Ан.

слоP AHA КОМНИНОВА. 1. Учена кћи Алексија I Комнина, жена цезара Нићифора Вријенија. После очеве смрти (1118) покушала је А. отети од свог брата, Јована П Комнина, византиски престо за свога, мужа. За казну, морала се, заједно с мајком Ирином Дукеном, повући за увек у материн манастир Богородице Милостиве у Цариграду, где је и умрла (1148). — А. је написала Алексијаду, панегирик животу и влади свога оца. Дело је важан извор и за српску историју с краја 11 и почетка. 19 века.

Литература: Сћ. Дјећ; Аппе Сотnčne [Figures byz. II, 1921, 26—52).

2. А. К. (или Дукена), кћи цара 'Теодора Т епиреког (солунског), жена Отефана, Радослава. А. је била протерана заједно са. Радославом из Рашке после пораза и заробљења. Тодорова од Јована Асена П бутарског у битци код Клокотнице (1230). За један златан веренички прстен, с грчким натписом од два јамбека дванаестерца, у ком се помињу Стефан Дука и Ана»Комнинорођена«, мисли се да је био Радослалљев и Анин.

Литература: У. СајКапоује, Џеђег die Echtheit eines serbisch-byz. Verlobungsringes {Byz. Zeitschrift 19, 1910).

Д. Ан.

АНА ПАЛЕОЛОГОВА. 1. Кћи византиског цара Михаила УШ Палеолога, коју је српски краљ Урош 1 испросио за сина,

Милутина (1268), али је веридба раскинута, а А. се после удала за једног епиреског Анђела.

9. НШећака Михаила МУШ Палеолога, друга жена деспота епирског Нићифора 1 (од 1265), а по смрти Нићифоровој (1271) намесница свом малолетном сину Томи, последњем Анђелу епирском. У борби између напуљеких Анжујаца и византиских ПЏалеолота, А. се углавном наслањала на Палеологе све до своје смрти (1814).

3. Кћи византиског управника Берата (Београда) у Албанији, жена грофа Јована Орсинија, деспота епирског, и после мужевљеве смрти намесница свом малолетном сину Нићифору П, деспоту епирском. Предала је Епир цару византиском Андронику Ш (1336), док је млади Нићифор П однесен Анжујцима (Филипу Тарентском). Кад је Јован Кантакузин, чију је кћер мало раније узео Нићифор П, започео, уз помоћ српског краља Душана, борбу око престола, пуштена је А. да са сином опет завлада Епиром. Пошто је Душан заузео Епир mn јужну. Албанију, А. се преудала за Душанова шурака и управника Авлоне и Берата, деспота Јована Асена, а удала је своју кћер Томанду за Душанова полубрата 'CHмеона, деспота епиреког. Нићифор П пак држао је са својим тастом, царем Јованом Кантакузином, који му је дао на управу део Тракије. Д. Анастасијевић.

АНА САВОЈСКА, кћи савојског грофа. Амадеа М, друга жена византиског цара Андроника Ш (од 1326). По смрти Андрониковој, А. је била намесница свом малолетном. сину Јовану М. Палеологу. Хтела. је под утицајем Алексија Апокавка и других, да обори с власти Андроникова љубимца, силног канцелара Јована Кантакузина, који је због тога дигао устанак и прогласио се за императора. Кад је Кантакузин продро у Цариград и зацарио се, уз Јована У, А. се повукла у Солун (1347). По паду Кантакузинову А. је била опет код сина у Париграду, и то, изгледа, као калуђерица – францисканка, све до своје смрти (око 1360). Д. Ан.

АНАЛИСТИНА СРПСКА. B. Летописи и родослови.

АНАЛФАБЕТИ. B. Племеност.

АНАМАЛИ, племе између Међуречја,. Тарабоша и реке Бојане у Црној Гори. Већином су старинци, подељени у многа браства. Броје 1054 домова са 5600 душа. Језик им је арбанашки. Имају добре шуме и справљају ћумур. На обали Шаског јеsepa cy рушевине старог града Свача (Шаса). И. ОШ.

АНАНАС-ЦАРЕВНКА, врста јабука, која се налази по свој држави, особито у Оловеначкој. У Хрватској се доста гаји као полустаблашица и пирамида. 41. ЈГ,