Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

чланови због претенсија, које. су имали на земље источно од Јадранског Мора, нарочито на Хрватско Приморје и Далмацију. Стварно А. нису имали у овим земљама никада никакве власти. Војвода, Далмације, Хрватске и Мераније звао се · троф Бертолд ТУ (у 1204). Његов отац гроф Бертолд Ш (у '1188) био је од 1178 и маркгроф истарски и крањски. Син грофа Бертолда 1У, Отон, који је оца наследио у Баварској, звао се »војвода Мераније«; други син Хенрик био је до 1208 маркгроф крањски и истарски; трећи син Бертолд био је 1206—1218 надбискуп у Калочи (Угарска), од 1209 бан хрватски, од 1218 до 1251 патријарх оглејски и маркгроф истарски и крањеки. Од кћери грофа. Бертолда ТУ била је Гертруда жена угарско-хрватског краља Андрије ШП, а друга кћи требала је да се, према. преговорима, вођеним 1189 у Нишу са Немањом и његовим братом, уда за 'Тољена, сина хумског кнеза Мирослава. Гроф Бертолд П (у 1151) добио је женидбом велике поседе у Крањској, те се, према, свом главном крањском граду, звао и гроф од Камника. У Штајерској су грофови из А. имали као феуд оглејске цркве Словењ Градец и околину. Владајућа породица грофова из А. је већ 1248 изумрла у мушком колену. M. Еос.

АНДЕТРИУМ (Алдештиш), В. Мућ.

АНДОНОВИЋ МИЛАН, професор Велике Школе у пенсији (11/7 1849, Пожаревац). Гимназију је свршио у Пожаревцу и Београду, техничке науке учио је на Ве_ ликој Школи у Београду, а затим је (1872) послан у Карлеруе и Ахен, као државни питомац, ради даље студије. 1875 изабран је за професора реалке. 1878 дао је оставку на државну службу и отишао је у Минхен, ради проучавања теодезије. Пошто се вратио у домовину, изабран је за, професора теодезије на Великој Школи, на којој је остао све до 1905, када је пенсионисан и изабран за хонорарног професора Университета, на којем је основао геодетски завод. — А. је написао много чланака, и самосталних радова из геодезије и сродних наука. Основао је и приватну геодетско-грађевинску академију. Од расправа, које се односе на нашу националну ствар и науку, знатније су: Македонски су Олавени OpoM (1913): Souvobor et Avala, Epopće serbe en 1914 (1915); Die MWahrheit iiber den osterreich, Throntfolfermord in Sarajevo {1915}; Unschuld des K6nigreichs Serbiens Hir den Weltkrieg, durch sene Еешде dargethan und bewiesen {1916); Le Royaume de Serbie envers labominable trahison bulgare {1917); Carte ethnographique serbe avec les limites meridionales de la Vieille Serbie et сеПез de la Serbie du Tsar Douchan (1903).

ТРОЈЕ,

АНДРАШИ ЂУЛА ГРОФ (старији), ма-

Ђарски државник и политичар (3/3 1823,

_ AHJIPRHO

Kama — 18/2 1890, Botocko). IIocme GBpшених правних наука бавио се дуже вре-

мена на Западу, нарочито у Француској.

На последњем о сталешком сабору (1847): био је А. уз Кошута. Учествовао је у револуцији 1848/49. Касније је побегао у Џариз, али је осуђен на смрт и ш еј ре обешен. 1860 А. је амнестиран и (1861) изабран за народног посланика. 1867 био је председник угареког министарства, које је закључило аустро-угарску Нагодбу. За време свога председниковања провео је развојачење Војне Границе и створио је угарско-хрватску ' Нагодбу. 1871 постао је А. министар Опољних Послова и двора. На Берлинском Конгресу (1878) успео је А. да добије мандат за Аустро-Утарску да окупира Босну и Херцеговину. — А. је радио на стварању што ужих односа између | Аустро-Утарске и Немачке, те је успео, да са Немачком склопи одбрамбени савез (7/10 1879). После овог успеха одступио је А. и повукао се из политичког

живота. Литература: Мегћештег Е., Graf Julius. Andrassy, sein Leben und зеште И

Лек, 1—Ш (1910—13),

АНДРЕАС ФОН JIAH {Andreas von Таск, Андреј из Локе), архитекта (друга половина, 15 века). А. је зидао 1477 цркву ROJC OB. Ивана у Ландару, а у осамдесетим годинама 15 века цркву у Пониквама у Горичкој. Њему се приписује и. црква у Бришчама. — Због погрешног читања, натписа и године у Пониквама А. је до сада био познат под именом А. из Ложа, (A, von Laas),

Литература: Кукуљевић, Словник уметниках југосл. 230 (Лошјанин Андрија); В. Стеска, Зборник за уметностно згодовино Ш, 9; Груден, Церквене размере, 116; Ф. Стеле, Зборник: за уметн. згодовино, У. Ф. О

АНДРЕАС ФОН ОСТРОГ (Апдгеаз уоп Ostrog), сликар (средина 15 века). А. је насликао педесетих година 15 века опсежан ШЏасион на северном зиду шрезвитерија цркве Ов. Духа у Оловењем Граду. Његов стил је за оно доба нешто закаснио и нема везе с досада познатим споменицима тотеког сликарства у (Оловеначкој.

Литература: Фр. Стеле, Зборник за уметностно вгодовино Ш, 146. Ф. О.

АНДРЕАШ, манастир СОв. Андреја У Јужној Орбији, на левој обали "Треске у клисури пред излазом у Скопеко Поље (Скопска Област). Цркву Ов. Андреја подигао је Андреја, други син краља Вукашина. И ако је црква пуста, добро је очувана, Литература: В. Петковић, Стари Орпски | споменици у Јужној – Србији (oo 8. И.

АНДРЕИС (Апагејз), породица трогирска. Дала, је више књижевника. Истакли су се: Матија, који је у почетку 16 века