Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АНДРЕЈЕВИЋ

био професор грађанског права у Падови и окретан састављач латинских епиграма, и Павао, који је оставио у рукопису талијанским језиком написану повест Трогира.

“i... АНДРЕЈЕВИЋ AJIEHCMJE, „enHCKON костајнички (— 921/11 1740, KocrajgHma,

Хрватска). Рођен је и замонашен у Шећи. А. је био прво митрополит ужичко-ариљски, а када је 1737 са патријархом Арсенијем ТМ Јовановићем прешао под власт аустриску, добио је на управу упражњену епископију костајничку, где је уредио резиденцију и сазидао катедралну цркву. 10.

АНДРЕЈЕВИЋ СИМА-ИГУМАНОВ, црквено-просветни добротвор (30/1 1804 1883, Призрен). Као трговац радио је А. у Цариграду и Одеси, а настанио се у Кијеву. Слао је богате прилоге у новцу и стварима црквама и манастирима по Јужној Србији, а 1872 подигао је у Шризрену угледну зграду и у њој отворио богословеко-учитељску – школу, која = је дала леп број учитеља и свештеника не само Јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Издржавање те просветне институције осигурао je A. једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама. 27

АНДРЕЈЕВИЋ · ТОША-АУСТРАЛИЈАНАЦ (18/6 1852, Рума), фаготиста, наставник музике и оснивач Више музичке школе 1888, која је постојала само TOдину дана. А. је свршио музику: на бечком консерваторијуму. Концертирао је у Аустралији као солиста. Био је наставник музике у Старој Богословији и хоровођа певачког друштва (Олога. КУМ.

АНДРЕОВИЋ АНДРИЈА, вограф, иконописац. Насликао је 1738 цркву у Враћевшници (Орбија). Из исте породице, Андреовића, забележена су имена још двојице зографа, Георгија и Филипа.

Литература: Гласник Учитељског Друштва. 91, стр. 33. BB. JI.

АНДРИЈА, херцег Хрватске, Далмације и Хума (1197—1905, — 1935), син Ђеле П, хрватско-угарског краља. Када. је Бела П оставио краљевску част старијем сину Емерику, А. се дигао против брата и тражио је за себе Хрватску и Далмацију као баштину. Орећне руке у борби, поститао је свој циљ и назвао се херцегом Хрватске и Далмације. 1198 провалио је у Хум, и после успешног ратовања постао херцегом и Хума. Борбу с братом наставио је, кад му се брат оженио и добио сина (1199). Најпосле, напуштен од својих присталица, подлегао је брату који је наредио да га затворе у каштелу Кнетињцу код Вараждина. Емерик се пре смрти измирио с А., који та је и наследио после кратке владе његова сина на хрватско-утарском престолу као Андрија II

Литература: ВБ. Клаић, О херцегу Андрији (Рад 186). M. II.

АНДРИЈА ЈАНКИЛ, ТВОРНИЦА КОЖА И ЦИПЕЛА Д. Д. у Карловцу. Године 1990 претворена је у акционарско друштво: фабрика А. Јакила, које је раније постојало као Хрватска дионичка творница, кожа. Фабрика кожа има машину од 90 коњских снага. Недељни капацитет је 700: товеђих, 1200: телећих кожа и т. д. Фабрика ципела има 90 машина, покретну снату 50 коњских снага, 150 радника. Капацитет је 600 пари ципела дневно.

: СО 1.

АНДРИЈАШЕВИЋ ДРАГОЉУБ (211 1885, Ваљево). Студирао је трговачку академију у Београду. У Загребу је отворио царинско посредништво. Написао је: Цариништво (1924). Сарађивао је у Царинском Гласнику и Царинско шпедитерском Вјеснику. СИ.

АНДРИЈЕВИЦА, варошица у долини реке Лима у Црној Гори. Среско место. Има. око 60 кућа. Становници су већином Васојевићи и нешто усташа, махом из Гусиња. Прозвата је А. по цркви, која је и · у турско доба била онде и звала се Андријевица. На реци су воденице и ваљавице. Око њих и цркве почела се подизати варош од 1877. Ту се стичу путеви од Плава, Гусиња и Берана. Сад је у раду колеки пут, којим ће се везати са ШЏећи и Подгорицом. Има неколико трговина, које подмирују потребу ближе околине, и

окружни суд. - 17. JI. АНДРИЋ ВЈЕКОСЛАВ, сликар (i7/Ii 1532, Шибеник — 1864). Учио је сликар-

ску академију у Бечу и Млецима. Излатао је много и успешно у изложбама педесетих година 19 века. Нарочито се спомиње његова слика Св. Николе.

4. 1. АНДРИЋ ИВО ДР., књижевник, песник. и приповедач, чиновник Министарства

Иностраних Дела (10/10 1892. Травник, Босна). Овршио је гимназију у Сарајеву, и философеки факултет у Загребу, Бечу и Кракову. Као гимназиста учествовао је у покрету националистичке омладине. У Светском Рату је хапшен и затваран. Пред крај рата налази се међу оснивачима Књижевног Југа у Загребу. Радно је и у Народном Вијећу. 1920 постао је чиновник Министарства Иностраних Дела. Био је вицеконсул у Риму, Букурешту, Трсту п Грацу. Осим доста песама, приповедака и разних написа, још не покупљених из разних часописа, издао. је до сада: Ех Ропко, песме у прози, прво издање у Загребу 1918, друго у Београду 1921; новелу Пут Алије Ђерђелеза, прво издање 1990, друго 1922; Немири, песме у прози, 1921; Приповетке, 1924 у издањима, С. К. Задруге. 28. 1. АНДРИЋ НИКОЛА ДР., литерарни историк, филолог, драматург и управник казалишта (5/12 1867, Вуковар). Гимназију је свршио у Осеку, славистику и романистику учио је у Бечу m у Паризу, а докто-

па