Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
тиске филологије и историје,
АНАРХИСТЕ. B. Јавна безбедност. |
АНАСТАЗИЈУС ГРИН. ВБ. 'Ауерсперт Антон.
АНАСТАСИЈЕ, светитељ, мученик за веру (око 1774, Радовиште, североисточно од Струмице — 99/8 1794, Солун). Као младића од двадесет година, по занату кројача, А. су оптужили Турци да је похулио Мухамедову веру, те су га цео дан држали на страшним мукама, не би ли та обратили да се одрекне Христа и прими мухамеданство. Када је А. то и после најтежих мука одбио, повели су та ван града да га обесе, али он је од претрпљених мука већ путем издануо (Фила-
ретљ Черниговек1и, Сватње зожнохЂ Славант,
1894). 95 ЈЕ. АНАСТАСИЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ · САБОВ, ~ оснивач карловачке — гимназије (1726, Негоши, Македонија — 92/11 1803,
Карловци). Дошао је као дечко од 6 тодина (око 1739/33) са неким трговцима у
Земун, где га ови повере једном трговцу, који та да у Нови Сад да изучи кројачки
· (сабовски) занат, Пошто је изучио занат
путовао је као калфа три године по Мађарској и Олавонији, а затим је отворио радњу у Карловцима, спојивши са својим занатом још и абаџиски и капамаџиски. Робу је носио и продавао по вашарима у Футогу, Кечкемету и Пешти. Бавио се и другим пословима, као трговином вина, печењем цигле, арендирањем земље, закупом риболова и разним трговачким пословима, који су допирали до Беча. — Овојим првим закладним писмом "од 20.000 форината, које је пар Леополд потврдио дипломом од 11/10 1791, постао је А. оснивач карловачке тимназије, најстарије гимназије у српском народу. 1803 оставио је још 20.000 форината
карловачкој гимназији. На препоруку. ми-
трополита Стратимировића добио је A. угарско племетво, „1. IH.
АНАСТАСИЈЕВИЋ ДРАГУТИН ДР, професор Университета у Београду (18/7 1877, Крагујевац). Основну и средњу школу свршио је у Крагујевцу. На Великој Школи у Београду учио је класичну филолотију и дипломирао 1900. 1901 постављен је за приправника у крагујевачкој гимназији, 1902 је отишао, као државни питомац, у Минхен, да се код Карла Крумбахера усавршава у византолошким студијама. Тамо је докторирао 1905. За привременог доцента византолотије на Университету у Београду изабран је 1906, за сталног 1908, за ванредног професора 1919, за редовног професора трчког језика на богословеком факултету истог Университета изабран је 1921. За време Светског Рата био је у Грчкој и предавао је на Университету у Атини о Словенима. Први радови А. су из визанa доцније
"Овршио je
_ АНГЕЛИ-РАДОВАНИ
је радио и на српској историји. — Главнији радови: Је рагапензсћеп. АјрћаБебе in der griechischen Literatur {Munchen 1905), Година смрти Немањине (Глас 86, 1911), Још о години смрти Немањине (Глас 992, 1913), Отац Немањин (1914), Средњевековна књижевност Југословена (1916), Две Душанове трчке хрисовуље (Споменик 55, 1922), Српски архив Лавре атонске (Споменик 56, 1929) и. Откопавање Немањине Ов. Богородице. код Куршумлије (Старинар 1929). у
АНАСТАСИЈЕВИЋ МИША . (24/2 1803, Пореч — 97/1 1885, Букурешт). Младост је провео у свом родном. крају у Поречу, тде је почео и прву трговину. Ортаковао једно време с кнезом Милошем и добио огромно имање. 1833 кнез Милош та је поставио за »дунавског капетана«. Отуд му име »капетан Миша«. Имао је 74 своје лађе, којима је углавном превозио со. Подитао. је велику и још увек лепу зграду,“ у којој се данас налази Университет, и 1863 поклонио. је »евом отачаству«.
79.
АНАСТАСИЈЕВИЋ ТОША, тлумац (28/2 1851, Трново, Јужна Орбија — 1895, Београд). Ступио је на београдску позорницу 1869 и на њој је остао до смрти. Као свршени правник био је постављен и за позоришног секретара и архивара. Његова игра највише је успевала у улогама тихог и дидактичног карактера. Био је неподражаван Осип у Гогољеву Ревизору.
РДО.
АНАТОЛИЈЕ, дидаскал и чувени појац светогорски из манастира Ватопеда. На позив митрополита Вићентија Јовановића дошао је А: у београдско-карловачку митрополију, држао је од 1731 до 1737 грчку школу у Београду п учио црквеном појању у Београду и Карловцима.
o.
АНАТОМСКИ ИНСТИТУТ. HB. СеминариИнститути на Университету у Београду.
АНГЕЛ Х.. (Апеп Н.), пуковник норвешке војске, угледан војни писац (1923). Као делегат своје земље, пратио је операције на нашем фронту 1912—13 и објавио изврену књигу о српском војнику и његовом родољубљу, храбрости и издржљивости (француски превод Бе soldat serbe, 1916), M. PI.
. АНГЕЛАР, ученик словенских апостола Ћирила и Методија у другој половини 9 века. Из Моравске је А., заједно са Климентом и Наумом, дошао преко Београда на Балкан. Умро је у Бугарској, у кући властелина Часлава. SRNO
АНГЕЛИ-РАДОВАНИ БРАНКО, слика и вајар (22/1 1878, Стон, крај Дубровника). тимназлају у Дубровнику, а уметничку академију у Млецима и Ђечу. 1903—1909 живео је у Бечу, 1910 у Милану, после у Бечу, Загребу и Задру, а
2 ћу о