Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АНГЕЛИНА БРАНКОВИЋ

за време Светског Рата у Лондону. Излатао је у Бечу, Напуљу, "Милану, Ђенови, Паризу и Лондону. Сарађивао је као уметник и публициста у разним јама и хумористичким листовима. Данас је средњошколски учитељ у UL

АНГЕЛИНА БРАНКОВИЋ (Мајка Антелина«), кћи Аријанита, елбасанског господара. А. се удала 1460 за слепог деспота Стевана Бранковића, Ђурђева сина. О њом је деспот живео у Фурланској, у граду Ђеограду, до своје смрти 1477. После тога А. је мењала своја боравишта, док 1486 није дошла у Срем, где јој је старији син Ђорђе постао деспот. Њихов је двор био у Купинову. После смрти млађег сина Јована она је са старијим, који се био закалуђерио и добио име Максим, прешла у Блашку, али ни тамо није остала дуго. Њезина и Максимова је задужбина манастир Крушедол. Под старост А, се покалуђерила. Умрла је пи са-

храњена у Крушедолу око 1510. Pb. n.

АНГЕЛОВИЋИ, важне – личности WD паду српске деспотовине. Отац им је био Грк, из тесалеке династије Ангела. А. је прешао у Србију, у Ново Брдо, и оженио се Српкињом. Приликом бегства из Новог Брда, вероватно 1427, Турци су му ухватили једног сина и потурчили. То је Махмуд Ангеловић, који је био румелиски беглербег 1459. Други брат, Михаило Ангеловић, постао је 'велики челник у Омедереву, а после смрти деспота Лазара п члан намесништва. Кад се Орбија, обезглављена, ломила између Турске и Мађарске, А. је држао одлучно тујрску страну и пустио турску посаду У Омедерево. Орби су се одупрли и турску посаду, која је била развила султанову заставу на граду, исекли, а А. затворили (31/8 1458). Годину дана доцније Смедерево је са целом (Орбијом потпало под турску власт. 7. "HB.

АНГЕРСКА ДУЊА. Има је у вртовима и виноградима, али није много раширена. MH. P.

АНГЛО-ЈУГОСЛОВЕНСНКО M. MH.„ 9arpeo, -8a, рафинерију и промет петролејем и другим — битуменским производима. OcuHonaHđo je 1991 om Royal Dutch Shell Сотрапу, Има у Цапрагу код Оиска и на Чукарици код Београда фабрике за рафинирање _ петролеума. — Главница je 25,000.000 дин. Запослено је 350 радника и чиновника. ОД

АНГЛО-ЈУГОСЛОВЕНСКО ~ ДРУШТВО ПЕТРОЛЕУМА, Београд. Основано је 1922 oj. Standard Oil Company из Њу-Јорка. Капитал је 8,000.000 дин., од којег је држави уступљено | бесплатно акција Ba 2,000.000 динара. Циљ друштва је истраживање петролеумских извора у Краљевини ОХО. (. JI

реви-.

АНГЛО-НОРМАНСКИ КОЊ. У Нормандији, где су ванредне паше и иначе врло повољне прилике, развило се добро коњарство. Ови коњи су особито прикладни за каросијере. Укрштањем са енглеским племенитим коњем дали су модерне англонорманске коње, који су несумњиво најбољи каросијери на свету. Од једног

англонорманског | пастува | настала | је ХМошиз-пасмина, која и у ОХО игра велику улогу. (1...

АНГОРА, варош у Малој Азији. Код А. је (28/7 1402) монголски хан, Турчин Тимур (»Тамерлан«) потукао и заробио османлиског султана Бајазита 1, потресавши из темеља младо оеманлиско царство. Византија, коју је Бајазит био довео до ивице пропасти, извукла је, бар привремено, доста користи из ове османлиске несреће. Бајазитов син Сулејман, тосподар европске Турске, на састанку у Галипољу са византиским царем Манојлом ПИ Палеологтом (1403), који тек што се био вратио из западне Европе, вратио је Византији Солун, који је Манојло дао свом синовцу Јовану УП. Византија је том приликом добила још и (Св. Гору, Црноморске трачке градове до MecHMврије, приморске трачке градове у Мраморном Мору, и неколико острва у Јегејском Мору. И. Ди.

АНГОРСКА БИТКА (28/7 1402). Турски цар Бајазит, када се утврдио на Балкану, протерао је татарске Емире из Мале Азије и заузео њихове земље. Ови се онда окупе

око татарског великог кана Тимур-Ленка

(Тимура, Тамерлана), који је, ширећи своју државу, дошао 1402 до турских граница. Бајазит, у саставу чије је војске било и 5000 оклопних коњаника деспота Стевана Лазаревића и Бранковића, изађе Тимур-Ленку у сусрет и они се сукобе 28/7 1402 код Ангоре. У току борбе Бајазитова војска буде опкољена и потучена, а сам Бајазит заробљен. У борби се одликовао јуначким јуришима Стеван Лазаревић са својим коњаницима толико, да му се и сам Тимур-Ленк дивио и наредио, да се пропусти, и Стеван се повукао ка Цариграду. Резултати битке били су: заузеће већег дела N Мале Азије од Татара, и протеривање. Турака оданде. Последице ове битке биле су: растројство Турске и грађански рат међу Бајазитовим синовима, што је Стеван Лазаревић могао

искористити, али је и сам био ослабљен борбом са Бранковићима. HB. B. АНГУЛЕМКА, врета крушака. Има je

у Словеначкој, понешто у Хрватској, северној Орбији и у осталим покрајинама. Увезена је из Француске. HL. P. АНДЕКС-МЕРАН зове се баварска племићека породица, која је играла улогу у историји југословенских земаља у 12 и 13 веку. Породично пме А. постало је од имена града А. у Баварској. Титулу Меран или Меранија носили су неки њени